https://sputnikportal.rs/20230621/himalajski-gleceri-mogli-bi-da-izgube-80-odsto-leda-do-2100-godine-1157428865.html
Хималајски глечери могли би да изгубе 80 одсто леда до 2100. године
Хималајски глечери могли би да изгубе 80 одсто леда до 2100. године
Sputnik Србија
Хималајски глечери могли би да изгубе до 80 одсто свог леда до 2100. године уколико температуре наставе да расту, наводи се у најновијем извештају Међународног... 21.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-21T14:50+0200
2023-06-21T14:50+0200
2023-06-21T14:50+0200
друштво
друштво
хималаји
глечер
климатске промене
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111205/75/1112057567_0:32:1920:1112_1920x0_80_0_0_a51a320f91a66e353551c453f391031e.jpg
У извештају, у коме се истражује утицај кливфганистана на западу до Мјанмара на истоку, наводи се да су се глечери у планинском ланцу Хинду Куша и Хималаја топили 65 одсто брже у 2010-има у односу на претходну деценију, што указује да више температуре већ имају утицај.Како се наводи лед и снег у том региону напајају 12 река које снабдевају слатком водом две милијарде људи у 16 земаља, укључујући Кину, Индију и Пакистан, а на крају ће превише воде довести до премало, преноси Ројтерс.Иста група је 2019. објавила извештај у којем је утврђено да би чак и у најоптимистичнијем случају, где је просечно глобално загревање било ограничено на 1,5 степена изнад прединдустријских температура, регион изгубио најмање једну трећину својих глечера.Ажурирани извештај групе показује да су се те пројекције од тада погоршале, будући да се предвиђа да ће са загревањем од 1,5 до два степена, највиши планински регион на свету изгубити 30 до 50 одсто свог волумена до 2100. године.Ако свет пређе три степена због загревања, глечери у Непалу и Бутану на источним Хималајима су у опасности да изгубе 75 одсто свог леда, а за само један степен више, то се креће и до 80 одсто, наводи се у извештају.Светска метеоролошка организација предвиђа се да ће годишња средња глобална температура близу површине за сваку годину између 2023. и 2027. бити између 1,1 степен и 1,8 степени Целзијуса виша од просека за период од 1850. до 1900. године.Око 240 милиона људи живи у региону Хинду Куш Хималаја, многе њихове културе датирају хиљадама година уназад, а још 1,65 милијарди живи низводно. Бројне високопланинске заједнице зависе од глацијалних вода за наводњавање усева и одржавање стоке, али убрзано отапање би преплавило обрадиво земљиште низводно праћено периодима суше, наводи се у извештају.Ерозија глацијалних падина повећава и вероватноћу од поплава, клизишта и лавина, повећавајући ризик за милионе људи који живе у планинским заједницама.Како се наводи угрожене су и јединствене биљне врсте, пре свега тропске и суптропске прашуме, умерене четинарске шуме и хладне пустиње.Додаје се да је 14 врста лептира већ изумрло са брда Муре у Пакистану, док су ендемске врсте жаба међу најтеже погођеним климатским променама јер имају проблеме с размножавањем и развојне деформације.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, хималаји, глечер, климатске промене
друштво, хималаји, глечер, климатске промене
Хималајски глечери могли би да изгубе 80 одсто леда до 2100. године
Хималајски глечери могли би да изгубе до 80 одсто свог леда до 2100. године уколико температуре наставе да расту, наводи се у најновијем извештају Међународног центра за интегрисани развој планина (ИЦИМОД).
У извештају, у коме се истражује утицај кливфганистана на западу до Мјанмара на истоку, наводи се да су се глечери у планинском ланцу Хинду Куша и Хималаја топили 65 одсто брже у 2010-има у односу на претходну деценију, што указује да више температуре већ имају утицај.
Како се наводи лед и снег у том региону напајају
12 река које снабдевају слатком водом две милијарде људи у 16 земаља, укључујући Кину, Индију и Пакистан, а на крају ће превише воде довести до премало,
преноси Ројтерс.
Иста група је 2019. објавила извештај у којем је утврђено да би чак и у најоптимистичнијем случају, где је просечно глобално загревање било ограничено на 1,5 степена изнад прединдустријских температура, регион изгубио најмање једну трећину својих глечера.
Ажурирани извештај групе показује да су се те пројекције од тада погоршале, будући да се предвиђа да ће са загревањем од 1,5 до два степена, највиши планински регион на свету изгубити 30 до 50 одсто свог волумена до 2100. године.
Ако свет пређе три степена због загревања, глечери у Непалу и Бутану на источним Хималајима су у опасности да изгубе 75 одсто свог леда, а за само један степен више, то се креће и до 80 одсто, наводи се у извештају.
Светска метеоролошка организација предвиђа се да ће годишња средња глобална температура близу површине за сваку годину између 2023. и 2027. бити између 1,1 степен и 1,8 степени Целзијуса виша од просека за период од 1850. до 1900. године.
Око 240 милиона људи живи у региону Хинду Куш Хималаја, многе њихове културе датирају хиљадама година уназад, а још 1,65 милијарди живи низводно. Бројне високопланинске заједнице зависе од глацијалних вода за наводњавање усева и одржавање стоке, али убрзано отапање би преплавило обрадиво земљиште низводно праћено периодима суше, наводи се у извештају.
Ерозија глацијалних падина повећава и вероватноћу од поплава, клизишта и лавина, повећавајући ризик за милионе људи који живе у планинским заједницама.
„За њих је ово дом, а њихова средства за живот углавном зависе од пољопривреде, сточарства, туризма и лековитог и ароматичног биља. Оно што смо схватили радећи ову процену је да су сви они врло, врло осетљиви на мале промене климатских и криосферских услова у региону", изјавила је једна од аутора извештаја, виши специјалиста за живот и миграције у ИЦИМОД-у Амина Махарјан.
Како се наводи угрожене су и јединствене биљне врсте, пре свега тропске и суптропске прашуме, умерене четинарске шуме и хладне пустиње.
Додаје се да је 14 врста лептира већ изумрло са брда Муре у Пакистану, док су ендемске врсте жаба међу најтеже погођеним климатским променама јер имају проблеме с размножавањем и развојне деформације.
