https://sputnikportal.rs/20230625/plasili-su-ih-se-cak-i-rimljani-naucnici-pronasli-tragove-nepoznatog-naroda-1157139451.html
„Плашили су их се чак и Римљани“: Научници пронашли трагове непознатог народа
„Плашили су их се чак и Римљани“: Научници пронашли трагове непознатог народа
Sputnik Србија
Бедуини су саградили велелепне старе дворце, пре две хиљаде година, Набатеји су се скоро равноправно такмичили са Римским царством, а вековима касније су се... 25.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-25T14:39+0200
2023-06-25T14:39+0200
2023-06-25T14:39+0200
друштво
свет
друштво
наука
археологија
народи
култура
царство
јордан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124880764_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_105af792a5cdd4189bf8454377748fdf.jpg
Непознатом БогуИталијански археолози су крајем априла ове године поред обале градића Поцуоли у регији Кампанија пронашли рушевине старог храма.Светилиште је пронађено испод воде због деловања вулкана у региону. Научнике је више интересовало коме је оно посвећено. На великој мермерној плочи су видели натпис- Дузаресу.Дузарес је Бог Набатеја. Некада је тај народ живео на територији савременог Јордана и севера Саудијске Арабије. Али зашто су трагови пронађени на Апенинском полуострву?Набатеји су као и многи други народи постали жртве римских освајања. Империја је по питању религије била демократска: „Моли се коме хоћеш, али пре свега главним Боговима: Јупитеру, Нептуну, Јунони“.Односи Набатеја и Римљана били су много дубљи и нису били ограничени само политиком. Исто се односило и на друге силе. Резултат тога је у историји мистериозног народа са истока то да има доста грчких, латинских, персијских и других мотива.Набатеји су за научнике прави парадокс. Иза себе су оставили доста материјалних споменика. Међутим, свако откриће је загонетка за експерте. Сада има више питања него одговора, али сваке године се појављују информације које дају нови увид у историју ове цивилизације.Међутим, постоји једна потешкоћа, а то је да скоро да нема писаних извора. Малобројни одломци сведоче да су Набатеји говорили арамејским језиком чији је систем писања аутентичан. Много више информација се може наћи у списима римских, грчких и јеврејских историчара.Успешни трговциНегде у IV веку пре нове ере у пустињи Негев на југу од Мртвог мора су дошли војници са истока који су прилично брзо протерали локално семитско племе идумеја и населили се на њиховим територијама.Овде је пролазио познати Ладани пут – трговачка маршрута која је повезивала Арабијско полуострво, Средоземно море и Месопотамију. Међутим, убрзо су те земље постале јабука раздора међу државама Селеукидског полуострва и Птоломеје (Вавилона и Египта након освајања Александра Македонског).Набатеји су прихватили страну последњих и тиме осигурали политичку и економску независност. Убрзо се на мапи древног света појавило Набатејско царство које се простирало од обале Црвеног мора до Дамаска.Већ средином I века пре нове ере у блискоисточне земље су ушле римске легије. Набатеји су успели да сачувају независност, једном су чак били савезници империје и учествовали су у опсади Јерусалима 70. године. Након смрти последњег владара Рабела II источно царство се претворило у провинцију, суперсила која је била у замаху није толерисала конкуренцију.Новац за вечностНабатеји су за кратак период оставили значајан траг у историји, пре свега град Ракма, који је познат као Петра. Град је један од лепших градова у Јордану и проглашен је за једно од осам светских чуда. У стену су урезани храмови, гробнице и богато украшене куће. Главни објекат је светилиште-маузолеј Ел-Хазне који је богато украшен скулптурама грчких и египатских божанстава.Истраживањима су пронађени објекти из ранијег периода, квалитетни грађевински елементи и материјали, камени подови, зидови са завршном обрадом и необрађена цигла која није карактеристична за пустињу.Међутим, оно што је пронађено не одговара записима старих историчара. На пример, Диодор Силицијски је насликао локалне становнике као варваре и номаде. У том је тренутку Набатеја већ била држава која је процветала.О инжењерском умећу бедуина сведоче раскопине у другом граду – Шивта. Овде су сачувани системи за наводњавање. Сакупљала се кишница кроз систем канала у два велика резервоара на периферији града, а одатле је одлазила до кућа. Ова конструкција је обезбеђивала сваком становнику десет литара воде дневно.Поглед кроз миленијумеНаучници нису успели да пронађу ниједну набатејску гробницу, све су скоро биле празне.Међутим, ове године су имали среће. На 500 километара од Петре у Хегри су пронашли запечаћену крипту. На улазу је стајао натпис: „То је гробница коју је Хинат, ћерка Вахбу, направила себи, деци и потомцима. Двадесет и прве године владавине цара Малику“.У њој је пронађено 80 скелета. Експерти су изабрали један, скелет жене старе 40-50 година, која је била висока око 160 центиметара. Истраживање су наставили људи из криминалистике, биолози и скулптори. Експерт судске медицине Филип Фреш је рекао да је направљен веома субјективан портрет.Иако је компјутерски модел условног карактера, он омогућава да се спозна како су изгледали становници некадашњег великог древног царства.
https://sputnikportal.rs/20230416/cetiri-jahaca-apokalipse-zasto-razna-prorocanstva-predvidjaju-kraj-sveta-1153226028.html
јордан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, друштво, наука, археологија, народи, култура, царство, јордан
свет, друштво, наука, археологија, народи, култура, царство, јордан
„Плашили су их се чак и Римљани“: Научници пронашли трагове непознатог народа
Бедуини су саградили велелепне старе дворце, пре две хиљаде година, Набатеји су се скоро равноправно такмичили са Римским царством, а вековима касније су се археолози приближили решењу њихове главне тајне.
Италијански археолози су крајем априла ове године поред обале градића Поцуоли у регији Кампанија пронашли рушевине старог храма.
Светилиште је пронађено испод воде због деловања вулкана у региону. Научнике је више интересовало коме је оно посвећено. На великој мермерној плочи су видели натпис- Дузаресу.
Дузарес је Бог Набатеја. Некада је тај народ живео на територији савременог Јордана и севера Саудијске Арабије. Али зашто су трагови пронађени на Апенинском полуострву?
Набатеји су као и многи други народи постали жртве римских освајања. Империја је по питању религије била демократска: „Моли се коме хоћеш, али пре свега главним Боговима: Јупитеру, Нептуну, Јунони“.
Односи Набатеја и Римљана били су много дубљи и нису били ограничени само политиком. Исто се односило и на друге силе. Резултат тога је у историји мистериозног народа са истока то да има доста грчких, латинских, персијских и других мотива.
Набатеји су за научнике прави парадокс. Иза себе су оставили доста материјалних споменика. Међутим, свако откриће је загонетка за експерте. Сада има више питања него одговора, али сваке године се појављују информације које дају нови увид у историју ове цивилизације.
Међутим, постоји једна потешкоћа, а то је да скоро да нема писаних извора. Малобројни одломци сведоче да су Набатеји говорили арамејским језиком чији је систем писања аутентичан. Много више информација се може наћи у списима римских, грчких и јеврејских историчара.
Негде у IV веку пре нове ере у пустињи Негев на југу од Мртвог мора су дошли војници са истока који су прилично брзо протерали локално семитско племе идумеја и населили се на њиховим територијама.
Овде је пролазио познати Ладани пут – трговачка маршрута која је повезивала Арабијско полуострво, Средоземно море и Месопотамију. Међутим, убрзо су те земље постале јабука раздора међу државама Селеукидског полуострва и Птоломеје (Вавилона и Египта након освајања Александра Македонског).
Набатеји су прихватили страну последњих и тиме осигурали политичку и економску независност. Убрзо се на мапи древног света појавило Набатејско царство које се простирало од обале Црвеног мора до Дамаска.
Већ средином I века пре нове ере у блискоисточне земље су ушле римске легије. Набатеји су успели да сачувају независност, једном су чак били савезници империје и учествовали су у опсади Јерусалима 70. године. Након смрти последњег владара Рабела II источно царство се претворило у провинцију, суперсила која је била у замаху није толерисала конкуренцију.
Набатеји су за кратак период оставили значајан траг у историји, пре свега град Ракма, који је познат као Петра. Град је један од лепших градова у Јордану и проглашен је за једно од осам светских чуда. У стену су урезани храмови, гробнице и богато украшене куће. Главни објекат је светилиште-маузолеј Ел-Хазне који је богато украшен скулптурама грчких и египатских божанстава.
„Када смо вршили ископавања били смо изненађени када смо пронашли остатке старије фазе која потиче из хеленистичког периода. Претпостављамо да је прво светилиште саграђено на прелазу из II у I век пре нове ере“, наводи се у извештају француских археолога.
Истраживањима су пронађени објекти из ранијег периода, квалитетни грађевински елементи и материјали, камени подови, зидови са завршном обрадом и необрађена цигла која није карактеристична за пустињу.
„Пронашли смо велики број увозних артефакта, као што су амфоре и грчка керамика. То нам сведочи о високом нивоу живота у дубокој интеграцији Петре у глобалним економским везама IV-III века до наше ере“, рекао је руководилац експедиције Франсуа Ранел.
Међутим, оно што је пронађено не одговара записима старих историчара. На пример, Диодор Силицијски је насликао локалне становнике као варваре и номаде. У том је тренутку Набатеја већ била држава која је процветала.
О инжењерском умећу бедуина сведоче раскопине у другом граду – Шивта. Овде су сачувани системи за наводњавање. Сакупљала се кишница кроз систем канала у два велика резервоара на периферији града, а одатле је одлазила до кућа. Ова конструкција је обезбеђивала сваком становнику десет литара воде дневно.
Научници нису успели да пронађу ниједну набатејску гробницу, све су скоро биле празне.
Међутим, ове године су имали среће. На 500 километара од Петре у Хегри су пронашли запечаћену крипту. На улазу је стајао натпис: „То је гробница коју је Хинат, ћерка Вахбу, направила себи, деци и потомцима. Двадесет и прве године владавине цара Малику“.
У њој је пронађено 80 скелета. Експерти су изабрали један, скелет жене старе 40-50 година, која је била висока око 160 центиметара. Истраживање су наставили људи из криминалистике, биолози и скулптори. Експерт судске медицине Филип Фреш је рекао да је направљен веома субјективан портрет.
Иако је компјутерски модел условног карактера, он омогућава да се спозна како су изгледали становници некадашњег великог древног царства.
