https://sputnikportal.rs/20230625/udar-na-spc-iz-hrvatske-bugarski-hrvat-i-ustasko-nasledje-glavni-cilj---imovina-1157626550.html
Удар на СПЦ из Хрватске: Бугарски Хрват и усташко наслеђе, главни циљ - имовина
Удар на СПЦ из Хрватске: Бугарски Хрват и усташко наслеђе, главни циљ - имовина
Sputnik Србија
Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ), јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање... 25.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-25T12:34+0200
2023-06-25T12:34+0200
2023-06-25T12:34+0200
србија
србија
србија – политика
србија – друштво
друштво
регион – друштво
регион
регион – политика
хрватска
српска православна црква
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/19/1157626312_0:241:2560:1681_1920x0_80_0_0_13d2f04609c0ac915a9e4d63d3b187ed.jpg
Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац процењује да је питање дана када ће се то десити, након чега ће самопроглашени архиепископ самозване ХПЦ Александар и његови промотери у Хрватској појачати своју кампању и лов на следбенике, чији је број, према званичним подацима, достигао скоро 16.000.Ко су припадници тзв. Хрватске православне цркве„Та бројка је, ако погледамо остале верске заједнице, не рачунајући Римокатоличку цркву, велика и врло интригантна, а намеће се питање ко су ти људи који се изјашњавају као Хрвати православне вероисповести у време када се спроводи похрваћење и покатоличавање Срба у Хрватској“, рекао је Штрбац за Срну.На питање ко су ти људи, он одговара да већину вероватно чине Срби који су ратовали у Хрватској војсци, чији број је између 10 и 12 хиљада, а њихов верски и национални идентитет открива то што имају удружење „Хрватски бранитељи православне вјере“.Он одбацује тезе да је реч о карикатуралној организацији без икакве моћи, утицаја и шанси да оствари циљеве, која је, уз чињеницу да још није ни уписана у регистар верских организација, подељена на неколико струја.Бугарски Хрват у првом плануПрву чине следбеници иницијатора пројекта „ХПЦ“ Иве Матановића из Задра, декларисаног усташе који је све до смрти 2016. године истицао да је био припадник Усташке младежи, да је преживио Блајбург и да му је отац био усташки официр у логору Јасеновац.Након његове смрти, како објашњава Штрбац, у први план је избио „архиепископ“ Александар (Иванов), који је у Хрватску дошао 2013. године из Бугарске, где је био оперски певач и градоначелник у једном месту, а пре тога и свештеник.Трећи експонирани заговорник ХПЦ је садашњи самозвани архиепископ загребачки и председник такозваног Светог синода Хрватске православне митрополије Бонифације Шкулић из околине Задра, који је рођен као Хрват по имену Андрија и крштен као католик.Украјински сценарио„Тај Шкулић, који каже да је примио православље, тврди да је добио сагласност Грка да оснује ХПЦ. Исто то покушава и овај бугарски распоп Александар. Све три групе су се такмичиле ко је веродостојнији и оригиналнији настављач ХПЦ из времена НДХ и Анте Павелића. Сви они траже од Васељенског патријарха томос као што су добили Украјинци и Македонци, а што покушава и непризната ЦПЦ у Црној Гори“, наводи Штрбац.Додатни проблем је, како каже, то што их у намери да православну цркву на територији Хрватске одвоје од Београда и српске Патријаршије подржавају осведочени србомрци са утицајем у Хрватској, али и ван ње попут новинара Јурија Крсника, Тихомира Дујмовића и Марка Јурича, који промовишу такозвану ХПЦ и помажу јој да шири бројне историјске фалсификате.Штрбац истиче да тих историјских подвала има у изобиљу, а највеће су теорија да Митрополија у Сремским Карловцима „није била српска него хрватска, да се у време Аустроугарске, на чијој територији је била, звала Хрватска ерхиепископија и да је била историјска црква Хрватског краљевства“, па је, сходно логици промотера ХПЦ, и „отац Николе Тесле био хрватски свештеник“, а један од најзнаменитијих Срба Хрват, баш као и чувени научник Милутин Миланковић.Осим тога, „архиепископ“ Александар се хвали како „доказао да Карловачка архиепископија никада није донела одлуку о придруживању српској цркви у Краљевини СХС, па „де јуре још постоји“, а тврди и да српска црква до 1920. није постојала и да се име СПЦ први пут помиње у Уставу СПЦ из 1947. године.Главни циљ - имовина СПЦИако је јасно да су тврдње Бугарина, који се осећа и изјашњава као Хрват упркос томе што у Хрватској живи десетак година, веродостојне колико и његова уобразиља да је архиеископ, Штрбац сматра да сви ти фалсификати у Хрватској падају на плодно тло и самозваном поглавару непризнате цркве дају ветар у леђа у намери да се докопа имовине СПЦ, што је примарни циљ читавог пројекта.Он верује да они од својих намера неће одустати и да рачунају са тим да ће након премијера и председника Хрватске Андреја Пленковића и Зорана Милановића, у којима виде препреку за упис у Евиденцију верских заједница, на власт доћи неко ко ће им омогућити да се региструју, а потом им помоћи да по угледу на Македонију и Украјину, крену у офанзиву на томос Васељенског патријарха.Штрбац указује да је недавно и хрватско-аустралијски конгрес из Аустралије, који је веома јак у тој земљи, писао Пленковићу и критиковао га што крши Устав и не дозвољава ХПЦ да се региструје, помињући њихово право на сопствену цркву и слободно верско опредељење.„Зато је та такозвана ХПЦ опасност, јер се све више лобира за њу. И СПЦ и држава Србија, као и сви Срби у матици и дијаспори, ту претњу би морали да схвате озбиљно и да јој се супротставе док све не оде предалеко“, упозорава Штрбац, преноси РТРС.
https://sputnikportal.rs/20230527/hrvati-lupali-cirilicne-table-a-sad-predlazu-da-se-u-skole-vrati--hrvatska-cirilica-1156295621.html
србија
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, србија – друштво, друштво, регион – друштво, регион, регион – политика, хрватска, српска православна црква, хрватска православна црква, саво штрбац
србија, србија – политика, србија – друштво, друштво, регион – друштво, регион, регион – политика, хрватска, српска православна црква, хрватска православна црква, саво штрбац
Удар на СПЦ из Хрватске: Бугарски Хрват и усташко наслеђе, главни циљ - имовина
Самозвана Хрватска православна црква (ХПЦ) опасна је по Србе и Српску православну цркву (СПЦ), јер је реч о дугорочном пројекту, чији су главни циљеви добијање аутокефалности и поход на имовину СПЦ у Хрватској, сматра председник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.
Иако такозвана ХПЦ још није успела да се упише у Евиденцију верских заједница у Хрватској због административних препрека садашње власти, Штрбац процењује да је питање дана када ће се то десити, након чега ће самопроглашени архиепископ самозване ХПЦ Александар и његови промотери у Хрватској појачати своју кампању и лов на следбенике, чији је број, према званичним подацима, достигао скоро 16.000.
Ко су припадници тзв. Хрватске православне цркве
„Та бројка је, ако погледамо остале верске заједнице, не рачунајући Римокатоличку цркву, велика и врло интригантна, а намеће се питање ко су ти људи који се изјашњавају као Хрвати православне вероисповести у време када се спроводи похрваћење и покатоличавање Срба у Хрватској“, рекао је Штрбац за Срну.
На питање ко су ти људи, он одговара да већину вероватно чине Срби који су ратовали у Хрватској војсци, чији број је између 10 и 12 хиљада, а њихов верски и национални идентитет открива то што имају удружење „Хрватски бранитељи православне вјере“.
„Чак и да се сваки од 12.000 тих „бранитеља“ уписао као Хрват православне вере, што баш и није вероватно, остаје питање ко су остали и на основу чега су постали Хрвати православне вере. Осим тога, у такозваној ХПЦ рачунају и на то да ће им прићи и Бугари, Руси, Македонци, Црногорци и припадници других националности који се декларишу као православни верници, тако да они оперишу и са цифром од 40.000 потенцијалних следбеника, што је још интригантнија и опаснија бројка од садашње“, указује Штрбац.
Он одбацује тезе да је реч о карикатуралној организацији без икакве моћи, утицаја и шанси да оствари циљеве, која је, уз чињеницу да још није ни уписана у регистар верских организација, подељена на неколико струја.
Бугарски Хрват у првом плану
Прву чине следбеници иницијатора пројекта „ХПЦ“ Иве Матановића из Задра, декларисаног усташе који је све до смрти 2016. године истицао да је био припадник Усташке младежи, да је преживио Блајбург и да му је отац био усташки официр у логору Јасеновац.
Након његове смрти, како објашњава Штрбац, у први план је избио „архиепископ“ Александар (Иванов), који је у Хрватску дошао 2013. године из Бугарске, где је био оперски певач и градоначелник у једном месту, а пре тога и свештеник.
Трећи експонирани заговорник ХПЦ је садашњи самозвани архиепископ загребачки и председник такозваног Светог синода Хрватске православне митрополије Бонифације Шкулић из околине Задра, који је рођен као Хрват по имену Андрија и крштен као католик.
„Тај Шкулић, који каже да је примио православље, тврди да је добио сагласност Грка да оснује ХПЦ. Исто то покушава и овај бугарски распоп Александар. Све три групе су се такмичиле ко је веродостојнији и оригиналнији настављач ХПЦ из времена НДХ и Анте Павелића. Сви они траже од Васељенског патријарха томос као што су добили Украјинци и Македонци, а што покушава и непризната ЦПЦ у Црној Гори“, наводи Штрбац.
Додатни проблем је, како каже, то што их у намери да православну цркву на територији Хрватске одвоје од Београда и српске Патријаршије подржавају осведочени србомрци са утицајем у Хрватској, али и ван ње попут новинара Јурија Крсника, Тихомира Дујмовића и Марка Јурича, који промовишу такозвану ХПЦ и помажу јој да шири бројне историјске фалсификате.
Штрбац истиче да тих историјских подвала има у изобиљу, а највеће су теорија да Митрополија у Сремским Карловцима „није била српска него хрватска, да се у време Аустроугарске, на чијој територији је била, звала Хрватска ерхиепископија и да је била историјска црква Хрватског краљевства“, па је, сходно логици промотера ХПЦ, и „отац Николе Тесле био хрватски свештеник“, а један од најзнаменитијих Срба Хрват, баш као и чувени научник Милутин Миланковић.
Осим тога, „архиепископ“ Александар се хвали како „доказао да Карловачка архиепископија никада није донела одлуку о придруживању српској цркви у Краљевини СХС, па „де јуре још постоји“, а тврди и да српска црква до 1920. није постојала и да се име СПЦ први пут помиње у Уставу СПЦ из 1947. године.
Иако је јасно да су тврдње Бугарина, који се осећа и изјашњава као Хрват упркос томе што у Хрватској живи десетак година, веродостојне колико и његова уобразиља да је архиеископ, Штрбац сматра да сви ти фалсификати у Хрватској падају на плодно тло и самозваном поглавару непризнате цркве дају ветар у леђа у намери да се докопа имовине СПЦ, што је примарни циљ читавог пројекта.
„СПЦ је одвајкада у Хрватској и има богату имовину. То нису само храмови, шуме, ливаде, виногради и друга материјална добра, већ и иконе, фреске и ризнице. Зато промотери ХПЦ сањају да се дочепају тог богатства, што је њима вероватно и важније од статуса њихове организације“, сматра Штрбац.
Он верује да они од својих намера неће одустати и да рачунају са тим да ће након премијера и председника Хрватске Андреја Пленковића и Зорана Милановића, у којима виде препреку за упис у Евиденцију верских заједница, на власт доћи неко ко ће им омогућити да се региструју, а потом им помоћи да по угледу на Македонију и Украјину, крену у офанзиву на томос Васељенског патријарха.
Штрбац указује да је недавно и хрватско-аустралијски конгрес из Аустралије, који је веома јак у тој земљи, писао Пленковићу и критиковао га што крши Устав и не дозвољава ХПЦ да се региструје, помињући њихово право на сопствену цркву и слободно верско опредељење.
„Зато је та такозвана ХПЦ опасност, јер се све више лобира за њу. И СПЦ и држава Србија, као и сви Срби у матици и дијаспори, ту претњу би морали да схвате озбиљно и да јој се супротставе док све не оде предалеко“, упозорава Штрбац,
преноси РТРС.
