Кијевско-печерска лавра је једна од великих православних светиња, а осим православних цркава, манастира и музеја, позната је и по катакомбама у којима се налазе мошти многих светих подвижника, међу којима су Нестор Летописац и монах-ратник Иља Муромец.
Кијевско-печерска лавра је једна од главних православних светиња и један од најстаријих манастира из времена Кијевске Русије.
Основана је 1051. године у време владавине Јарослава Мудрог.
Лавру је основао Антоније Кијевско-Печерски. Он је имао ученика Теодосија. И њих двојица се поштују као оснивачи лавре.
Ова велика светиња налази се у центру Кијева, на живописном месту – на обали реке Дњепар. Њена територија заузима више од двадесет хектара. У оквиру ње раде Кијевска богословија, Кијевска богословска академија и резиденција поглавара Украјинске православне цркве (УПЦ), која је самоуправна у саставу Московске патријаршије.
Територија ове светиње подељена је на два дела: Доњу и Горњу лавру. У Доњој лаври налази се комплекс крипти и функционални манастир у ком живи више од двеста монаха, док је у Горњој Лаври Национални историјски и културни резерват и главни храмови – Успенска катедрала и Рефекторска црква.
Осим православних цркава, манастира и музеја, Кијевско-печерска лавра позната је и по криптама које су пре скоро хиљаду година ископали први подвижници хришћанства у Русији. Ове карипте сматрају се једном од највећих светиња православља.
Што се тиче самих крипти, оне се деле на Ближе и Даље. Оне даље ископане су на дубини од двадесет метара. Оне се називају и Теодосијевим - у част игумана Теодосија, једног од оснивача Лавре у 11. веку. Укупна дужина ходника ових крипти достиже 292 метра. Међутим, Ближе крипте су ископане на дубини од пет до десет метара. Раније су ове крипте биле монашке ћелије. И укупна дужина њихових ходника је око 400 метара.
У Ближим криптама налазе се мошти Светог Нестора Летописца и монаха-ратника Иље Муромца. У Даљим криптама лавре почивају мошти четрдесет и пет светих, док у Ближим почивају мошти седамдесет и три светитеља, као и мошти мање познатих подвижника и бранилаца лавре у тешким временима.
Осим ових моштију, у Даљим криптама налазе се мошти и московског митрополита Владимира (Богојављенског) који је саградио главну зграду православног универзитета „Светог Тихона“, за потребе духовног просвећења.
У овим криптама не налазе се мошти само руских светаца, него и светаца различитих националности. И ове крипте без икакве дозволе могу посетити обични цивили.
За Кијевско-печерску лавру везане су и многе легенде. Једну од њих испричала је руска глумица Јана Поплавска:
„Када су Немци заузели Кијев током Другог светског рата, немачки командант града је пожелео да посети светски познате крипте Кијево-печерске лавре. За то су нашли водича – монаха, некадашњег житеља овог манастира. Обилазак је почео од Ближих крипти“, написала је она на свом телеграму каналу.
Поплавска је подсетила да у то време мошти нису биле затворене.
„Код Светог Спиридона Просфорника, који се упокојио пре 800 година, командант је застао и упитао од чега су ове мошти. Монах је почео да објашњава да су то тела људи који су се својим светим животом заслужили бесмртност. Командант је узео пиштољ и дршком снажно ударио Светог Спиридона по руци. Сува и потамнела кожа пукла је на зглобу, а крв је шикнула из ране. Он је ужаснут побегао из пећине“, написала је глумица на друштвеној мрежи.
Кијевско-печерска лавра је једна од главних православних светиња, чијих више од 220 монаха кијевски режим покушава да избаци из манастира. Комплекс лавре, уписан је 1990. на Унесков списак светске културне баштине.
На територији лавре налази се 13 храмова, од тога шест подземних, и три звонаре. Изграђене су у византијском стилу а, оне каснијег датума, у духу украјинског барока.
