Срби са Косова донели Видовданску декларацију - садржи пет тачака

Више од две деценије, а посебно у протеклих неколико месеци, ми Срби са Косова и Метохије од Штрпца до Лепосавића суочени смо са незапамћеним насиљем које, како због мотива, тако и због начина којим се спроводи, не можемо назвати другачије него фашистичким. Од почетка године шесторо наших сународника, међу којима и двоје деце, рањено је у налету етничке мржње из ватреног оружја. Милун, Душан, Немања, Далибор, Урош, Ненад страдају по приштинским казаматима, без кривице, само зато што не пристају да српско име на Косову и Метохији нестане тихо и без отпора. Српска земља прадедовска конфискује се како би наши тамничари на њој градили своје базе. Наше светиње се скрнаве како би се затро сваки траг нашег постојања на овим просторима. Наше општине и градове окупирају сила и дуге цеви, они који ни по договорима постигнутим уз међународно посредовање и гаранције, овде немају шта да траже. Позивамо међународну заједницу да предузме одлучујуће кораке у циљу смиривања тензија, јер овај зулум више трпети не можемо!

Наш страдални народ веру у боље сутра уткао је у Заједницу српских општина коју нам је гарантовала и међународна заједница. Десет година чекамо на своје право на живот достојан човека у 21. веку, на наш останак и опстанак на овим просторима. Куцнуо је час да се истина истера на видело и да се о овом Видовдану јасно каже - хоћемо ли имати ЗСО. У супротном, знамо шта нам је чинити.

Схватајући да оно што се догоди овде, у државној и духовној колевци нашега народа, неминовно има последице по све грађане Србије и по читаво Српство, обавезујемо се да ћемо своју праведну борбу за останак и опстанак на Косову и Метохији наставити мудро и одговорно, увек остављајући разуман простор за дијалог и компромис. У тој легитимној борби рачунамо на помоћ и подршку наше једине државе Србије и нашег председника Александра Вучића, који нам је одувек и био највећа подршка.

Српски народ, после два светска рата, у којима је, борећи се на страни добра а против светског зла, поднео неизрециве жртве и дошао на ивицу опстанка и након што је у новије време прогањан са својих огњишта и бомбардован мимо сваког права и закона, непоколебљиво је опредељен за мир. Нажалост, сведоци смо да мир угрожава онај којем је свакога дана пред очима проливена српска крв. Зато поручујемо с овога места читавом свезу да желимо да живимо у миру са својим комшијама Албанцима и да градимо заједничку будућност на хуманим и демократским темељима, јер се никада на туђој несрећи ничија будућност није градила. Живећи овде и не мислећи никоме зло, захтевамо право на живот и будућност, и нећемо пристати да нам ико то право ускрати. Срби никада и ни по коју цену неће напустити оно што је по људском и божјем праву наша земља. Спремни смо да поднесемо и највеће жртве, какве може поднети само неко ко се бори за голи опстанак.

Уочи Видовдана, када се све види, и када свака дата реч постаје завет, ми Срби и Српкиње са севера Косова и Метохије поручујемо да ћемо, уколико се зулум над нашим народом настави, бити принуђени да одговоримо свима онима који нам желе зло, који сањају рат уместо мира, и бићемо уједињени у својој праведној борби за останак и опстанак на овим просторима и одбрани наших домова и породица.