https://sputnikportal.rs/20230630/inicijativa-da-se-u-podgorici-podigne-spomenik-borislavu-pekicu-1157907117.html
Иницијатива да се у Подгорици подигне споменик Бориславу Пекићу
Иницијатива да се у Подгорици подигне споменик Бориславу Пекићу
Sputnik Србија
Предсједница Скупштине општине Главног града Подгорица Јелена Боровинић Бојовић упутила је данас иницијативу да се у Главном граду Црне Горе подигне... 30.06.2023, Sputnik Србија
2023-06-30T16:30+0200
2023-06-30T16:30+0200
2023-06-30T16:30+0200
регион
регион – политика
регион
политика
црна гора
култура – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112213/00/1122130042_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_eb52a951792c81b5a65dd8eb8eccd7af.jpg
Она је изразила увјерење да је Пекић „један од наших највећих писаца и уједно једна од најмаркантнијих културних личности”, те додала да сматра да би споменик требало подићи у центру града.Борислав Пекић заслужује одређену врсту признања од свог родног града, поред већ постојеће скромне спомен-табле и улице у Загоричу са његовим именом, казала је предсједница Јелена Боровинић Бојовић.Она је, како је саопштено из Главног града, упутила иницијативу градоначелници Оливери Ињац и ресорном Секретаријату за културу и спорт да се у Подгорици подигне спомен-обиљежје у виду бисте чувеном писцу и рођеном Подгоричанину Бориславу Пекићу.Предсједница је изразила увјерење да Пекић “један од наших највећих писаца и уједно једна од најмаркантнијих културних личности”, те додала да сматра да би споменик требало подићи у центру града.Предсједница Скупштине Главног града предложила је да се, уколико буде било могуће на вријеме завршити комплексну административно-правна процедуру, споменик свечано открије 4. фебруара наредне године, на дан рођења славног писца.„Да подсјетимо, Борислав Пекић рођен је 1930. године у Подгорици. Студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету Београдског универзитета, а дуго је радио као драматург и сценариста филмова. Према његовом тексту ‘Дан четрнаести‘ снимљен је филм који је представљао Југославију 1961. године на филмском фестивалу у Кану. Први роман под називом ‘Време чуда‘, са којим је одмах привукао пажњу, објавио је 1965. године. У његова најзначајнија дјела убрајају се ‘Ходочашће Арсенија Његована‘, ’Како упокојити вампире‘, ‘Златно руно‘, за који добија 1987. Његошеву награду, ‘Беснило‘ и ‘Године које су појели скакавци‘. Добитник је огромног броја награда и признања, поред осталих и Повеље ‘Мајска руковања‘ за изузетне стваралачке резултате на пољу књижевности и културе, коју је 1990. добио од тадашњег Дома омладине, а данашњег КИЦ-а ‘Будо Томовић‘”, навела је Боровинић Бојовић.Последње три деценије је, како каже, живио у Лондону, гђе је и преминуо 2. јула 1992. године.„Његова дјела преведена су на енглески, њемачки, француски, италијански, шпански, холандски, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, реторомански, македонски, словеначки и албански језик”, пише у саопштењу Главног града.
https://sputnikportal.rs/20230621/nagrada-vladan-desnica-za-ikonostas-kako-je-pekiceva-reka-stvorila-petrovicevu-deltu-marija-jakovljevic-1157489989.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион – политика, регион, политика, црна гора, култура – вести
регион – политика, регион, политика, црна гора, култура – вести
Иницијатива да се у Подгорици подигне споменик Бориславу Пекићу
Предсједница Скупштине општине Главног града Подгорица Јелена Боровинић Бојовић упутила је данас иницијативу да се у Главном граду Црне Горе подигне спомен-обележје, односно биста чувеном писцу Бориславу Пекићу.
Она је изразила увјерење да је Пекић „један од наших највећих писаца и уједно једна од најмаркантнијих културних личности”, те додала да сматра да би споменик требало подићи у центру града.
„Гдје се налазила и родна кућа Пекића, на одговарајућој локацији коју ћемо прецизирати у сарадњи са одговарајућим експертима”, додала је.
Борислав Пекић заслужује одређену врсту признања од свог родног града, поред већ постојеће скромне спомен-табле и улице у Загоричу са његовим именом, казала је предсједница Јелена Боровинић Бојовић.
Она је, како је саопштено из Главног града, упутила иницијативу градоначелници Оливери Ињац и ресорном Секретаријату за културу и спорт да се у Подгорици подигне спомен-обиљежје у виду бисте чувеном писцу и рођеном Подгоричанину Бориславу Пекићу.
Предсједница је изразила увјерење да Пекић “један од наших највећих писаца и уједно једна од најмаркантнијих културних личности”, те додала да сматра да би споменик требало подићи у центру града.
Предсједница Скупштине Главног града предложила је да се, уколико буде било могуће на вријеме завршити комплексну административно-правна процедуру, споменик свечано открије 4. фебруара наредне године, на дан рођења славног писца.
„Да подсјетимо, Борислав Пекић рођен је 1930. године у Подгорици. Студирао је експерименталну психологију на Филозофском факултету Београдског универзитета, а дуго је радио као драматург и сценариста филмова. Према његовом тексту ‘Дан четрнаести‘ снимљен је филм који је представљао Југославију 1961. године на филмском фестивалу у Кану. Први роман под називом ‘Време чуда‘, са којим је одмах привукао пажњу, објавио је 1965. године. У његова најзначајнија дјела убрајају се ‘Ходочашће Арсенија Његована‘, ’Како упокојити вампире‘, ‘Златно руно‘, за који добија 1987. Његошеву награду, ‘Беснило‘ и ‘Године које су појели скакавци‘. Добитник је огромног броја награда и признања, поред осталих и Повеље ‘Мајска руковања‘ за изузетне стваралачке резултате на пољу књижевности и културе, коју је 1990. добио од тадашњег Дома омладине, а данашњег КИЦ-а ‘Будо Томовић‘”, навела је Боровинић Бојовић.
Последње три деценије је, како каже, живио у Лондону, гђе је и преминуо 2. јула 1992. године.
„Његова дјела преведена су на енглески, њемачки, француски, италијански, шпански, холандски, пољски, чешки, словачки, мађарски, румунски, реторомански, македонски, словеначки и албански језик”, пише у саопштењу Главног града.
