„Догодине у Призрену“: И српска деца да науче да на Косову и Метохији - нема предаје!
© Sputnik / Бранко Максимовић
Пратите нас
Недавно објављена књига „Догодине у Призрену – сан о слободи“ намењена деци од десет и више година на модеран начин дочарава младима како би могло изгледати ослобођење Косова и Метохије и подучава их да сви поробљени народи који се не предају сањају свој сан о слободи.
Издавачка кућа „Добродетељ“ објавила је недавно књигу за децу од десет и више година „Догодине у Призрену – сан о слободи“. Аутор текста је Александар Миљевић који је написао и дечију књигу „Чуда Божија Господа Исуса Христа“, а књигу је илустровао један од најпознатијих илустратора и стрип цртача из Републике Српске Предраг Иконић, који је између осталог илустровао и дечију књигу „Срби против НАТО од 1991 до 1999 године“.
„Сан о слободи“ сањају сви поробљени народи који се не предају
Сам поднаслов књиге „Сан о слободи“ носи најјачу поруку, а наслов – „Догодине у Призрену“ је поздрав који је већ ушао у народ и он се понавља у сличним околностима по други пут. Први пут се појавио уочи ослобађања Косова 1912. такође у очекивањима ослобођења свете српске земље, каже за Спутњик Александар Миљевић.
И тада су Срби сањали сан о слободи ког сањају сви поробљени народи у свим деловима света. Јевреји су се скоро 2.000 година поздрављали са „Догодине у Јерусалиму“, одакле је, наравно, произашао „Догодине у Призрену“ који је, према Миљевићу, први поменуо митрополит црногорски у разговору са краљем Николом.
Корице књиге „Догодине у Призрену – сан о слободи“ Александра Миљевића.
© Sputnik / Бранко Максимовић
„Јевреји су се поздрављали тако очекујући повратак у своју свету земљу и ослобођење те земље коју су сматрали својом. Кинези су сто година чекали ослобођење Хонгконга и дочекали су. Индијци су дуго били под колонијалним ропством и ослободили се. И Србима који су дуго били под турским, а онда, додуше краће, под другим ропствима, сан о слободи је битна ствар јер док год људи сањају о слободи нису се предали. Они су можда заробљеници, али се нису предали.“
Како би могао да изгледа повратак српске војске на Косово
Миљевић истиче да је књига „Догодине у Призрену“ први пут нацртала како би могао изгледати реалан повратак српске војске на Косово. Неки људи који су је видели рекли су да је лековита јер одраслима показује да је ослобођење могуће, а пошто је књига за децу, онда је она један помоћни инструмент родитељима да деци на њима близак начин пренесу нешто о Косову и Метохији.
Ослобађање Косова и Метохије замислио је онако како је мислио да би могло бити колико-толико реално и сутра на терену. Прича почиње, како је замислио аутор, тако што ноћ уочи уласка српске војске на Косово наши специјалци упадају у ноћном десанту у Дечане и Пећку патријаршију да би освојили та два манастира како не би били уништени.
Александар Миљевић
© Sputnik / Бранко Максимовић
Према верзији аутора, повратак српске војске кренуо би кад се западне силе повуку са Косова и Метохије што, како каже, сви жељно очекују.
„Нисам се превише бавио повлачењем западне војске јер је ово дечја књига и мислим да би то деци било мало превише. Свакако повратак српске војске на Косово подсећа на оно што се дешавало у Авганистану“, прича Миљевић.
Књига и за децу која не читају књиге
Иако је свестан да данашња деца све мање читају књиге, ако их уопште читају, Миљевић каже да је покушао да одговори на тај изазов и зато су уз сваку причу ставили по један кју-ар код, ког кад деца скенирају, „излазе“ на различите сајтове и Јутјуб канале.
Има их 15 у књизи и после скенирања воде на Јутјуб филмове и спотове. Има неколико песама о Косову које су писали рок музичари, попут обраде Ракићеве песме „На Газиместану“ рок бенда „357“, ту су и Београдски синдикат и етно групу „Траг“ чијом песмом и почиње књига.
Књига „Догодине у Призрену – сан о слободи“ Александра Миљевића.
© Sputnik / Бранко Максимовић
„Поднаслов је 'Сан о слободи' зато што дечак слушајући ту песму 'Догодине у Призрену' заспи и сања сан о повратку српске војске на Косово. Ставили смо кратке филмове о светињама и манастирима на Косову и Метохији и један филм о прогону српског народа 17. марта, али и филмове о специјалним јединицама 63. и 72. за које верујемо да би деци могли бити интересантни“, описује аутор.
Миљевић истиче да својим издањима не пледирају да уче децу, што је функција школе, већ им је идеја да их заинтересују за одређене теме и зато се труде да користе модерне технологије, да их заинтересују за српске јунаке, нашу историју, Косово… Односно, да модерним средствима пренесу модерној деци приче које су се некад преносиле уз гусле.
„Деца од десет и више година којима је намењена књига заинтересована су за новију историју али траже и акциону причу. Књига је настала из једног једа у фебруару, кад су наш народ такође прогањали што се сад опет дешава. Из немоћи да се нешто уради произашла је идеја да се направи нешто овако и да се на један мали начин охрабре наши људи на Косову и Метохији“, закључио је Миљевић.
