https://sputnikportal.rs/20230703/obnova-izgorelog-dela-manastira-hilandar-bice-zavrsena-2024-godine-marija-jakovljevic-1158000490.html
Обнова изгорелог дела манастира Хиландар биће завршена 2024. године
Обнова изгорелог дела манастира Хиландар биће завршена 2024. године
Sputnik Србија
Обнова објеката уништених у пожару, који је задесио манастир Хиландар 2004. године, биће завршена 2024. године, најавила је данас у манастиру Каково... 03.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-03T15:31+0200
2023-07-03T15:31+0200
2023-07-03T15:31+0200
култура
култура
култура – вести
хиландар
задужбина манастира хиландара
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/253/74/2537448_0:254:4928:3026_1920x0_80_0_0_0f580a7c10071f917fa7a674932345db.jpg
Заменик председника Комисије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је, након обиласка радова на манастиру Хиландар, рекао да се радови одвијају планираном динамиком.Обнављањем Хиландара обнављамо СрбијуОн је констатовао да би овим темпом ове године требало да буде завршен објекат Дохије, а да ће наредне године акценат бити на обновни Игуменарије.У претходном периоду радило се на реконструкцији изгорелих објеката градитељског наслеђа, конака и параклиса, као и на успостављању визуелног изгледа манастира какав је био пре великог пожара.Обновљена је и и унапређена уништена и оштећена инфраструктура.Радило се, како су констатовали чланови Комисије на састанку, и на изградњи нове инфраструктуре ради неопходног осавремењивања (путеви, водовод и канализација, противпожарна заштита, грејање, електрична енергија и телекомуникације), као и на заштити и реконструкцији угроженог градитељског наслеђа.Започети радови на ИгуменаријиДиректор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући извештај о извршеним радовима рекао је да је у 2022. години и 2023. године главни задатак био обнова пре свега Дохије и Игуменарије:Ранђић је рекао да је главни задатак у 2024. години завршетак Игуменарије чимеће целокупан изгорели део манастира бити завршен, а завршни занатски радови на Игуменарији одвијаће сеи током 2025.Истовремено се ради и на заштити и рестаурацији покретног наслеђа живописа, предмета свештене уметности, рукописног наслеђа, старих штампаних књига, архива и библиотека, етнографске збирке, укључујући и активности пописа са каталогизацијом и дигитализацијом, као и унапређење манастирске економије и културног предела у циљу одрживог развоја и дугорочног самоодржања, као и очувања укупног наслеђа.Закон о ХиландаруСелаковић је напоменуо да је рад Комисије озбиљно подржан доношењем посебног Закона о Хиландару, а изменама и допунама Закона о култури, који су у скупштинској процедури, биће омогућена не само обнова, него и примерено одржавање манастирског комплекса и свега онога што је значајно и за функционисање манастирског комплекса.„Изузетно је важно за национални идентитет,нашу државу и народ да се обнови све оно шта је уништено, али мора да се настави и са бригом о Хиландару на један трајни, систематски начин“, нагласила је Маја Гојковић.
https://sputnikportal.rs/20210923/zasto-je-zakon-za-hilandar-koji-donosi-srbija--istorijski-1130105986.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, хиландар, задужбина манастира хиландара
култура, култура – вести, хиландар, задужбина манастира хиландара
Обнова изгорелог дела манастира Хиландар биће завршена 2024. године
Обнова објеката уништених у пожару, који је задесио манастир Хиландар 2004. године, биће завршена 2024. године, најавила је данас у манастиру Каково председница Комисије за Хиландар и министарка културе Маја Гојковић.
Заменик председника Комисије и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић је, након обиласка радова на манастиру Хиландар, рекао да се радови одвијају планираном динамиком.
Обнављањем Хиландара обнављамо Србију
Он је констатовао да би овим темпом ове године требало да буде завршен објекат Дохије, а да ће наредне године акценат бити на обновни Игуменарије.
„За нас као државу и народ од изузетне је важности обнова Хиландара, јер обнављајући Хиландар, ми у ствари обнављамо Србију и нашу светосавску, српску нацију”, нагласио је Селаковић.
У претходном периоду радило се на реконструкцији изгорелих објеката градитељског наслеђа, конака и параклиса, као и на успостављању визуелног изгледа манастира какав је био пре великог пожара.
Обновљена је и и унапређена уништена и оштећена инфраструктура.
Радило се, како су констатовали чланови Комисије на састанку, и на изградњи нове инфраструктуре ради неопходног осавремењивања (путеви, водовод и канализација, противпожарна заштита, грејање, електрична енергија и телекомуникације), као и на заштити и реконструкцији угроженог градитељског наслеђа.
Започети радови на Игуменарији
Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући извештај о извршеним радовима рекао је да је у 2022. години и 2023. године главни задатак био обнова пре свега Дохије и Игуменарије:
„Прошле године довршени сусви груби грађевински радови објеката Дохије и започети радови на Игуменарији. Дохија је сада у завршној фази занатских и керамичарских радова, док се на Игуменарији раде груби грађевински радови на ојачању и изградњи конструкција објекта, имајући у виду специфичност ових објеката, будући да су то објекти где је дошло до пожара“.
Ранђић је рекао да је главни задатак у 2024. години завршетак Игуменарије чимеће целокупан изгорели део манастира бити завршен, а завршни занатски радови на Игуменарији одвијаће сеи током 2025.
Истовремено се ради и на заштити и рестаурацији покретног наслеђа живописа, предмета свештене уметности, рукописног наслеђа, старих штампаних књига, архива и библиотека, етнографске збирке, укључујући и активности пописа са каталогизацијом и дигитализацијом, као и унапређење манастирске економије и културног предела у циљу одрживог развоја и дугорочног самоодржања, као и очувања укупног наслеђа.
Селаковић је напоменуо да је рад Комисије озбиљно подржан доношењем посебног Закона о Хиландару, а изменама и допунама Закона о култури, који су у скупштинској процедури, биће омогућена не само обнова, него и примерено одржавање манастирског комплекса и свега онога што је значајно и за функционисање манастирског комплекса.
„Изузетно је важно за национални идентитет,нашу државу и народ да се обнови све оно шта је уништено, али мора да се настави и са бригом о Хиландару на један трајни, систематски начин“, нагласила је Маја Гојковић.
