00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Без сарадње Срба и Руса нема остварења словенског сна
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Хоће ли бити Трећег светског рата
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Дуалност Милене Павловић Барили“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Снимљен чудан предмет: Да ли је џиновска „крофна“ настала на Марсу или је стигла из свемира /фото/

CC BY 2.0 / Wikipedia/ISRO/ISSDC/Justin Cowart / Планета Марс
Планета Марс - Sputnik Србија, 1920, 03.07.2023
Пратите нас
Необичан предмет снимљен је на Марсу – камера ровера „Истрајност (Perseverance)“ усликала је џиновску стену у облику крофне.
Необичан предмет снимљене је у кратеру Језеро, на северној хемисфери Марса уз помоћ уређаја Remote Microscopic Imager (РМИ), који је део тзв „суперкамере“. Налазио се на удаљености од око 100 метара од ровера, а снимак је настао 22. јуна ове године.
Стене необичног облика уобичајене су на Марсу и резултат су дугог периода ерозије, а будући да на Марсу нема воде, главни узрок ерозије су ветар и пешчане олује, пише „Сајенс алерт“.
Локалне олује догађају се на Марсу релативно често, али на сваких неколико марсовских година (а једна марсовска година готово је двоструко дужа од Земљине и траје 687 дана), Црвену планету захвати глобална пешчана олуја. Она захвата целу површину планете и може да траје месецима.
Ова „крофнаста“ стена највероватније је последица ерозије настале, између осталог, и услед таквих олуја. Ерозија је, према мишљењу научника НАСА, највећи утицај имала у центру стене или веће групације стена због чега се и створио „отвор“ у највећој.
СЕТИ институт је сугерисао како је могуће да се ради о великом метеориту унутар мањих метеорита“.
Иначе, захваљујући реткој Марсовој атмосфери, метеорити и њихови остаци, те кратери на површини, боље су очувани него на Земљи.
Марс - Sputnik Србија, 1920, 24.04.2023
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Кина објавила прву глобалну мапу Марса у боји /фото/
Пустиња Атакама у Чилеу - Sputnik Србија, 1920, 22.02.2023
ДРУШТВО
Необична ДНК пронађена у пустињи Атакама кључ за откриће има ли живота на Марсу
Марс - Sputnik Србија, 1920, 08.03.2023
ДРУШТВО
Несвакидашња светлост снимљена први пут на Марсу: Пробила се кроз облак од леда /фото/
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала