https://sputnikportal.rs/20230222/neobicna-dnk-pronadjena-u-pustinji-atakama-kljuc-za-otkrice-ima-li-zivota-na-marsu-1151359891.html
Необична ДНК пронађена у пустињи Атакама кључ за откриће има ли живота на Марсу
Необична ДНК пронађена у пустињи Атакама кључ за откриће има ли живота на Марсу
Sputnik Србија
Пустиња Атакама у Чилеу је скоро најсувље место на Земљи и на многим местима веома личи на Марс. Али, Атакама није беживотна, чак ни у веома сушним регионима... 22.02.2023, Sputnik Србија
2023-02-22T23:00+0100
2023-02-22T23:00+0100
2023-02-22T23:00+0100
друштво
друштво
наука и технологија
астрономија
марс
ванземаљски живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/16/1151359698_1266:0:2560:728_1920x0_80_0_0_99a2929bdfb5d1f2b3ed36231ee04e18.jpg
Научници су били запањени да девет одсто генетских фрагмената нађених у пустињским стенама припада организмима непознатим науци, што их чини делом „тамног микробиома“, према научном раду објављеном у часопису „Нејчр комјуникејшнс“.Откривен ДНК организама који немају познате рођакеОви организми су бактерије које су „толико чудне и различите“, како наводе научници, да нису могли да им идентификују ниједног познатог рођака.„У скоро половини случајева, базе података нису могле јасно да нам кажу шта имамо у рукама“, рекао је за Вашингтон пост водећи истраживач Армандо Азуа-Бустос, микробиолог из Центра за астробиологију у Мадриду.Захваљујући томе, може да се изведе аналогија са Марсом: Атакама је, како верују научници, одличан полигон за увежбавање потраге за животом на Марсу. Међутим, таква потрага спроведена инструментима на данашњим Марсовим роверима једва је могла да открије микробне потписе.Узорци које ровер НАСА прикупља на Марсу биће враћени на Земљу почетком следеће деценије ради испитивања у лабораторијама.Али ово ново истраживање показује и изазове са којима се суочавају научници који желе да знају биолошку историју Марса ако је било.Живот ван граница онога што инструменти видеЖивот микроба, посебно ако је он изумро и дуго је фосилизован, може постојати и ван границе онога што се може открити помоћу инструмената који могу да оду на другу планету.Научници никада нису пронашли примерак живота ван Земље, али општа научна претпоставка је да ће „насељиви“ светови бити насељени – да се живот појављује под правим условима.Црвена планета је дуго мучила астробиологе. Она је пре око три милијарде година наликовала Земљи , када је имала гушћу атмосферу и течну воду на површини. Могуће је да на Марсу још увек постоји скривени живот, иако би астробиолози били одушевљени да пронађу чак и микрофосил нечега што је живело пре више милијарди година.Мисија НАСА „Викинг“ из 1976. године спровела носила је експерименте чији је циљ био да открију живот, а један од тих експеримената у почетку је био обећавајући, али већина научника је закључила да су слетели на стерилно тло.Од мисије „Викинг“, НАСА је следила другачију стратегију фокусирану на проналажење и истраживање локација за које има доказа да су биле потенцијално насељиве пре више милијарди година, када је Марс био топлији и влажнији. Ровери НАСА „Персерверенс“ и „Кјуриозити“ пронашли су на површини трагове органских молекула, који су основа живота каквог познајемо, иако то само по себи није доказ биолошког порекла.„Остаје питање да ли су ти молекули метеорски, геолошки или биолошки“, рекла је Ејми Вилијамс са Универзитета Флорида и члан научних тимова који прате рад ровера на Марсу.Ограничења за очување огранске материје на МарсуВилијамс каже да је ново истраживање Азуа-Бустоса и његових сарадника важно јер показује да постоје ограничења за очување органске материје у окружењима налик Марсу и да ће је бити тешко открити чак и најсавременијим лабораторијским инструментима.Ипак, истраживање у пустињи Атакама показује да чак и веома сушно окружење може да има слојеве седиментних стена са значајним количинама биолошких остатака, рекао је Крис Хаус, геолог и астробиолог са Државног универзитета Пенсилваније.То је добра вест за научнике који се надају да би суве стене Марса могле да дају трагове ванземаљског живота.Црвени камен у Атаками као Црвена планетаАзуа-Бустос је рођен у близини пустиње Атакама и каже да постоје места где становници никада нису видели да киша пада генерацијама, док на неким пада једном годишње.Он објашњава да је на путу до истраживачког места редовно пролазио кроз пустињски регион који се зове Црвени камен и одлучио је да би га вредело ближе погледати. Стене су биле рђасто црвене због присуства минерала хематита, који такође објашњава црвену боју Марса, рекао је он.Пре више од 100 милиона година, у доба диносауруса, локалитет Црвеног камена био је делта реке, слично висоравни на Марсу унутар кратера Језеро који истражује ровер НАСА.Биосфера у сенци или остаци изумрлих врстаАзуа-Бустос био је изненађен генетским материјалом непознате природе који је виђен у истраживању Атакаме. Сав живот на Земљи потиче од заједничког претка, колико се до сада зна. Било је теорија појединих научника, као што је Пол Дејвис, да је живот могао да настане на Земљи више пута и да би до данас могла да постоји биосфера у сенци која је једноставно превише чудна да би се уклопила у нашу дефиницију живота на Земљи.Азуа-Бустос, међутим, верује у мање спектакуларно тумачење некласификованих организама: да се ради о ретком генетском материјалу из облика живота који су давно изумрли и претходно нису документовани.Научници у новом истраживању сугеришу да би заправо вероватно једини начин да се сазна је ли било живота на Марсу могао да буде да се узорци са Црвене планете испитају тек у најсавременијим лабораторијама на Земљи, док би до тог одговора било тешко доћи на самом Марсу.
https://sputnikportal.rs/20230209/nasa-nadjeni-jasni-dokazi-o-postojanju-jezera-na-marsu-video-1150718417.html
https://sputnikportal.rs/20220916/nasa-pronadjeni-uzorci-organskog-porekla-koji-nagovestavaju-zivot-na-marsu-1142853391.html
https://sputnikportal.rs/20220129/kada-je-nestala-tekuca-voda-na-marsu-novo-otkrice-iznenadilo-naucnike-1133774395.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, наука и технологија, астрономија, марс, ванземаљски живот
друштво, наука и технологија, астрономија, марс, ванземаљски живот
Необична ДНК пронађена у пустињи Атакама кључ за откриће има ли живота на Марсу
Пустиња Атакама у Чилеу је скоро најсувље место на Земљи и на многим местима веома личи на Марс. Али, Атакама није беживотна, чак ни у веома сушним регионима. Научници су, испитујући пустињске стене, пронашли делове необичне ДНК непознатих организама, што би могло да утиче и на потрагу за животом на Марсу.
Научници су били запањени да девет одсто генетских фрагмената нађених у пустињским стенама припада организмима непознатим науци, што их чини делом „тамног микробиома“, према научном раду
објављеном у часопису „Нејчр комјуникејшнс“.
Откривен ДНК организама који немају познате рођаке
Ови организми су бактерије које су „толико чудне и различите“, како наводе научници, да нису могли да им идентификују ниједног познатог рођака.
„У скоро половини случајева, базе података нису могле јасно да нам кажу шта имамо у рукама“,
рекао је за Вашингтон пост водећи истраживач Армандо Азуа-Бустос, микробиолог из Центра за астробиологију у Мадриду.
Захваљујући томе, може да се изведе аналогија са Марсом: Атакама је, како верују научници, одличан полигон за увежбавање потраге за животом на Марсу. Међутим, таква потрага спроведена инструментима на данашњим Марсовим роверима једва је могла да открије микробне потписе.
„То значи да ће проналажење убедљивих доказа о садашњем или прошлом животу на тлу Марса бити тешко без враћања узорака на Земљу“, закључили су Азуа-Бустос и његове колеге.
Узорци које ровер НАСА прикупља на Марсу биће враћени на Земљу почетком следеће деценије ради испитивања у лабораторијама.
Али ово ново истраживање показује и изазове са којима се суочавају научници који желе да знају биолошку историју Марса ако је било.
Живот ван граница онога што инструменти виде
Живот микроба, посебно ако је он изумро и дуго је фосилизован, може постојати и ван границе онога што се може открити помоћу инструмената који могу да оду на другу планету.
Научници никада нису пронашли примерак живота ван Земље, али општа научна претпоставка је да ће „насељиви“ светови бити насељени – да се живот појављује под правим условима.
Црвена планета је дуго мучила астробиологе. Она је пре око три милијарде година наликовала Земљи , када је имала гушћу атмосферу и течну воду на површини. Могуће је да на Марсу још увек постоји скривени живот, иако би астробиолози били одушевљени да пронађу чак и микрофосил нечега што је живело пре више милијарди година.
Мисија НАСА „Викинг“ из 1976. године спровела носила је експерименте чији је циљ био да открију живот, а један од тих експеримената у почетку је био обећавајући, али већина научника је закључила да су слетели на стерилно тло.
Од мисије „Викинг“, НАСА је следила другачију стратегију фокусирану на проналажење и истраживање локација за које има доказа да су биле потенцијално насељиве пре више милијарди година, када је Марс био топлији и влажнији. Ровери НАСА „Персерверенс“ и „Кјуриозити“ пронашли су на површини трагове органских молекула, који су основа живота каквог познајемо, иако то само по себи није доказ биолошког порекла.
„Остаје питање да ли су ти молекули метеорски, геолошки или биолошки“, рекла је Ејми Вилијамс са Универзитета Флорида и члан научних тимова који прате рад ровера на Марсу.
Ограничења за очување огранске материје на Марсу
Вилијамс каже да је ново истраживање Азуа-Бустоса и његових сарадника важно јер показује да постоје ограничења за очување органске материје у окружењима налик Марсу и да ће је бити тешко открити чак и најсавременијим лабораторијским инструментима.
„То значи да уочавање органских материја помоћу инструмената који се шаљу у свемир, какви су на садашњим и будућим Марсовим роверима, може бити још већи изазов, јер се органска материја лако разграђује у окружењу какво је на површини Марса, која је изложена зрачењу“, каже Вилијамс.
Ипак, истраживање у пустињи Атакама показује да чак и веома сушно окружење може да има слојеве седиментних стена са значајним количинама биолошких остатака, рекао је Крис Хаус, геолог и астробиолог са Државног универзитета Пенсилваније.
То је добра вест за научнике који се надају да би суве стене Марса могле да дају трагове ванземаљског живота.
Црвени камен у Атаками као Црвена планета
Азуа-Бустос је рођен у близини пустиње Атакама и каже да постоје места где становници никада нису видели да киша пада генерацијама, док на неким пада једном годишње.
Он објашњава да је на путу до истраживачког места редовно пролазио кроз пустињски регион који се зове Црвени камен и одлучио је да би га вредело ближе погледати. Стене су биле рђасто црвене због присуства минерала хематита, који такође објашњава црвену боју Марса, рекао је он.
Пре више од 100 милиона година, у доба диносауруса, локалитет Црвеног камена био је делта реке, слично висоравни на Марсу унутар кратера Језеро који истражује ровер НАСА.
Биосфера у сенци или остаци изумрлих врста
Азуа-Бустос био је изненађен генетским материјалом непознате природе који је виђен у истраживању Атакаме. Сав живот на Земљи потиче од заједничког претка, колико се до сада зна. Било је теорија појединих научника, као што је Пол Дејвис, да је живот могао да настане на Земљи више пута и да би до данас могла да постоји биосфера у сенци која је једноставно превише чудна да би се уклопила у нашу дефиницију живота на Земљи.
Азуа-Бустос, међутим, верује у мање спектакуларно тумачење некласификованих организама: да се ради о ретком генетском материјалу из облика живота који су давно изумрли и претходно нису документовани.
Научници у новом истраживању сугеришу да би заправо вероватно једини начин да се сазна је ли било живота на Марсу могао да буде да се узорци са Црвене планете испитају тек у најсавременијим лабораторијама на Земљи, док би до тог одговора било тешко доћи на самом Марсу.
