00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад ликови из романа одлуче да убију писца
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Очекујем експлозију медаља у атлетици, Ивана није рекла последњу реч
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

„Нишка Бања, Чардаш, Подмосковске вечери“: Немања Радуловић одушевио Београђане

© Sputnik / Ивана АнтићКонцерт Немање Радуловића на Ташмајдану
Концерт Немање Радуловића на Ташмајдану - Sputnik Србија, 1920, 04.07.2023
Пратите нас
Прослављени српски и светски виолиниста Немања Радуловић и састав „Double Sens “ одржали су концерт на Стадиону Ташмајдан у Београду пред више хиљада посетилаца.
Наступ је део велике турнеје на којој музички уметник промовише албум “Roots” (Корени) објављен на јесен 2022. године за америчку дискографску кућу “Warner Classics”.

"Заиста смо моја музичка породица и ја једва чекали да будемо вечерас са вама. Идеја за нови албум настала је за време првог "локдауна" 2020. године. Желели смо да повежемо свет и људе који имају свуда исте проблеме и да захваљујући музици мало на њих заборавимо", надахнуто се обратио публици Немања Радуловић, који дуже живи и ствара каријеру у Француској.

Албум "Корени" је резултат мојих размишљања о музици у време пандемије короне, када нисам имао вољу да толико свирам виолину и стварам музику, већ више да је на миру слушам, и то пре свега музику народа", објаснио је талентовани виолиниста мотиве настанка новог дискографског пројекта који је премијерно представио у Србији на концерту у Коларчевој задужбини у Београду, октобра 2022.
Концерт је драматуршки занимљиво конципиран према 17 поглавља, односно 17 композиција у званичном делу програма која носе називе различитих земаља, тако да је прва нумера била у посебној целини имена “Ирска, Квебек, Шкотска”, као триптих или мини трилогија. У том сегменту је у првом плану био аутор Жан Карињан у аранжману уметника Александра Седлара - “Посвета Жану Карињану”.
Скоро комплетан албум "Roots" је аранжирао управо Седлар, али се на неколико композиција у улози ко-аранжера нашао управо Немања Радуловић и тиме доказао способност и за ауторство поред изузетног сценског извођења.
Кина је наредна земља која је уследила - уметници Хе Жан-Хао и Чен Ганг и њихово дело “Љубавници лептири”.
Четири земље на музичком путовању - Аргентина, Аустрија, Италија и Грчка биле су у фокусу и композитор Карлос Гардел са својим познатим делом “Por una Cabeza”, у стилу танга, где је соло припао виолинисткињи Тијани Милошевић.
"Овај пројекат не би настао да се није родила идеја, односно да није било Александра Седлара, веома талентованог музичара, композитора, гитаристе, певача, и шта све још. Затворили смо се у собу током локдауна и прво слушали музику која нас инспирише да би даље радили аранжмане које потписује Седлар", навео је Радуловић и препустио се даље веома богатом програму концерта.
Портет уметника Луиша Бонфе кроз његову нумеру “Manha de Carneval” (солиста на гитари Александар Седлар) био је представљен у сегменту "Бразил".
Композитор Василиј Соловјов-Седој био је следећи на репертоару у поглављу "Русија" и нумером "Подмосковске вечери”, чији аранжман потписују Радуловић и Седлар.
"Влашка народна" је био сегмент са насловом “Мндра Мја”, где се истакла солисткиња Ксенија Милошевић на вокалу, иначе изузетна виолинисткиња, важан део Београдске филхармоније. Није Ксенија само на тој песми била у првoм плану већ и у поглављу "Молдавија", односно посвети филмској - позоришној музици.
Уметник Јевгениј Дога и "Цигани лете у небо” са вокалом солисткиње Ксеније Милошевић наравно одушевио је препун Стадион Ташмајдан.
Мултиталентована музичарка је дочарала песме "Loli phabu (Хоп хоп хоп)" и "Nane coha" из чувеног руског филмског мјузикла (1976) редитеља Емила Лотеануа, према приповетци "Макар Чудра" Максима Горког.
Публика је посебно уживала у овим песмама које неизмерно воли, јер се мјузикл "Цигани лете у небо" игра већ скоро две деценије у Позоришту на теразијама и увек су изводјења распродата.
Ксенија Милошевић је у целини "Босна" дочарала антологијску песму "Што те нема" коју је давно певала Јадранка Стојаковић на текст Алексе Шантића, поново у аранжману Седлара и Радуловића.
Други чин је почео са целином "Србија" и уметником Александром Шишићем под називом "Посвета Шишићу”, те је Радуловић навео да "нисмо много размишљали кога да представимо када је наша земља у питању, јер је Шишић био апсолутно виолиниски геније, штета да је живео у време које није било толико технолошки напредно, шта је све могао да постигне".
Романтична Француска је била представљена путем композиције "Indifferece" Тонија Мурене, док је живописна Шпанија била у виду аутора Мануела де Фаље (аранжман А. Седлар, виолинска деоница Ф. Крајслер, Н. Радуловић) и дела - “Шпанска игра” из опере “Ла Вида Бреве”.
Раџадтан - Индија, била је приказана кроз народну песму “Katchur khan”, а Израел путем дела "Краљ Давид" Елијахуа Гамлијела и Матитјахуа Шелема.
Наравно, Северна Македонија очекивано је утиснута са аутором Јончетом Христовским - “Македонско девојче”, где је солисткиња Кристина Атанасова Радуловић на виолини.
"Такедина успаванка" је народна композиција из Јапана, као портрет ове земље, са аранжманима Седлара и Радуловића, на шта се виолиниста надовезао речима "Јапан веома волим, ова земља ми је као трећа кућа колико често путујем тамо".
За крај званичног дела концерта приредјен је сегмент "Куба" и композиција "Мамбо" Переза Прада. Ипак, публика је огромним аплаузом доказала и показала да свакако жели још, тако да се виолиниста са ансамблом "Double sens" вратио на сцену са разиграном српском нумером "Нишка Бања, топла вода" из пера нишког глумца Душана Цветковића - Чика Дице из давне 1927. године (дуго је сматрана за изворну староградску песму), као и нумером "Чардаш".
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала