Да ли je русофобија једино што ЕУ може да понуди Западном Балкану
17:38 05.07.2023 (Освежено: 18:46 05.07.2023)
© Pixabay
Пратите нас
Ако већ Урсула фон дер Лајен не може да замисли да Западни Балкан буде под утицајем Кине и Русије нека нас после 20 година чекања приме у Европску унију па ћемо се понашати као и остале чланице, каже посланик Скупштине Дубравка Филиповски, док политиколог Стевица Деђански ту изјаву тумачи само као део општеприсутне европске русофобије.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да не може да замисли будућност Европске уније без чланства земаља Западног Балкана, Украјине и Молдавије, који су сви, како сматра, под утицајем Кине и Русије.
Ова изјава Фон дер Лајенове свакако је у неку руку изненађење јер се став о проширењу ЕУ зна, посебно када је Балкан у питању, па се стога логично намеће питање да ли је одвајање Балкана од Русије и Кине једино зашто би ЕУ отворила врата региона за те земље али и једино што ЕУ може да им понуди.
Општеприсутна ЕУ – русофобија
Др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, каже да је европска представница уз дужно поштовање према њој, рекла неколико ствари које немају везе са животом.
„Као прво, Русија не покушава да овде наметне свој утицај - нити финансира неке невладине организације нити утиче на релевантне политичке партије, нити се неко од релевантних политичких структура позива на партије које су на власти у Русији. Једино што постоји је део у коме држава Србија жели да има добре односе са Москвом,“ каже Деђански, па у том смислу сматра да је изјава Фон дер Лајенове само део општеприсутне европске русофобије.
Што се тиче Кине, додаје наш саговорник, са Кином сарађујемо онолико колико имамо заједничких интереса и то у области економије.
„Али ми имао највеће инвестиције из Немачке, Америке, Турске, Фрацуске… Кина јесте једна од већих инвеститора овде али нико другима не брани да раде овде и сигуран сам да би свака од земаља које је она навела оберучке прихватили инвестиције које нису политички условљене, као што је то од стране Запада,“ напомиње саговорник Спутњика.
Две деценије чекамо на ЕУ
Деђански такође каже да ако председница ЕК каже да не може да замисли ЕУ без Западног Балкана, где спадамо и ми, одавно би требало да смо део те заједнице.
Дубравка Филиповски, заменик председника Одбора за европске интеграције у Скупштини Србије, подсећа да Србија 20 година чека на пријем у ЕУ.
„Од Солунског самита 2003. године, дакле тачно 20 година, грађани Србије чекају да добијемо један позитиван извештај Европске комисије. И ниједан тај извештај није само списак лепих жеља. Али за две деценије по њима нема неког већег напретка и све оно што је Србија добро урадила, од уставних реформи па надаље, само се констатује а наглашава се упорно оно што треба још да се уради,“ подсећа наша саговорница.
Проширење ЕУ није на агенди
Уз то, политика проширења ЕУ, изричита је Филиповска, није високо на агенди Брисела, поготову не сада због дешавања у Украјини.
„Високи представници ЕУ, попут Урсуле фон дер Лајен, говоре да је Србији и земљама Западног Балкана уз Молдавију и Украјину место у ЕУ, али с обзиром на то колико за нас тај процес траје не може се поредити са Молдавијом и Украјином које тек треба да уђу у тај процес. Волела бих да нам се то деси али једно су речи а дуго је реланост, “ констатује Филиповска.
На питање да ли би страх од, како каже Фон дер Лајенова, „утицаја Русије и Кине“ могао да доведе до тога да се врата ЕУ ипак отворе за Западни Балкан па самим тим и за нас, саговорница Спутњика каже следеће:
„Западни Балкан је одувек био геостратешко подручје где су се утицаји великих сила преламали и преламају се и даље. Дакле, то није само сад већ годинама уназад. Нека нас приме у ЕУ а онда ћемо морати да све испунимо све што и друге државе чланице, и цела прича се на томе завршава.“
Председница Европске комисије је о перспективи Западног Балкана за чланство говорила током боравка у Мадриду где се састала са шпанском владом, а поводом шпанског преузимања ротирајућег председавања Европском унијом.
