https://sputnikportal.rs/20230708/sta-koci-formiranje-nove-crnogorske-vlade-1158196960.html
Шта кочи формирање нове црногорске Владе
Шта кочи формирање нове црногорске Владе
Sputnik Србија
Било би добро да је већ формирана нова Влада Црне Горе, али су тај процес успорили многобројни приговори на ток избора, каже за Спутњик аналитичар Предраг... 08.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-08T09:06+0200
2023-07-08T09:06+0200
2023-07-08T09:06+0200
регион
регион
регион – политика
црна гора
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/1d/1156377913_0:67:1281:787_1920x0_80_0_0_495d197c5618e35349ec524cd6356809.jpg
Чим се у недјељу заврше избори и након тога Државна изборна комисија прогласи и званично резултате парламентарних избора од 11. јуна и формира се нови сазив Скупштине, Дрецун очекује да ће након тога бити брзо формирана и Влада.Он сматра и да су медијска нагађања око разговора о формирању нове Владе и наводног условљавања Бошњачке странке да праткично контролише унутрашњу, спољну политику и безбједносни сектор, спинови који имају за циљ споро формирање нове Владе.„Према информацијама које ја имам, није истина да Бошњачка странка има нереалне захтјеве, када је у питању њено учешће у Влади“, каже Дрецун за Спутњик.Црногорски медији пишу да вишесатни састанак лидера Покрета Европа сад и Демократске Црне Горе Милојка Спајића и Алексе Бечића са шефовима мањинских странака завршен касно у среду без договора о структури и саставу нове Владе, након што су они тражили да предсједник Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић у новој Влади покрива велики број области, а потом размијењене оптужбе због досадашњег политичког дјеловања. Ово није први пут да се потенцира како Бошњачка странка уцјењује формирање нове владе са енорминим апетитима. То је недавно демантовао и високи функционер Покрета Европа сад Тихомир Драгаш наводећи да се ради о медијским спиновима.Претходно назначена структура Владе у којој би било 21 министарство и четири потпредсједника није усвојена, а договорено је да се неформални разговори наставе наредних дана.Ако Влада буде формирана тек на јесен, било би то изгубљено вријемеАналитичар Жељко Пантелић оцјењује да би формирање Владе тек у октобру или новембру значило изгубљено вријеме и да ће воз за убрзање европских интеграција проћи. Он је за РТЦГ казао да је за Европску унију најприхватљивије формирање Владе са ороченим, кратким роком, у којем треба да одради одређене задатке до краја године када се игра кључна партија за интеграције. Ако би се ишло на пун мандат од четири године у оваквој констелацији, то би, по његовим ријечима била нестабилна влада.„Ако се буде чекао октобар и ако се Влада буде формирала у новембру и она почне да ради у пуном капацитету, то значи да ће воз за убрзање интеграција проћи. Наредних мјесеци се игра кључна партија да би се искористила 2024. година, јер она ће бити „мртва“ ако не буде одрађен домаћи задатак до новембра или децембра“, упозорио је Пантелић.Резултат избора бу Црној Гори, како сматра он, није био онакав какав су прижељкивали у ЕУ.Он наводи да у ЕУ као најизводљивије и најприхватљивије формирање Владе са ороченим, кратким роком, у којем треба да одради одређене задатке и фокусирана је само на њих.Процедура и роковиФормирање нове Владе Црне Горе зависи како од законске и уставне процедуре, тако и од динамике будућих преговора странака које су обезбиједиле парламентарни статус. Разговорима о формирању нове Владе претходи, сходно Уставу, конституисање новог сазива парламента.Након формирања новог сазива Скупштине, предсједник Црне Горе Јаков Милатовић наредних 30 дана обавља консултације са носиоцима изборних листа и лидерима странака.Потом Милатовић предлаже мандатара из оне политичке групација која га увјери да има подршку скупштинске већине. Мандатар има рок од 90 дана да састави кабинет и програм рада будуће Владе. Скупштина на сједници одлучује да ли ће подржати мандатара.Преходни процеси састављања ВладаФормирање претходне двије Владе обиљежили су готово крајњи рокови дефинисани Уставом.Након избора 30. августа 2020. и смјене тродеценијске власти Мила Ђукановића, три побједничке коалиције - ДФ, Демократе и УРА, су тек три мјесеца касније 4. децембра изабрале Владу Здравка Кривокапића.Та Влада је срушена након 14 мјесеци, у фебруару прошле године, а нова Влада Дритана Абазовића је изабрана скоро три мјесеца касније, 28. априла. Након три мјесеца рада, изгласано јој је неповјерење, од када функционише у техничком мандату.
https://sputnikportal.rs/20230706/pregovori-o-crnogorskoj-vladi-spajic-ponudio-manjinama-10-mesta-bosnjaci-traze-jos-1158186133.html
црна гора
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бобан Нововић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606133_347:0:2395:2048_100x100_80_0_0_8c22c9da32c7d4790eb765ae45c40f9a.jpg
регион, регион – политика, црна гора, анализе и мишљења
регион, регион – политика, црна гора, анализе и мишљења
Шта кочи формирање нове црногорске Владе
Било би добро да је већ формирана нова Влада Црне Горе, али су тај процес успорили многобројни приговори на ток избора, каже за Спутњик аналитичар Предраг Дрецун и подсјећа да се на Цетињу у недјељу гласа на једном бирачком мјесту и ако СДП добије 295 гласова двојица посланика те партије ући ће у парламент.
Чим се у недјељу заврше избори и након тога Државна изборна комисија прогласи и званично резултате парламентарних избора од 11. јуна и формира се нови сазив Скупштине, Дрецун очекује да ће након тога бити брзо формирана и Влада.
„Мислим да предсједник Јаков Милатовић неће чекати крајњи рок, већ да ће одмах дати мандат Милојку Спајићу да формира Владу. Ја очекујем да ће се она бро формирати“, истиче овај аналитичар.
Он сматра и да су медијска нагађања око разговора о формирању нове Владе и наводног условљавања Бошњачке странке да праткично контролише унутрашњу, спољну политику и безбједносни сектор, спинови који имају за циљ споро формирање нове Владе.
„Према информацијама које ја имам, није истина да Бошњачка странка има нереалне захтјеве, када је у питању њено учешће у Влади“, каже Дрецун за Спутњик.
Црногорски медији пишу да вишесатни састанак лидера Покрета Европа сад и Демократске Црне Горе Милојка Спајића и Алексе Бечића са шефовима мањинских странака завршен касно у среду без договора о структури и саставу нове Владе, након што су они тражили да предсједник Бошњачке странке Ервин Ибрахимовић у новој Влади покрива велики број области, а потом размијењене оптужбе због досадашњег политичког дјеловања. Ово није први пут да се потенцира како Бошњачка странка уцјењује формирање нове владе са енорминим апетитима. То је недавно демантовао и високи функционер Покрета Европа сад Тихомир Драгаш наводећи да се ради о медијским спиновима.
Претходно назначена структура Владе у којој би било 21 министарство и четири потпредсједника није усвојена, а договорено је да се неформални разговори наставе наредних дана.
Ако Влада буде формирана тек на јесен, било би то изгубљено вријеме
Аналитичар Жељко Пантелић оцјењује да би формирање Владе тек у октобру или новембру значило изгубљено вријеме и да ће воз за убрзање европских интеграција проћи. Он је за РТЦГ казао да је за Европску унију најприхватљивије формирање Владе са ороченим, кратким роком, у којем треба да одради одређене задатке до краја године када се игра кључна партија за интеграције. Ако би се ишло на пун мандат од четири године у оваквој констелацији, то би, по његовим ријечима била нестабилна влада.
„Ако се буде чекао октобар и ако се Влада буде формирала у новембру и она почне да ради у пуном капацитету, то значи да ће воз за убрзање интеграција проћи. Наредних мјесеци се игра кључна партија да би се искористила 2024. година, јер она ће бити „мртва“ ако не буде одрађен домаћи задатак до новембра или децембра“, упозорио је Пантелић.
Резултат избора бу Црној Гори, како сматра он, није био онакав какав су прижељкивали у ЕУ.
„А то је да Европа сад има више гласова, да тај, условно речено, ненационалистички или квази патриотски блок, добије већину која би омогућила формирање Владе без могућности да ДПС, ДНП и НСД утичу на Владу. То се отприлике догодило, али не како се прижељкивало јер су партије мањина добиле 10 мјеста и сада се налазимо у ситуацији да, ако би се формирала влада без представника ДПС и „За будућност Црне Горе“, та влада би била превише хетерогена и имала би превише чинилаца који би онемогућавали да се четири године ради озбиљно“, казао је Пантелић.
Он наводи да у ЕУ као најизводљивије и најприхватљивије формирање Владе са ороченим, кратким роком, у којем треба да одради одређене задатке и фокусирана је само на њих.
Формирање нове Владе Црне Горе зависи како од законске и уставне процедуре, тако и од динамике будућих преговора странака које су обезбиједиле парламентарни статус. Разговорима о формирању нове Владе претходи, сходно Уставу, конституисање новог сазива парламента.
Конститутивна сједница новог парламента биће одржана петнаест дана пошто Државна изборна комисија прогласи коначне резултате избора. Коначни резултати ће бити проглашени након понављања избора на једном бирачком мјесту и након доношења одлука Уставног суда по потенцијалним жалбама на изборни процес. Поновни избори одржаће се на једном бирачком мјесту 8. јула на Цетињу.
Након формирања новог сазива Скупштине, предсједник Црне Горе Јаков Милатовић наредних 30 дана обавља консултације са носиоцима изборних листа и лидерима странака.
Потом Милатовић предлаже мандатара из оне политичке групација која га увјери да има подршку скупштинске већине. Мандатар има рок од 90 дана да састави кабинет и програм рада будуће Владе. Скупштина на сједници одлучује да ли ће подржати мандатара.
Преходни процеси састављања Влада
Формирање претходне двије Владе обиљежили су готово крајњи рокови дефинисани Уставом.
Након избора 30. августа 2020. и смјене тродеценијске власти Мила Ђукановића, три побједничке коалиције - ДФ, Демократе и УРА, су тек три мјесеца касније 4. децембра изабрале Владу Здравка Кривокапића.
Та Влада је срушена након 14 мјесеци, у фебруару прошле године, а нова Влада Дритана Абазовића је изабрана скоро три мјесеца касније, 28. априла. Након три мјесеца рада, изгласано јој је неповјерење, од када функционише у техничком мандату.
