https://sputnikportal.rs/20230712/koliki-ce-biti-rast-bdp-a-srbije-u-2023-i-2024-procena-ministarstva-finansija-1158430498.html
Колики ће бити раст БДП-а Србије у 2023. и 2024: Процена Министарства финансија
Колики ће бити раст БДП-а Србије у 2023. и 2024: Процена Министарства финансија
Sputnik Србија
Министарство финансија процењује, узимајући у обзир актуелне економске трендове и изгледе за међународно окружење, да ће раст БДП у 2023. години износити 2,5... 12.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-12T12:01+0200
2023-07-12T12:01+0200
2023-07-12T12:01+0200
економија
економија
србија – економија
србија
бдп
министарство финансија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128470311_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_e9f6fef319c90f3e6a083d04bf7eb4f4.jpg
Макроекономска кретања почетком 2023. године генерално су на нивоу пројектованих, наведено је у документу Упутство за припрему буџета Републике Србије за 2024. годину и пројекција за 2025. и 2026. годину.Међутим, неизвесност присутна код пројекција остаје далеко већа од уобичајене због природе и обима шокова на глобалном нивоу.Ризици макроекономског оквира у највећој мери потичу од неизвесности у погледу развоја ситуације у Украјини и утицаја нових међународних економских и политичких односа, као и од стабилности глобалног финансијског система, пише у документу.Раст БДП захваљујући услужним делатностимаПрема подацима Републичког завода за статистику, раст БДП у првом кварталу 2023. године износио је 0,7 одсто међугодишње.Посматрано са производне стране, економски раст у првом кварталу 2023. године био је вођен услужним делатностима и додатно подржан растом индустријске производње.У оквиру сектора услуга забележена су супротстављена кретања.Позитиван допринос расту наставио је да даје сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ), туризма, као и административних и стручних услуга, док је негативан допринос дошао од трговине, као и од делатности са доминантно државним учешћем (образовање, здравство, јавна управа).Раст и у индустрији и грађевинарствуУкупна индустријска производња је остварила раст бруто додате вредности од 2,3 одсто међугодишње, пре свега као резултат стабилизације у производњи електричне енергије, док је прерађивачка индустрија услед смањене спољне тражње забележила пад од 1,5 одсто.Готово неутралан допринос расту БДП потекао је од грађевинарства, док је пољопривреда под претпоставком просечне пољопривредне сезоне забележила раст од око 5,4 одсто.Негативан допринос имали су нето порези као последица мање реалне потрошње домаћинства.Посматрано по агрегатима употребе, раст БДП у првом кварталу 2023. године био је у потпуности вођен нето извозом, док је допринос домаће тражње био негативан.Ефекат на страни понуде уз умерени опоравак спољне тражње у овом периоду, резултирао је растом реалног извоза од 8,3 одсто међугодишње.С друге стране, увозна активност забележила је пад од 1,8 одсто, пре свега као последица мањег увоза енергената.Пад потрошњеПриватна потрошња, под утицајем инфлације и високе прошлогодишње базе, забележила је реални пад од 0,2 одсто.На висок прошлогодишњи базни ефекат утицала је импулсивна куповина становништва непосредно по избијању конфликта у Украјини, као и фискални стимулус у виду подршке младима и пензионерима током првог квартала претходне године.И даље присутна неизвесност одражава се на поверење инвеститора, али је ниво инвестиција у основне фондове остварио благи раст у односу на први квартал претходне године.Главни негативни допринос расту БДП потекао је од залиха, пре свега као последица базног ефекта односно високог увоза енергената почетком претходне године као и потрошње током зимских месеци.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, србија, бдп, министарство финансија
економија, србија – економија, србија, бдп, министарство финансија
Колики ће бити раст БДП-а Србије у 2023. и 2024: Процена Министарства финансија
Министарство финансија процењује, узимајући у обзир актуелне економске трендове и изгледе за међународно окружење, да ће раст БДП у 2023. години износити 2,5 одсто, док ће у 2024. години убрзати на 3,5 одсто.
Макроекономска кретања почетком 2023. године генерално су на нивоу пројектованих,
наведено је у документу Упутство за припрему буџета Републике Србије за 2024. годину и пројекција за 2025. и 2026. годину.
Међутим, неизвесност присутна код пројекција остаје далеко већа од уобичајене због природе и обима шокова на глобалном нивоу.
Ризици макроекономског оквира у највећој мери потичу од неизвесности у погледу развоја ситуације у Украјини и утицаја нових међународних економских и политичких односа, као и од стабилности глобалног финансијског система, пише у документу.
Раст БДП захваљујући услужним делатностима
Према подацима Републичког завода за статистику, раст БДП у првом кварталу 2023. године износио је 0,7 одсто међугодишње.
Посматрано са производне стране, економски раст у првом кварталу 2023. године био је вођен услужним делатностима и додатно подржан растом индустријске производње.
У оквиру сектора услуга забележена су супротстављена кретања.
Позитиван допринос расту наставио је да даје сектор информационо-комуникационих технологија (ИКТ), туризма, као и административних и стручних услуга, док је негативан допринос дошао од трговине, као и од делатности са доминантно државним учешћем (образовање, здравство, јавна управа).
Раст и у индустрији и грађевинарству
Укупна индустријска производња је остварила раст бруто додате вредности од 2,3 одсто међугодишње, пре свега као резултат стабилизације у производњи електричне енергије, док је прерађивачка индустрија услед смањене спољне тражње забележила пад од 1,5 одсто.
Готово неутралан допринос расту БДП потекао је од грађевинарства, док је пољопривреда под претпоставком просечне пољопривредне сезоне забележила раст од око 5,4 одсто.
Негативан допринос имали су нето порези као последица мање реалне потрошње домаћинства.
Посматрано по агрегатима употребе, раст БДП у првом кварталу 2023. године био је у потпуности вођен нето извозом, док је допринос домаће тражње био негативан.
Ефекат на страни понуде уз умерени опоравак спољне тражње у овом периоду, резултирао је растом реалног извоза од 8,3 одсто међугодишње.
С друге стране, увозна активност забележила је пад од 1,8 одсто, пре свега као последица мањег увоза енергената.
Приватна потрошња, под утицајем инфлације и високе прошлогодишње базе, забележила је реални пад од 0,2 одсто.
На висок прошлогодишњи базни ефекат утицала је импулсивна куповина становништва непосредно по избијању конфликта у Украјини, као и фискални стимулус у виду подршке младима и пензионерима током првог квартала претходне године.
И даље присутна неизвесност одражава се на поверење инвеститора, али је ниво инвестиција у основне фондове остварио благи раст у односу на први квартал претходне године.
Главни негативни допринос расту БДП потекао је од залиха, пре свега као последица базног ефекта односно високог увоза енергената почетком претходне године као и потрошње током зимских месеци.
