Научници пронашли место које означава ново поглавље у историји Земље
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Дно језера Крауфорд у Онтарију, у Канади, скрива попут страница дневника сећања Земље у јасном, хронолошком редоследу. Главни актери иза његових седиментних записа су људи јер су на страницама његовог блата сачувани „отисци“ ирокешких заједница из касног 13. до 15. века, али и долазак европских колониста и људски утицаји из савременог доба.
Због тога је тим стручњака Унеска овај резерват биосфере номиновао као место које би требало да представља почетак нове ере - антропоцена. Антропоцен је назив који неки користе за тренутну геолошку епоху која означава тренутак у историји када је људска активност почела да има значајан утицај на геологију и екосистеме Земље.
Антропоцен – планета „у људском руху“
Све бржи раст емисије угљен-диоксида, раст нивоа мора, глобална масовна изумирања, уништавање станишта и урбанизација карактеристични су за последњих 70 година. Наведене промене резултат су људског утицаја и неповратно су промениле планету Земљу. Стога многи стручњаци сматрају да смо усред нове геолошке епохе - антропоцена.
Наиме, дуго након што се зграде претворе у рушевине, а путеве преплави дивљина, у фосилним записима ће остати геолошке карактеристике, радиоактивни изотопи, хемијски потписи и драматичне промене који указују на присутност људи. У научној заједници се још дискутује о томе да ли је то довољно за означавање почетка нове епохе. А ако јесте, који од ових фактора највише доприноси карактеристикама нове ере?
Премда су људи кроз лов и прикупљање плодова обликовали своје окружење хиљадама година (слично је и са појавом пољопривреде), ипак се по ефекту на природу истиче једна појава из модернијег доба - танки слој радиоактивног материјала који се појавио средином 20. века, пише „Сајенс алерт“.
„Присутност плутонијума јако указује на тренутак када је човечанство постало толико доминантна сила да је оставило јединствен глобални „отисак прста“ на планети“, рекао је геолог Ендрју Кундy са Универзитета Саутемптон и члан Радне групе за антропоцен (АGW).
„У природи је плутонијум присутан само у траговима. Али, почетком 1950-их с првим тестирањима хидрогенских бомби видимо невиђено повећање тог елемента. А затим, од средине 1960-их, када на снагу ступа Споразум о забрани нуклеарних проба, бележимо пад“, објаснио је Кунду.
Scientists Choose Crawford Lake to Represent Start of Anthropocene Epoch #AndyVermautFromBelgiumLovesNewYorkTimes https://t.co/BCSm0ruZLl pic.twitter.com/2zUNruhzAI
— Andy Vermaut (@AndyVermaut) July 11, 2023
Тајна канадског језера
Договор о јасној и једноставној мери која дефинише границу између поглавља у Земљиној историји само је први корак. Како би се осигурала слога научне заједнице, та се мера мора значајно огледати на неком одређеном месту. АGW се последње три године бави проценом квалитета на десетак потенцијалних „златних шиљака“ за антропоцен, а сада се његова радна група одлучила за језеро Крауфорд.
Међу другим потенцијалним локацијама били су тресетиште у Судетима у Пољској, језеро Сирсвил у Калифорнији, део морског дна у Балтичком мору, залив у Јапану, вулкански кратер испуњен водом у Кини, ледено језгро са с Антарктичког полуострва и два корална гребена, један у Аустралији, а други у Мексичком заливу, пише Си-Ен-Ен.
Зашто је изабрано језеро Крауфорд? Будући да се ради о малом и дубоком језеру, његове воде се не мешају тако лако. Калцијум и карбонат из оближњих стена отапају се стварајући кристале који се таложе на дну језера, а дефинишу свако доба. Облик језера ограничава мешање воде тако да се доњи делови не мешају с површинским водама.
Дно језера потпуно је изоловано од остатка – на њега стиже једино оно што лагано потоне на дно.
Раније ове године анализирани су узорци блата из језера како би се утврдило где се тачно у слојевима муља појављује радиоактивни елемент.
„Од отприлике 1945. године видимо плутонијум у седиментима и другим материјалима, што је повезано с програмом тестирања атомског оружја“, рекао је Кундy за Би-Би-Си.
АGW ће касније ове године представити своје препоруке о успостављању нове епохе широј геолошкој заједници, а коначна одлука је на Међународној комисији за стратиграфију, која би требало да буде објављена на 37. Међународном геолошком конгресу у Јужној Кореји у августу 2024. године.
Да ли је антропоцен уопште геолошка епоха
Не слажу се, међутим, сви стручњаци с тим да антропоцен има квалификације за уврштавање у епоху. Стен Фини, главни секретар Међународне уније геолошких наука, сматра да је стратиграфски запис антропоцена, ако се прихвати да почиње 1950-их, релативно минималан, односно у трајању једног људског века.
Почетак антропоцена могао би се дефинисати на много начина - укључујући индустријску револуцију - што би резултирало много дужим интервалом него што се тренутно предлаже, истакао је он.
„Нема сумње да су људи драматично утицали на Земљу. И данас се суочавамо с невероватним последицама. Али то је био дуготрајан феномен“, рекао је Фини.
Фини такође сматра да би иза званичног признања антропоцена могла да стоји политичка мотивација и да би се снажан утицај човечанства на Земљу могао више описати као текући геолошки догађај, а не као формална епоха с прецизним датумом почетка.
