„Тежак однос између Београда и Приштине“: Шта је Ескобар рекао у извештају америчком Конгресу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Специјални изасланик САД за Западни Балкан Габријел Ескобар, у извештају Комитету за спољне послове Представничког дома, о ангажману САД на Балкану, подсетио је на тензије на северу Косова и позвао обе стране да испуне све своје обавезе које су, како каже, неопходне за наставак напредовања на њиховом европском путу.
Однос између Косова и Србије, Ескобар је описао као тежак и подсетио је да је ЕУ у фебруару и марту уз снажну подршку САД постигла напредак у Споразуму о путу нормализације односа и имплементације анекса који пружа оквир кроз који "обе земље" испуњавају своје обавезе.
"Кључни елемент је испуњавање обавеза Косова из 2013. године, а то је да се оснује Заједница општина са српском већином. ЗСО би оснажила општине са заједничким интересима, језиком и културом за координацију о заједничким изазовима у пружању неких јавних услуга, укључујући образовање, здравствену заштиту и локални економски развој. Штавише, Косово и Србија договорили су да међусобно признају документа и националне симболе. И, што је најважније, према том споразуму, Србија више неће лобирати против Косова за чланство у међународним организацијама", навео је Ескобар у документу који ће сутра бити тема Комитета за спољне послове.
Како је додао, од када су стране постигле те споразуме, било је озбиљних провокација, а дошло је и до ескалације тензија и неприхватљивог насиља српских демонстраната против Кфора, полиције и новинара на северу Косова, преноси Косово онлајн.
Као одговор, НАТО је распоредио резервне елементе за појачање мисије, навео је Ескобар и додао да је побољшано држање на северу Косова како би се обезбедила безбедност и сигурност.
"Са ЕУ смо позвали на хитну деескалацију, укључујући одржавање нових општинских избора и избора за градоначелника у четири општине на северу Косова у којима учествују етнички Срби и на поновно фокусирање на примену споразума постигнутог у оквиру дијалога уз посредовање ЕУ. Заједно са нашим европским партнерима, остајемо ангажовани на Косову и Србији, позивајући обе стране да испуне све своје обавезе које су неопходне за наставак напредовања на оба њихова европска пута", навео је Ескобар.
Ескобар је казао да се политика САД на Западном Балкану заснива на једноставном принципу, а то је наставак интеграција региона у евроатлантске структуре.
"Та интеграција јача Европу као геостратешког партнера; учвршћује демократско управљање и владавину права; чини земље Западног Балкана сигурнијим и просперитетнијим – а тиме и регион као бољи безбедносни и трговински партнер за Сједињене Државе", казао је Ескобар.
Како је додао, препреке у том процесу су огромне – укључујући и застој напретка у демократизацији, корупцију, зависност од руске енергије, етнонационалистичку политику и штетни страни утицај и дезинформације.
Указао је да Западни Балкан мора предузети неопходне кораке да се квалификују за чланство и додао да ангажовање САД помаже региону у борби против корупције и злонамерног утицаја Русије и Кине.
Када је реч о Босни и Херцеговини, Ескобар наводи да председник Републике Српске Милорад Додик остаје фокусиран на, како каже, демонтажу Дејтонског мировног споразума и државног устава.
"Додиково упорно, сецесионистичко и антидемократско деловање угрожавају стабилност, безбедност и просперитет земље и шире, региона. Позивамо на одговорност свакога ко подрива Дејтонски мировни споразум или угрожава суверенитет, територијални интегритет и мултиетнички карактер земље", казао је Ескобар.
Додао је и да САД остају чврсте у подршци Високом представнику у супротстављању претњама Дејтонском споразуму.
У Црној Гори, како наводи, види се обновљен замах ка остварењу европске будућности, а недавне председничке и парламентарне изборе оценио је као слободне и мирне.
Указао је и да су и Албанија и Северна Македонија отвориле преговоре о приступању ЕУ те да су те две земље солидни партнери у подстицању нормализације између Србије и Косова и чврсти савезници НАТО-а.
Упознао је чланова Конгреса да се Влада Северне Македоније обавезала да би унапредила своје тежње ка ЕУ да донесе уставну промену којом би се признала њена бугарска мањина.
