https://sputnikportal.rs/20230724/bugari-o-promeni-datuma-nacionalnog-praznika-treba-li-i-zastavu-i-grb-da-menjamo-zbog-rusije-1159032226.html
Бугари о промени датума националног празника: Треба ли и заставу и грб да мењамо због Русије
Бугари о промени датума националног празника: Треба ли и заставу и грб да мењамо због Русије
Sputnik Србија
У бугарском парламенту избио је скандал у вези са обележавањем националног празника – коалиција коју представљају „Настављамо промене“ и „Демократска Бугарска“... 24.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-24T22:22+0200
2023-07-24T22:22+0200
2023-07-24T22:22+0200
регион
регион
регион (шире)
бугарска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/1c/1139215410_0:109:2048:1261_1920x0_80_0_0_122dd29391d75a5254624073a9ca31f5.jpg
Како се напомиње у партији „Настављамо промене“, државни празник би требало да буде 24. мај, Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске књижевности.Опозициони „Препород“ и Бугарска социјалистичка партија „Постоји такав народ“ били су категорички против. По речима лидера „Препорода“ Костадина Костадинова, без 3. марта не би било других значајних датума у историји земље.Како је истакао, без 24. маја не би било никог да га празнује. Не би било 6. септембра (Дана уједињења Источне Румелије и Кнежевине Бугарске), не би било 22. септембра (Дана независности).„Шта ће бити следећи корак – промена бугарске заставе, јер она има две боје које се подударају са бојама руске заставе (бела и црвена), или промена бугарског грба или химне?“, додао је он.Трећи март је Дан ослобођења од османског ропства након Руско-турског рата 1877-1878. Сваке године у земљи се одржавају велике прославе, са врха Шипка, где су се водиле жестоке борбе и где је подигнут Споменик слободе.Идеја о промени датума националног празника у Бугарској чује се одавно: према мишљењу копредседавајућег Атлантског савета Момчила Дојчева, Руско царство је следило сопствене интересе и обележавање тог дана потврђује „дивљење према другој земљи“ и доводи до „комплекса инфериорности“ Бугара у односу на ову земљу. Празник такође, према његовим речима, утврђује мит о „двоструком ослободиоцу“ (први пут за време Руско-турског рата, други пут – за време Другог светског рата, када је Бугарска прво била на страни Немачке, а од 1944 – на страни СССР-а).Занимљиво је да и датум 24. мај изазива много контроверзи: раније се празник називао Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености. Крајем 2020. године „словенска писменост“ се претворила у „бугарску азбуку и словенску књижевност“. Присталице промене назива инсистирале су да је словенско писмо власништво бугарске историје.
регион (шире)
бугарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион (шире), бугарска
регион, регион (шире), бугарска
Бугари о промени датума националног празника: Треба ли и заставу и грб да мењамо због Русије
У бугарском парламенту избио је скандал у вези са обележавањем националног празника – коалиција коју представљају „Настављамо промене“ и „Демократска Бугарска“ предлаже да се за државни празник прогласи 24. мај, а не 3. март, како је било раније.
Како се напомиње у партији „Настављамо промене“, државни празник би требало да буде 24. мај, Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске књижевности.
„Желимо да у први план ставимо културу и писменост. Желимо да промовишемо идеју да смо потомци просветитељства и покажемо да будућност припада науци“, рекао је копредседавајући странке, бивши премијер Кирил Петков.
Опозициони „Препород“ и Бугарска социјалистичка партија „Постоји такав народ“ били су категорички против. По речима лидера „Препорода“ Костадина Костадинова, без 3. марта не би било других значајних датума у историји земље.
Како је истакао, без 24. маја не би било никог да га празнује. Не би било 6. септембра (Дана уједињења Источне Румелије и Кнежевине Бугарске), не би било 22. септембра (Дана независности).
„Без 3. марта не би било нас, Бугара, као народа“, рекао је он.
„Шта ће бити следећи корак – промена бугарске заставе, јер она има две боје које се подударају са бојама руске заставе (бела и црвена), или промена бугарског грба или химне?“, додао је он.
Трећи март је Дан ослобођења од османског ропства након Руско-турског рата 1877-1878. Сваке године у земљи се одржавају велике прославе, са врха Шипка, где су се водиле жестоке борбе и где је подигнут Споменик слободе.
Идеја о промени датума националног празника у Бугарској чује се одавно: према мишљењу копредседавајућег Атлантског савета Момчила Дојчева, Руско царство је следило сопствене интересе и обележавање тог дана потврђује „дивљење према другој земљи“ и доводи до „комплекса инфериорности“ Бугара у односу на ову земљу. Празник такође, према његовим речима, утврђује мит о „двоструком ослободиоцу“ (први пут за време Руско-турског рата, други пут – за време Другог светског рата, када је Бугарска прво била на страни Немачке, а од 1944 – на страни СССР-а).
Занимљиво је да и датум 24. мај изазива много контроверзи: раније се празник називао Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености. Крајем 2020. године „словенска писменост“ се претворила у „бугарску азбуку и словенску књижевност“. Присталице промене назива инсистирале су да је словенско писмо власништво бугарске историје.
