https://sputnikportal.rs/20230725/crni-dan-izraelske-demokratije-reforma-koja-je-podelila-drzavu-na-dva-dela-1159059379.html
Црни дан израелске демократије: Реформа која је поделила државу на два дела
Црни дан израелске демократије: Реформа која је поделила државу на два дела
У Израелу је усвојен закон о реформи правосуђа која је државу гурнула у масовне протесте, а цело друштво поделила у два табора. 25.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-25T14:50+0200
2023-07-25T14:50+0200
2023-07-25T14:50+0200
свет
свет
спутњик објашњава
израел
/html/head/meta[@name='og:title']/@content
/html/head/meta[@name='og:description']/@content
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/12/1158704788_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_94048875f4d7b5d8ed781fbd9579d6c5.jpg
Током целе 2023. године израелска влада покушава да прогура контроверзну реформу правосуђа. То је била једна од тачака предизборног програма владајуће партије "Ликуд". Када је влада формирана, кабинет премијера Бењамина Нетанијахуа је почео да предузима кораке за њено спровођење. Реформски пројекат је поделио израелску јавност на два дела, довео до унутрашње политичке кризе и нереда. Упркос томе, 24. јула закон је усвојен у Скупштини и ступио је на снагу.Реформа подразумева прерасподелу равнотеже у систему провера и равнотеже између грана власти. Према новом закону, вето Врховног суда може бити надјачано простом парламентарном већином. Планирано је и да убудуће извршна власт може да контролише избор судија. Дакле, реформа је осмишљена да значајно прошири овлашћења владе и парламента. Поред тога, резултат његовог усвајања било је ограничавање могућности опозиције да утиче на одлуке владајуће коалиције.Процес усвајања закона отегао се шест месеци због озбиљног противљења опозиције. Према мишљењу противника реформи, она крши принципе демократије и принцип поделе власти.Протести не јењавају већ 29 недеља. Почели су у јануару 2023. године, када је у њима учествовало више од 100 хиљада људи. Већ у фебруару је у првом читању усвојен предлог закона у оквиру реформе правосуђа, којим је измењена процедура именовања судија. До марта је постало јасно да је ситуација ескалирала у дубоку политичку кризу. До тада је у масовним демонстрацијама учествовало пола милиона људи. Нови закон је такође наишао на критике у редовима агенција за спровођење закона, посебно војске. Претња унутрашњој стабилности Израела навела је Нетанијахуа да најави обуставу реформе правосуђа.Кнесет је у јулу покренуо процес усвајања првог дела реформе правосуђа, који се бавио укидањем „стандарда разумности” – права Врховног суда да преиспитује одлуке владе. Дана 10. јула, нацрт је одобрен у првом читању. Већ 11. јула почео је свенародни „дан отпора“. Први део реформе правосуђа одобрен је 24. јуна у другом и трећем читању гласовима 64 посланика. Са друге стране, 56 посланика опозиције напустило је салу парламента у знак протеста. Тог дана није одржано гласање о осталим одредбама реформе, а посебно о промени процедуре именовања судија.У тренутку гласања испред зграде Кнесета у Јерусалиму изашао је огромнан број људи, противника закона. Против гомиле демонстраната употребљени су водени топови. На првим странама израелских листова већ су се појавили наслови: црни дан израелске демократије.
израел
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/12/1158704788_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_6efcc5b658788aa7a042de28acbd71d5.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, спутњик објашњава, израел
свет, спутњик објашњава, израел
Црни дан израелске демократије: Реформа која је поделила државу на два дела
Пратите нас

У Израелу је усвојен закон о реформи правосуђа која је државу гурнула у масовне протесте, а цело друштво поделила у два табора.
Током целе 2023. године израелска влада покушава да прогура контроверзну реформу правосуђа. То је била једна од тачака предизборног програма владајуће партије "Ликуд". Када је влада формирана, кабинет премијера Бењамина Нетанијахуа је почео да предузима кораке за њено спровођење. Реформски пројекат је поделио израелску јавност на два дела, довео до унутрашње политичке кризе и нереда. Упркос томе, 24. јула закон је усвојен у Скупштини и ступио је на снагу.
Реформа подразумева прерасподелу равнотеже у систему провера и равнотеже између грана власти. Према новом закону, вето Врховног суда може бити надјачано простом парламентарном већином. Планирано је и да убудуће извршна власт може да контролише избор судија. Дакле, реформа је осмишљена да значајно прошири овлашћења владе и парламента. Поред тога, резултат његовог усвајања било је ограничавање могућности опозиције да утиче на одлуке владајуће коалиције.
Процес усвајања закона отегао се шест месеци због озбиљног противљења опозиције. Према мишљењу противника реформи, она крши принципе демократије и принцип поделе власти.
Протести не јењавају већ 29 недеља. Почели су у јануару 2023. године, када је у њима учествовало више од 100 хиљада људи. Већ у фебруару је у првом читању усвојен предлог закона у оквиру реформе правосуђа, којим је измењена процедура именовања судија. До марта је постало јасно да је ситуација ескалирала у дубоку политичку кризу. До тада је у масовним демонстрацијама учествовало пола милиона људи. Нови закон је такође наишао на критике у редовима агенција за спровођење закона, посебно војске. Претња унутрашњој стабилности Израела навела је Нетанијахуа да најави обуставу реформе правосуђа.
Кнесет је у јулу покренуо процес усвајања првог дела реформе правосуђа, који се бавио укидањем „стандарда разумности” – права Врховног суда да преиспитује одлуке владе. Дана 10. јула, нацрт је одобрен у првом читању. Већ 11. јула почео је свенародни „дан отпора“. Први део реформе правосуђа одобрен је 24. јуна у другом и трећем читању гласовима 64 посланика. Са друге стране, 56 посланика опозиције напустило је салу парламента у знак протеста. Тог дана није одржано гласање о осталим одредбама реформе, а посебно о промени процедуре именовања судија.
У тренутку гласања испред зграде Кнесета у Јерусалиму изашао је огромнан број људи, противника закона. Против гомиле демонстраната употребљени су водени топови. На првим странама израелских листова већ су се појавили наслови: црни дан израелске демократије.