https://sputnikportal.rs/20230726/najredja-vrsta-munja-prolazi-i-kroz-prozore-a-moze-da-se-pojavi-bez-oblaka-1159127796.html
Најређа врста муња: Пролази и кроз прозоре, а може да се појави без облака
Најређа врста муња: Пролази и кроз прозоре, а може да се појави без облака
Sputnik Србија
Лоптаста (или кугласта) муња је доста редак облик муње. Појављује се за време јаког невремена, по правилу, после вишеструких електричних пражњења праћених... 26.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-26T18:50+0200
2023-07-26T18:50+0200
2023-07-26T18:50+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110510/85/1105108510_0:0:1231:692_1920x0_80_0_0_8039fcf3833440558e747c28741527b0.png
Она има изглед ватрене лопте и различитих је боја. Светлост јој није превише јака, приближно је једнака светлости мат електричне лампе од 100 W укључене при дневном осветљењу. Боја јој може бити од бледо црвене или наранџасте до беле, а често је и плава.Понекад искри и врти се. У ваздуху се креће као да плива. Брзина јој је незнатна, најчешће око два метра у секунди, креће се скоро бешумно, а може да буде чак и непокретна неколико секунди. Понекад се креће брзином човека у трку, пише портал meteologos.rsОбично је пречника од тру до 30 центиметара, ретко и до 40 центиметара. Поред лоптастог може да има и облик крушке. У њеној близини чује се звиждање, фијукање и шуштање, па јој се због тога и дају натприродна својства. Ишчезава без трага, као да се растопила у околном ваздуху, или експлодира.Мирис барутаСтварање лоптасте муње је још увек мало изучен физичко-хемијски процес у ваздуху који је праћен електричним пражњењем. Постоји неколико хипотеза о њеној природи. Према последњим гледиштима, она представља угрушак плазме, тј. јонизованог гаса, који се састоји од смесе јона гасова ваздуха и молекула воде.Понекад може да се само прошета по просторијама и да се врати истим путем. Може да приликом експлозије онесвести или убије људе, а забележени су случајеви да се завлачила и премештала под одећом људи изазивајући опекотине, чак и смрт, при чему је одећа остајала неоштећена. Може да нанесе и велике штете зградама.У једном осмотреном случају попречне димензије лоптасте муње у облаку биле су приближно двоструко мање од димензија пуног Месеца. Приближним прорачуном може се утврдити да је пречник те муње износио неколико десетина метара.Бројна сведочењаУ облаку може да се креће и мења свој сјај. Ова појава је могла да послужи и као повод за неке информације о летећим тањирима. Веома су ретке довољно оштре и убедљиве фотографије лоптасте муње, па је ова појава понекад тумачена као оптичка варка.Међутим, постоје сведочења многих људи који су видели лоптасту муњу, и чак се и уверили у њено дејство. Постоје такође уверљиви докази разарања делова зграда. У неким случајевима делила се на мање лопте, па је успевала да направи отворе кроз прозорска окна и уђе у просторију. После експлозије лоптастих муња често се у ваздуху осећа мирис који подсећа на мирис барута.Појава лоптасте муње запажена је више пута на простору бивше Југославије. Тако на пример, у Вараждину је јуна 1956. године, на једном стубу за време јаке грмљавинске непогоде, виђена светлећа кугла пречника око 50 центиметара. Трајала је две-три секунде, мењајући јачину светлења које је у просеку било као код линијске муње. Ишчезавање ове појаве, према изјавама очевидаца, било је праћено јаким праском.Како се заштититиРади заштите од лоптасте муње треба затварати прозоре, врата, чункове, вентилационе отворе, а нарочито је важно да нема промаје.Да би се спречило продирање лоптасте муње у просторије могу да се користе металне мреже са површином отвора мањим од четири центиметра квадратна и дебљином жице 2-2,5 милиметара, које треба поставити на излазне отворе цеви, вентилационе водове итд.Најчувенији сведок појаве лоптасте муње професор Рихман, са Универзитета у Санкт Петербургу, није имао среће. Остало је забележено да је он био први научник који је пао као жртва сопственог експеримента. Догодило се то 1753. године и током истраге, организоване да објасни смрт професора Рихмана, познати руски научник Ломоносов, који је такође учествовао у експерименту, изјавио је како су њих двојица покушавала разјаснити природу муње.Трагедија професора РихманаПоступак који су одабрали подсећа на експеримент којим је независно од њих познати амерички научник, касније председник САД Бенџамин Франклин, доказао да су муње електрична пражњења у атмосфери. Трагедија је спречила руске научнике да то и сами докажу.Рихман је пред собом имао неуземљен метални штап – громобран, а у руци је држао електрометар – направу која се користи за мерење количине електрицитета. Једног тренутка на површини ниског облака, који се ваљао изнад њихових глава, створила се ватрена лопта и брзо се спустила на врх громобрана. Истовремено се на другом крају металног штапа формирала бледоплава усијана лопта величине песнице и нечујно полетела ка несрећном научнику.Погодила га је у лице и у соби се зачула експлозија. Усијани комади метала, делови електрометра, разлетели су се и нагорели одећу неколицине присутних. Када се слегао дим, на челу професора Рихмана могла се видети велика црвена мрља, а на ђону једне од ципела јасно су се виделе две повеће рупе из којих се још пушило.Пошто у то време није постојала фотографија, експерименту је присуствовао уметник – гравер и за потребе истраге нацртао своју верзију догађаја.На слици се јасно види да је муња била лоптаста. Полицији и судијама није било тешко да схвате да овог „убицу“ не треба да ухвате они, већ физичари. Лов који је уследио траје већ 250 година и не може се рећи да је кривац уловљен.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Најређа врста муња: Пролази и кроз прозоре, а може да се појави без облака
Лоптаста (или кугласта) муња је доста редак облик муње. Појављује се за време јаког невремена, по правилу, после вишеструких електричних пражњења праћених обичним муњама и јаким пљусковима.
Она има изглед ватрене лопте и различитих је боја. Светлост јој није превише јака, приближно је једнака светлости мат електричне лампе од 100 W укључене при дневном осветљењу. Боја јој може бити од бледо црвене или наранџасте до беле, а често је и плава.
Понекад искри и врти се. У ваздуху се креће као да плива. Брзина јој је незнатна, најчешће око два метра у секунди, креће се скоро бешумно, а може да буде чак и непокретна неколико секунди. Понекад се креће брзином човека у трку,
пише портал meteologos.rs
Може да продре унутар зграде кроз пукотине, димњак, цеви, а понекад експлодира са заглушујућим треском. Често се креће вијугаво под утицајем ваздушних струјања, те у зградама треба спречити промају. Може да прође кроз веома уске отворе јер је пластична, тј. лако може да мења облик.
Обично је пречника од тру до 30 центиметара, ретко и до 40 центиметара. Поред лоптастог може да има и облик крушке. У њеној близини чује се звиждање, фијукање и шуштање, па јој се због тога и дају натприродна својства. Ишчезава без трага, као да се растопила у околном ваздуху, или експлодира.
Стварање лоптасте муње је још увек мало изучен физичко-хемијски процес у ваздуху који је праћен електричним пражњењем. Постоји неколико хипотеза о њеној природи. Према последњим гледиштима, она представља угрушак плазме, тј. јонизованог гаса, који се састоји од смесе јона гасова ваздуха и молекула воде.
Понекад може да се само прошета по просторијама и да се врати истим путем. Може да приликом експлозије онесвести или убије људе, а забележени су случајеви да се завлачила и премештала под одећом људи изазивајући опекотине, чак и смрт, при чему је одећа остајала неоштећена. Може да нанесе и велике штете зградама.
Лоптаста муња може у ређим случајевима да се јави у облаку и изнад облака и тада може достићи пречник од неколико метара.
У једном осмотреном случају попречне димензије лоптасте муње у облаку биле су приближно двоструко мање од димензија пуног Месеца. Приближним прорачуном може се утврдити да је пречник те муње износио неколико десетина метара.
У облаку може да се креће и мења свој сјај. Ова појава је могла да послужи и као повод за неке информације о летећим тањирима. Веома су ретке довољно оштре и убедљиве фотографије лоптасте муње, па је ова појава понекад тумачена као оптичка варка.
Међутим, постоје сведочења многих људи који су видели лоптасту муњу, и чак се и уверили у њено дејство. Постоје такође уверљиви докази разарања делова зграда. У неким случајевима делила се на мање лопте, па је успевала да направи отворе кроз прозорска окна и уђе у просторију. После експлозије лоптастих муња често се у ваздуху осећа мирис који подсећа на мирис барута.
Појава лоптасте муње запажена је више пута на простору бивше Југославије. Тако на пример, у Вараждину је јуна 1956. године, на једном стубу за време јаке грмљавинске непогоде, виђена светлећа кугла пречника око 50 центиметара. Трајала је две-три секунде, мењајући јачину светлења које је у просеку било као код линијске муње. Ишчезавање ове појаве, према изјавама очевидаца, било је праћено јаким праском.
Ради заштите од лоптасте муње треба затварати прозоре, врата, чункове, вентилационе отворе, а нарочито је важно да нема промаје.
Да би се спречило продирање лоптасте муње у просторије могу да се користе металне мреже са површином отвора мањим од четири центиметра квадратна и дебљином жице 2-2,5 милиметара, које треба поставити на излазне отворе цеви, вентилационе водове итд.
Како статистике говоре, један од две до три стотине људи у току живота има прилику да доживи сусрет са лоптастом муњом.
Најчувенији сведок појаве лоптасте муње професор Рихман, са Универзитета у Санкт Петербургу, није имао среће. Остало је забележено да је он био први научник који је пао као жртва сопственог експеримента. Догодило се то 1753. године и током истраге, организоване да објасни смрт професора Рихмана, познати руски научник Ломоносов, који је такође учествовао у експерименту, изјавио је како су њих двојица покушавала разјаснити природу муње.
Трагедија професора Рихмана
Поступак који су одабрали подсећа на експеримент којим је независно од њих познати амерички научник, касније председник САД Бенџамин Франклин, доказао да су муње електрична пражњења у атмосфери. Трагедија је спречила руске научнике да то и сами докажу.
Рихман је пред собом имао неуземљен метални штап – громобран, а у руци је држао електрометар – направу која се користи за мерење количине електрицитета. Једног тренутка на површини ниског облака, који се ваљао изнад њихових глава, створила се ватрена лопта и брзо се спустила на врх громобрана. Истовремено се на другом крају металног штапа формирала бледоплава усијана лопта величине песнице и нечујно полетела ка несрећном научнику.
Погодила га је у лице и у соби се зачула експлозија. Усијани комади метала, делови електрометра, разлетели су се и нагорели одећу неколицине присутних. Када се слегао дим, на челу професора Рихмана могла се видети велика црвена мрља, а на ђону једне од ципела јасно су се виделе две повеће рупе из којих се још пушило.
Пошто у то време није постојала фотографија, експерименту је присуствовао уметник – гравер и за потребе истраге нацртао своју верзију догађаја.
На слици се јасно види да је муња била лоптаста. Полицији и судијама није било тешко да схвате да овог „убицу“ не треба да ухвате они, већ физичари. Лов који је уследио траје већ 250 година и не може се рећи да је кривац уловљен.
