https://sputnikportal.rs/20230726/upozorenje-naucnika-kolaps-atlantske-struje-je-blizu-preti-preokret-vremena-1159093182.html
Упозорење научника: Колапс атлантске струје је близу, прети преокрет времена
Упозорење научника: Колапс атлантске струје је близу, прети преокрет времена
Sputnik Србија
Северноатлантска меридијанска ротирајућа струја (АМОЦ), кључни систем океанских струја који утиче на временске прилике на северној хемисфери, ближи се... 26.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-26T11:52+0200
2023-07-26T11:52+0200
2023-07-26T11:52+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свет
клима
климатске промене
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112109/11/1121091141_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_f0b019708673258b8a65fd29a8c2661b.jpg
АМОЦ се понаша попут покретне траке, преносећи топлу воду из тропских крајева у северни Атлантик. Научници су још раније упозоравали на слабљење те струје, упозоравајући на последице које би могле наликовати на холивудски филм „Дан после сутра“ у коме климатолог упозорава на долазак мини леденог доба на северној хемисфери, али му нико не верује док се оно не догоди, наводи „Њу сајентист“.Међутим, подаци о овој струји прате се тек од 2004. године, због чега нема довољно података за прецизне процене даљих догађаја.Последице колапса атлантске струјеУ новој студији, научници Петер и Сузан Дитлевсен са Универзитета у Копенхагену, користили су податке о температури површине мора из субполарног северног Атлантика који датирају још од 1870. године, као аналогне за стабилност АМОЦ-а. Њихова анализа, која је објављена у научном часопису „Нејчр комјуникејшнс“, сугерише да је АМОЦ све нестабилнији и да би ускоро могао доћи до критичне тачкепреокрета.Под претпоставком да ће се тренутне емисије гасова стаклене баште наставити, дански научници предвиђају да ће се колапсокеанске струје најверојатније догодити средином овог века, негде у распону од 2025. до 2095. године.Потенцијални колапс АМОЦ-а могао би да има озбиљне последице, укључујући нагли пораст нивоа мора у Северној Америци, значајне падове температуре широм северне Европе и поремећај азијских монсуна.Други научници ипак позивају на опрез, постављајући питање могу ли температуре површине мора тачно да прикажу отпорност те струје, јер на то утичу бројни чиниоци и не морају да буду директно повезани са њеном стабилношћу.Супротно овом мишљењу, Међувладин панел о климатским променама наводи да је колапс АМОЦ-а мало вероватан у овом веку, заснивајући свој став на климатском моделирању.Подељена мишљења научникаНаучници који нису укључени у нову студију, имају подељена мишљења.Пени Холидеј из британског Националног океанографског центра, упозорава да није јасно може ли температура морске површине да буде директан показатељ отпорности АМОЦ-а.Никлас Берс са Института за истраживања утицаја климе у немачком Потсдаму наводи да и други докази показују да расте нестабилност АМОЦ-а у последњих 100 година. Међутим, како објашњава, немогуће је предвидети када ће доћи до колапса због несигурности у ослањању на температуре површине мора.Слично мисли и Џон Робсон са Универзитета Ридинг у Великој Британији, који каже да би процене овог научног рада требало узети са „великим зрном соли“.Петер Дитлевсен признаје да су њихове калкулације контроверзне, али је убеђен да су температуре површине мора важна карактеристика АМОЦ-а, те да су убеђени у своје калкулације, због чијих важности би јавност требало да буде обавештена о овој могућности.
https://sputnikportal.rs/20230707/klima-je-van-kontrole-zabelezena-najtoplija-sedmica-na-zemlji-u-istoriji-merenja-1158200498.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свет, клима, климатске промене
наука и технологија, друштво, свет, клима, климатске промене
Упозорење научника: Колапс атлантске струје је близу, прети преокрет времена
Северноатлантска меридијанска ротирајућа струја (АМОЦ), кључни систем океанских струја који утиче на временске прилике на северној хемисфери, ближи се неповратној тачки преокрета, упозоравају научници у новој студији.
АМОЦ се понаша попут покретне траке, преносећи топлу воду из тропских крајева у северни Атлантик. Научници су још раније упозоравали на слабљење те струје, упозоравајући на последице које би могле наликовати на холивудски филм „Дан после сутра“ у коме климатолог упозорава на долазак мини леденог доба на северној хемисфери, али му нико не верује док се оно не догоди,
наводи „Њу сајентист“.
Међутим, подаци о овој струји прате се тек од 2004. године, због чега нема довољно података за прецизне процене даљих догађаја.
Последице колапса атлантске струје
У новој студији, научници Петер и Сузан Дитлевсен са Универзитета у Копенхагену, користили су податке о температури површине мора из субполарног северног Атлантика који датирају још од 1870. године, као аналогне за стабилност АМОЦ-а. Њихова анализа, која је
објављена у научном часопису „Нејчр комјуникејшнс“, сугерише да је АМОЦ све нестабилнији и да би ускоро могао доћи до критичне тачкепреокрета.
Под претпоставком да ће се тренутне емисије гасова стаклене баште наставити, дански научници предвиђају да ће се колапсокеанске струје најверојатније догодити средином овог века, негде у распону од 2025. до 2095. године.
„Ако наставимо са емисијама као сада, то ће се вероватно догодити између 2050. и 2080. године“, каже Сузан Дитлевсен.
Потенцијални колапс АМОЦ-а могао би да има озбиљне последице, укључујући нагли пораст нивоа мора у Северној Америци, значајне падове температуре широм северне Европе и поремећај азијских монсуна.
Други научници ипак позивају на опрез, постављајући питање могу ли температуре површине мора тачно да прикажу отпорност те струје, јер на то утичу бројни чиниоци и не морају да буду директно повезани са њеном стабилношћу.
„Ако смо у праву, а мислимо да јесмо, онда то није нешто о чему би требало да брину следеће генерације. Ово је нешто о чему би требало да бринемо сада“, каже Петер Дитлевсен.
Супротно овом мишљењу, Међувладин панел о климатским променама
наводи да је колапс АМОЦ-а мало вероватан у овом веку, заснивајући свој став на климатском моделирању.
Подељена мишљења научника
Научници који нису укључени у нову студију, имају подељена мишљења.
Пени Холидеј из британског Националног океанографског центра, упозорава да није јасно може ли температура морске површине да буде директан показатељ отпорности АМОЦ-а.
„На температуру површине мора утичу бројне друге ствари и то није директна узрочно-последична веза“, каже она.
Никлас Берс са Института за истраживања утицаја климе у немачком Потсдаму наводи да и други докази показују да расте нестабилност АМОЦ-а у последњих 100 година. Међутим, како објашњава, немогуће је предвидети када ће доћи до колапса због несигурности у ослањању на температуре површине мора.
Слично мисли и Џон Робсон са Универзитета Ридинг у Великој Британији, који каже да би процене овог научног рада требало узети са „великим зрном соли“.
Петер Дитлевсен признаје да су њихове калкулације контроверзне, али је убеђен да су температуре површине мора важна карактеристика АМОЦ-а, те да су убеђени у своје калкулације, због чијих важности би јавност требало да буде обавештена о овој могућности.
