https://sputnikportal.rs/20230727/novi-udar-iz-vasingtona-na-republiku-srpsku-upozorenje-stejt-departmenta-za-investitore-1159181229.html
Нови удар из Вашингтона на Републику Српску: Упозорење Стејт департмента за инвеститоре
Нови удар из Вашингтона на Републику Српску: Упозорење Стејт департмента за инвеститоре
Sputnik Србија
Амерички Стејт департмент објавио је извештај о инвестиционој ситуацији у Босни и Херцеговини у којем је упозорио на компликован и несигуран систем који... 27.07.2023, Sputnik Србија
2023-07-27T18:22+0200
2023-07-27T18:22+0200
2023-07-27T18:22+0200
регион
регион – политика
регион – економија
босна и херцеговина (бих)
милорад додик
република српска (рс)
сад
стејт департмент
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111259/20/1112592084_0:266:5100:3135_1920x0_80_0_0_fd7a2f73097e825ce1090fe37f3a5c9a.jpg
У извештају се наводи да је Босна и Херцеговина отворена за страна улагања, али да би успели, инвеститори „морају превазићи значајне изазове укључујући ендемску корупцију, сложене законске/регулаторне оквире и структуре власти, нетранспарентне пословне процедуре, недовољну заштиту имовинских права и слаб правосудни систем под неприкладним утицајем етнонационалистичких странака и њихових покровитељских мрежа“."Земља нуди либералан трговински режим, а њена поједностављена пореска структура је једна од најнижих у региону (17 посто ПДВ-а и 10 посто пореза на доходак), али послодавци сносе велики терет за социјалне доприносе. Значајна миграција радне снаге створила је изазове у запошљавању. Више од 500 државних предузећа и надуван јавни сектор притискају приватни сектор", наводи се у извештају.Сложене институционалне, политичке и територијалне структуре БиХ компликују економски пејзаж земље и одвраћају стране инвеститоре.„Након општих избора у октобру 2022. године, влада на државном и ентитетском нивоу Републике Српске (РС) формирана је у рекордном року. Федерација БиХ, где је влада од 2018. у техничком мандату, се и даље суочава са значајним изазовима у формирању функционалне власти. Етничке тензије су високе док се етнонационалистичке странке боре да осигурају или одрже контролу над одређеним институцијама. У том контексту, институције на државном нивоу су направиле мали напредак у спровођењу неопходних реформи за јачање пословног окружења“, истиче се у извештају.БиХ је постала земља кандидат за чланство у ЕУ 2022. године у потезу који је нашироко препознат као политичка одлука, а не као одраз значајног напретка у неопходним реформама. БиХ није чланица Светске трговинске организације, подсећа се у извештају Стејт департмента.„Потези ентитета РС да противуставно преузме контролу над државном имовином и претње председника РС Милорада Додика да ће РС одвојити од БиХ такође су повећали тензије. Ове радње, у комбинацији са напорима РС да се формирају паралелне институције на ентитетском нивоу, као што је Агенција за лекове и медицинску опрему РС, прете да створе правне нејасноће које додатно компликују пословно окружење, нарушавају привреду и ометају улагања“, каже се у извештају.У том контексту Стејт департмент препоручује инвеститорима да спроведу адекватну проверу:Стате департмент је даље навео и да се економија БиХ се у потпуности опоравила од пандемије Ковид-19, али и даље бележи низак ниво економског раста у односу на конкуренте у региону. Према проценама Светске банке, очекује се да ће реални БДП порасти за 2,5 посто у 2023. и 3 посто у 2024. Наводи се и да привреда БиХ није искусила значајније директне ефекте сукоба у Украјини, али су изгледи за њен економски опоравак отежани због погоршања екстерног окружења, повишене инфлације и строжих услова комерцијалног финансирања."Просечна стопа инфлације у БиХ у 2022. години износила је 16,3 посто и била је посебно висока код основних потрошачких добара и енергије", примећује се у извештају.Очекивано успоравање привреде у 2023. години на извозним тржиштима Еврозоне такође, како се наводи, представља озбиљне ризике, јер је БиХ уско везана за европске ланце вредности и првенствено извози робу, а не услуге.„БиХ такође има релативно низак ниво директних страних инвестиција. Расцепкана влада у БиХ нема ни капацитет ни политичку вољу да се посвети пружању адекватних подстицаја или доброг окружења за инвеститоре. Између 1994. и 2021. године у БиХ се слило приближно 8,95 милијарди долара директних страних инвестиција. Првих пет инвеститора у БиХ су Аустрија, Хрватска, Србија, Словенија и Немачка. Укупно гледано, ове земље представљају 61 посто укупних залиха страних директних инвестиција у БиХ“, каже се у извештају.Главни историјски сектори за страна директна улагања у БиХ су производња, банкарство, трговина и телекомуникације.„Стране директне инвестиције имају тенденцију да остану стабилне из године у годину на око 400 милиона долара. Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ, оне су се у првих девет месеци 2022. године фокусирале на обновљиве изворе енергије, туризам, некретнине и металопрерађивачку индустрију с нагласком на аутомобилски сектор. БиХ је богата природним ресурсима, пружајући потенцијалне могућности у енергетици (хидро, ветар, соларна енергија, заједно са традиционалном топлотом), пољопривреди, дрвној грађи и туризму“.Америчке инвестиције у БиХ су ниске, а већину америчких компанија у БиХ представљају мале продајне канцеларије које су концентрисане на продају америчких роба и услуга, уз минимална дугорочна улагања, закључује се у уводном делу извештаја Стејт департмента.
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
регион – политика, регион – економија, босна и херцеговина (бих), милорад додик, република српска (рс), сад, стејт департмент
регион – политика, регион – економија, босна и херцеговина (бих), милорад додик, република српска (рс), сад, стејт департмент
Нови удар из Вашингтона на Републику Српску: Упозорење Стејт департмента за инвеститоре
Амерички Стејт департмент објавио је извештај о инвестиционој ситуацији у Босни и Херцеговини у којем је упозорио на компликован и несигуран систем који отежава инвеститорима нова улагања, са посебним акцентом на Републику Српску и њеног председника Милорада Додика.
У извештају се наводи да је Босна и Херцеговина отворена за страна улагања, али да би успели, инвеститори „морају превазићи значајне изазове укључујући ендемску корупцију, сложене законске/регулаторне оквире и структуре власти, нетранспарентне пословне процедуре, недовољну заштиту имовинских права и слаб правосудни систем под неприкладним утицајем етнонационалистичких странака и њихових покровитељских мрежа“.
"Земља нуди либералан трговински режим, а њена поједностављена пореска структура је једна од најнижих у региону (17 посто ПДВ-а и 10 посто пореза на доходак), али послодавци сносе велики терет за социјалне доприносе. Значајна миграција радне снаге створила је изазове у запошљавању. Више од 500 државних предузећа и надуван јавни сектор притискају приватни сектор",
наводи се у извештају.Сложене институционалне, политичке и територијалне структуре БиХ компликују економски пејзаж земље и одвраћају стране инвеститоре.
„Након општих избора у октобру 2022. године, влада на државном и ентитетском нивоу Републике Српске (РС) формирана је у рекордном року. Федерација БиХ, где је влада од 2018. у техничком мандату, се и даље суочава са значајним изазовима у формирању функционалне власти. Етничке тензије су високе док се етнонационалистичке странке боре да осигурају или одрже контролу над одређеним институцијама. У том контексту, институције на државном нивоу су направиле мали напредак у спровођењу неопходних реформи за јачање пословног окружења“, истиче се у извештају.
БиХ је постала земља кандидат за чланство у ЕУ 2022. године у потезу који је нашироко препознат као политичка одлука, а не као одраз значајног напретка у неопходним реформама. БиХ није чланица Светске трговинске организације, подсећа се у извештају Стејт департмента.
„Потези ентитета РС да противуставно преузме контролу над државном имовином и претње председника РС Милорада Додика да ће РС одвојити од БиХ такође су повећали тензије. Ове радње, у комбинацији са напорима РС да се формирају паралелне институције на ентитетском нивоу, као што је Агенција за лекове и медицинску опрему РС, прете да створе правне нејасноће које додатно компликују пословно окружење, нарушавају привреду и ометају улагања“, каже се у извештају.
У том контексту Стејт департмент препоручује инвеститорима да спроведу адекватну проверу:
„Ово укључује избегавање излагања појединцима и ентитетима под санкцијама САД, и разјашњавање права власништва над земљиштем и статуса суб-националних институција како би се избегло уплитање у потенцијално незаконит и/или неуставан аранжман. Потенцијални инвеститори се позивају да прочитају правне анализе и изјаве високог представника за БиХ“.
Стате департмент је даље навео и да се економија БиХ се у потпуности опоравила од пандемије Ковид-19, али и даље бележи низак ниво економског раста у односу на конкуренте у региону. Према проценама Светске банке, очекује се да ће реални БДП порасти за 2,5 посто у 2023. и 3 посто у 2024.
Наводи се и да привреда БиХ није искусила значајније директне ефекте сукоба у Украјини, али су изгледи за њен економски опоравак отежани због погоршања екстерног окружења, повишене инфлације и строжих услова комерцијалног финансирања.
"Просечна стопа инфлације у БиХ у 2022. години износила је 16,3 посто и била је посебно висока код основних потрошачких добара и енергије", примећује се у извештају.
Очекивано успоравање привреде у 2023. години на извозним тржиштима Еврозоне такође, како се наводи, представља озбиљне ризике, јер је БиХ уско везана за европске ланце вредности и првенствено извози робу, а не услуге.
„БиХ такође има релативно низак ниво директних страних инвестиција. Расцепкана влада у БиХ нема ни капацитет ни политичку вољу да се посвети пружању адекватних подстицаја или доброг окружења за инвеститоре. Између 1994. и 2021. године у БиХ се слило приближно 8,95 милијарди долара директних страних инвестиција. Првих пет инвеститора у БиХ су Аустрија, Хрватска, Србија, Словенија и Немачка. Укупно гледано, ове земље представљају 61 посто укупних залиха страних директних инвестиција у БиХ“, каже се у извештају.
Главни историјски сектори за страна директна улагања у БиХ су производња, банкарство, трговина и телекомуникације.
„Стране директне инвестиције имају тенденцију да остану стабилне из године у годину на око 400 милиона долара. Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ, оне су се у првих девет месеци 2022. године фокусирале на обновљиве изворе енергије, туризам, некретнине и металопрерађивачку индустрију с нагласком на аутомобилски сектор. БиХ је богата природним ресурсима, пружајући потенцијалне могућности у енергетици (хидро, ветар, соларна енергија, заједно са традиционалном топлотом), пољопривреди, дрвној грађи и туризму“.
Америчке инвестиције у БиХ су ниске, а већину америчких компанија у БиХ представљају мале продајне канцеларије које су концентрисане на продају америчких роба и услуга, уз минимална дугорочна улагања, закључује се у уводном делу извештаја Стејт департмента.
