https://sputnikportal.rs/20230729/poslednji-signali-upozorenja-za-evropu-alarm-zvoni-u-spaniji-nemackoj-francuskoj-video-1159265361.html

Последњи сигнали упозорења за Европу: Аларм звони у Шпанији, Немачкој, Француској… /видео/

Последњи сигнали упозорења за Европу: Аларм звони у Шпанији, Немачкој, Француској… /видео/

Sputnik Србија

Ако су недељни избори у Шпанији били „последњи сигнал упозорења за Европу“, као што алармантно оцењује немачки „Шпигл“, какву врсту аларма представља упорни... 29.07.2023, Sputnik Србија

2023-07-29T20:40+0200

2023-07-29T20:40+0200

2023-07-29T20:40+0200

свет

свет

свет – политика

европа

нови спутњик поредак с николом врзићем

анализе и мишљења

француска

шпанија

немачка

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/1c/1159265990_0:201:3072:1929_1920x0_80_0_0_97cf2b91083909e2dd5cb554ae98cc6f.jpg

Европа је у превирању.Орбанова реалностПри чему то превирање има перспективу да постане још и хаотичније оствари ли се прогноза Међународног монетарног фонда, на коју је ових дана указао премијер Мађарске Виктор Орбан, да ће већ до краја ове деценије Француска, Велика Британија и Италија изгубити своја места у 10 највећих светских економија, док ће Немачка са четвртог пасти на то, тек 10. место.„То је реалност“, казао је Орбан, док „Волстрит џорнал“ на овом трагу открива непријатну истину: „Европљани се суочавају са новом економском реалношћу, какву нису искусили деценијама. Они постају сиромашнији“.Рок трајањаФранцузи, описује амерички лист, „једу мање гушчје паштете и пију мање црног вина. Шпанци штеде на маслиновом уљу. Финце позивају да сауне користе ветровитим данима, кад је енергија мање скупа. Широм Немачке, потрошња меса и млека пала је на најнижи ниво у последње три деценије“; штавише, указује „Волстрит џорнал“, што се меса тиче забележен је пад од чак 8 одсто прошле године у односу на годину пре, а поврх тога „говедину и телетину Немци замењују јефтинијим месом попут пилетине“.У Бриселу пак, „једном од најбогатијих градова Европе“, описује се даље, „учитељи и медицинске сестре стајали су у реду пре неко вече да из камиона упола цене купе намирнице пред истеком рока трајања“.Захваљујући томе, говори продавац, његове муштерије могу да једу месо два-три пута недељно, а „Волстрит џорнал“ појасниће и да компаније које се баве препродајом хране из супермаркета којој истиче рок трајања, као и непродате хране из ресторана, ничу широм Западне Европе. Само једна од њих, TooGoodToGo из Данске, има 76 милиона регистрованих корисника на континенту, „око три пута више него крајем 2020“.Бројке показују и да су реалне зараде у односу на 2019. у Немачкој опале за 3 одсто, у Италији и Шпанији за 3,5, у Грчкој за чак 6 одсто…Повратак мигрантске кризеА ту је и скоро заборављени проблем који баш сад прети да се врати.„Немачка, имамо проблем: мигрантска криза се вратила! Бројке су експлодирале“, у свом таблоидном маниру је овог уторка „Билд“ указао на податак да је у првој половини ове године забележено скоро 80 одсто више захтева за азил него прошле године, већином из Сирије, Авганистана и Турске, све у свему, највише после драматичног врхунца претходне мигрантске кризе 2015. и 2016. године.Притом су скоро три четвртине азиланата млађи од 30 година, што значи да ће све старији Стари континент, уз то и све јаловији, тек имати прилике да се у наредних пар деценија суочи са демографским последицама ове сеобе народа.С тим што је ово суочавање заправо већ у току, а како стоје ствари у погледу интеграције нових Европљана могли смо да видимо и пре месец дана приликом немира у којима је горело широм Француске након што је полиција у предграђу Париза убила тинејџера алжирског порекла.А сада, заузврат, у Француској протестују полицајци због кажњавања њихових колега, те „Монд“ у уредничком коментару има обиље разлога за поменуту констатацију да је председник Емануел Макрон суочен са крхкошћу макронизма јер је његов пројекат, заснован на „обећању раста, еманципације и прогреса“, сад суочен са „реалношћу која није нимало ружичаста, и перспективом која изазива нервозу“.Марин Ле Пен и Алтернатива за НемачкуДругим речима, можда ипак није ни чудно ни шокантно што анкете ове године показују да би у хипотетичком другом кругу председничких избора Марин Ле Пен победила Макрона у односу 55 према 45 одсто; прошлог априла, иначе, Макрон је победио с преко 58 одсто освојених гласова. Изгледа да се Французима ипак једе гушчја паштета уз црно вино и без хаоса у мигрантским предграђима.Сличан је тренд и у Немачкој, у којој је Алтернатива за Немачку (АфД), према најновијим истраживањима, упркос силној негативној кампањи у свим медијима и статусу парије који има, дошла до другог места и чак 22 одсто подршке; више од било које чланице владајуће „семафор“ коалиције социјалдемократа, либерала и Зелених, и свега неколико процената иза најпопуларнијих, опозиционих, демохришћана чији је лидер Фридрих Мерц изнео јеретичку идеју о сарадњи с АфД-ом. Додуше, само на општинском нивоу, а и то је порекао чим се на њега са свих страна сјурила лавина беса, но, то не мења чињеницу да је изговорено оно што је до јуче било незамисливо.С тим у вези, док констатује да је на шпанским изборима у недељу избегнут „хорор сценарио апсолутне већине деснице” — за само 7 посланичких места — либерални немачки „Шпигл“ опомиње да су шпански избори „показали шта је у питању и када је реч о остатку континента: конзервативци се приближавају десничарским екстремистима, и тиме угрожавају либералну демократију“.Штавише, напомиње „Шпигл“, десница није победила само захваљујући „слабости главног кандидата“, Алберта Нуњеза Феихоа који у финишу кампање није успео да објасни откуд он у купаћим гаћама на фотографији са нарко дилером. Те стога „избори у Шпанији не треба да умире Европу, већ да послуже као упозорење“ јер „представљају тренд“, тако да је „радикално десничарска ЕУ сад замислива“ јер ови радикали, попут Виктора Орбана и италијанске премијерке Ђорђе Мелони, не желе да напусте бриселску унију него да је уреде по својим замислима.Како би таква унија могла да изгледа? Шта је изазвало овај успон деснице у Европи? И каква је европска перспектива услед превирања и метежа у којима се она налази?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинар Синиша Љепојевић и сарадник Института за политичке студије Душан Достанић.

европа

француска

шпанија

немачка

2023

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, европа, нови спутњик поредак с николом врзићем, анализе и мишљења, француска, шпанија, немачка