Бајден жели да и од Тајванаца направи топовско месо
© AP Photo / Chiang Ying-ying
Пратите нас
Никада до сада амерички председници нису у случају Тајвана користили овлашћење да могу да смањују резерве наоружања наоружавајући неку другу земљу. Одлуком да пошаље војну помоћ Тајвану, Бајден је то овлашћење искористио правдајући се лекцијом које су САД научиле у Украјини, коју Вашингтон на сличан начин снабдева оружјем
На овај начин, одлуку Беле куће коментарише новинар и спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић. Одлука Џозефа Бајдена је да смањујући резерве америчког наоружања, својом директном одлуком, без консултација са било којим другим телом америчке администрације, пошаље војну помоћ Тајвану у вредности од 345 милиона долара. Према речима нашег саговорника, Вашингтон је до сада избегавао да на овај начин наоружава Тајван како не би додатно иритирао Пекинг.
Прављење топовског меса од Тајванаца
Вашингтон сматра да је украјинска борбена моћ ослабљена тиме што Кијев дуго није добијао војну помоћ и да се иста ситуација не би догодила са Тајваном, САД предузимају мере предострожности. Према Коркоделовићевим речима, поставља се питање да ли Американци сматрају да је ситуација са Тајваном почиње да личи на ону у Украјини.
„Пекингу је међутим, научио другу лекције из сукоба у Украјини – да тамо страда локално становништво, нарочито млади, да су они претворени у топовско месо због политике САД, ЕУ, НАТО-а и режима у Кијеву. Али, режим у Кијеву је у целој причи секундаран, као што би секундаран био и регионални режим на Тајвану, уколико би случајно дошло до отвореног сукоба“, наводи Коркоделовић.
Према Тајванском закону из 1979, када су САД признале Пекинг за закониту кинеску владу, амерички Конгрес обавезао је извршну власт да наоружава Тајван, али не и да ратује на његовој страни, објашњава наш саговорник.
„У Пекингу кажу да би се, у случају оружаног сукоба око Тајвана, Американци понашали као што се понашају у Украјини. Нема америчке војске у Украјини, нарочито не званично, али наоружавају Украјину. Тако би било и са Тајваном“, сматра он.
САД ће зарад Кине жртвовати своје савезнике у Азији, као што је жртвовала ЕУ
Оно што према Коркоделовићевим речима Бајдену додатно даје крила на овакав начин наоружава Тајван јесте и аналогија коју повлачи између „јединства“ америчких савезника у Европи и северноатлантском региону и јединственог става својих савезника према Кини у азијско-пацифичком региону.
„Американци нарочито настоје, и то председник Бајден себи уписује као значајан успех, између осталог и као последицу украјинске кризе, то што успева да мобилише своје савезнике. По Бајденовом схватању, НАТО све више јача, постаје све сложнија и тако би било са америчким савезницима у источној Азији“, истиче он.
Јапан, Аустралија, Нови Зеланд, који су већ били у безбедносним аранжманима са САД, уз Јужну Кореју и Филипине, постају све кохерентнији у војној сарадњи.
„Овде се ради о томе да би Американци, као што су увелико жртвовали ЕУ зарад рата у Украјини, тако жртвовали, поред Тајванаца и своје азијскопацифичке савезнике – Аустралију, Јапан, Филипине и Јужну Кореју“, каже Коркоделовић.
Америчко продавање страха
За Пекинг, Тајван је црвена линија која, ако буде пређена, може да доведе и до оружаног сукоба. За Вашингтон, ово острво је погодан терен за уношење нестабилности у регион Јужног кинеског мора и Тајванског мореуза. Зато било какво отопљавање односа између Кине и САД не подразумева и смањење тензија око овог острва, образлаже наш саговорник.
Подсетимо се да је амерички државни секретар Ентони Блинкен недавно посетио Пекинг, међутим, понеки знак отопљавања односа између две велике силе тиче се билатералних односа из сфере привреде, трговине, еколошких питања, као око могућих скидања неких санкција. Међутим, оно се не односи на Тајван, категоричан је Коркоделовић:
„Како Тајванци кажу, америчке приче око опасности коју Кина представља за самосталност Тајвана, то је, у ствари, продавање страха. наиме, амерички наратив који прихвата и потхрањује и којим се користи и владајућа клика на Тајвану, подиже тензије, а тензије подижу и америчка зарицања да ће се супротставити било каквим војним покушајима уједињења Кине са својим отцепљеним и побуњеним острвом. С друге стране, то се даље претвара у веома згодну прилику за амерички војноиндустријски комплекс да, како Кинези кажу, за скупе паре продаје оружје које је превазиђено или се није показало довољно ефикасним“.
Тајван ће, тако остати проблем у односима Вашингтона и Пекинга и у наредним годинама, а можда и у наредним деценијама, поготово што ће кинеска моћ стално расти, закључује Коркоделовић.
Подсећамо, Сједињене Америчке Државе најавиле су у петак нови пакет војне помоћи Тајвану у вредности 345 милиона долара, али Бајденова администрација одбила је да јавно пружи детаље о садржају овог пакета, преносе медији.
Кинеска канцеларија за послове са Тајваном издала је саопштење у којем се изражава противљење америчкој војној помоћи Тајвану, преносе медији.
„Без обзира на количине новца тајванских пореских обвезника које троше сепаратистичке снаге у Тајпеју, без обзира и на то колико америчког оружја добијају, то неће пољуљати нашу одлучност да решимо тајвански проблем. Неће ни поколебати нашу чврсту вољу да остваримо поновно уједињење наше домовине“, рекао је Чен Бинхуа, портпарол кинеске Тајванске канцеларије.
Он је оценио да су активности власти на Тајвану буре барута, што повећава опасност од рата у Тајванском мореузу.
