Повратак Србије у будућност - преко Уганде на афрички континент
19:05 01.08.2023 (Освежено: 13:02 02.08.2023)
© AFP 2023 / SEYLLOU
Пратите нас
Југословенска заоставштина покрета несврстаних би могла да има знатно већи економски ефекат по Србију него што је то сада случај у сарадњи са Африком. Зато би најављено ново поглавље економских односа са Угандом као једном од најбрже растућих афричких економија могло да означи и повратак Србије на континет будућности.
То да Србија Африку доживљава као стратешког партнера у будућности, како је то оценио председник Србије Александар Вучић, не треба да чуди. Нимало није реч о куртоазноj констатацији када је угостио председника Уганде Јовери Кагута Мусевенија.
Аеродром у Кампали као знак
Може ли аеродром код Кампале, главног града Уганде, који је својевремено градио наш Енергопројект и сада успостављање директне авиолиније Београд-Кампала најављено до краја следеће године, означити не само јачање привредне сарадње са Угандом, него и повратак Србије на афрички континент.
Стручњак за Африку, др Данило Бабић из Института за међународну политику и привреду за Спутњик указује да су потребе Уганде, али и осталих афричких земаља врло сличне. У овом тренутку су им, сматра он, најпотребнија улагања у пољопривреду и инфраструктуру.
„Област за сарадњу би свакако могла да буде пољопривреда, у виду агротехничких мера и институтских решења. Значи сарадња пољопривредних института. Ти наши институти су очували квалитет и поуздани су. Увођење информационе технологије у пољопривреду је свакако грана са највише потенцијала“, истиче наш саговорник.
Пољопривреда и туризам
Он подсећа да смо својевремено у Африку увелико извозили тракторе, али да су они и таква механизација и данас потреба афричких држава.
Председник Уганде Мусавени је у Београду поручио да је дошао зато што жели да обнови сарадњу са Србијом
© Tanjug / TARA RADOVANOVIĆ
Ових дана је, како напомиње, Србија после много година избацила нов производ, трактор „Мајевица 90“ који ускоро треба да крене у продају, па би и то могло да буде укључено јер би свакако могло да се пласира.
„Друга опција је кондиторска прехрамбена индустрија. Ту би свакако могли да пласирамо наше производе, је је то велико тржиште, а то у Африци није довољно развијено. И могли би да понудимо неке брендове који не спадају у типичне који долазе са Запада“, сматра добар познавалац Африке.
То не би била новина. Пре годину дана "Нелт група" је отворила фабрику кондиторских производа у Луанди, главном граду Анголе. Она је кроз дистрибуцију и логистику, већ 12 година присутна у Замбији, Мозамбику и Анголи.
Трећа опција, по мишљењу Бабића је туризам. Уганда је земља са великим туристичким потенцијалом, има неколико језера, а главни град лежи на језеру Викторија.
У индустрији Уганде превладава производња шећера, пива, цигарета, текстила, цемента и челика. Главни пољопривредни производи су кафа, чај, памук, дуван, а у сточарству превладава узгој говеда и живине. Од природних богатстава значајна су лежишта бакра, злата, али је важан и хидроенергетски потенцијал.
Уганда као одскочна даска
Али оно што је, такође, битно је да је Уганда део Источноафричке заједнице коју чини шест држава источне Африке, међу којима су и Кенија, Танзанија, Бурунди, Руанда и Јужни Судан. Они су покренули заједничко тржиште робе, рада и капитала у оквиру региона, с циљем стварања заједничке валуте и јануара ове године су одлучили да је издају у наредне четири године.
Међу десет земаља у свету са највећом стопом раста седам је афричких
© Sputnik / Илья Питалев
/ Зато сарадња са Угандом не значи само велико тржиште од њених 50 милиона потрошача, са којом бисмо могли да унапређујемо трговину, сектор инвестиција, размењујемо знања и технологије, поготово у ИТ индустрији.
„Уганда би требало да буде одскочна даска за наше даље присуство у Африци. Авионске линија из Београда за Кампалу би била хаб за друге дестинације у Африци. Уганда јесте погодна дестинација за даљи пласман робе у Африку, јер то је држава која је навикла на сарадњу са европским земљама тако да је пословна култура у Уганди доста прилагођена ономе на шта смо ми навикли у Европи“, истиче Бабић.
Он сматра да би већ договорена посета наше делагације Уганди за који месец требало да доведе до конкретизације, јер је битно да се не остане само на потписаним меморандумима о сарадњи у области пољопривреде и туризма.
На питање колико је обично потребно времена да до те конкретизације и дође, он каже да то зависи од случаја до случаја и подсећа да је у случају Египта врло брзо сарадња након посете председника те земље Србији конкретизована и почела да се одвија.
Континент будућности
Претпостављам да динамика реализације зависи од логистике, каже наш саговорник, који је уверен да би једна добро испланирана авиолинија за Африку могла да буде профитабилна и да нас врати на континент будућности.
Економска битка великих за афрички континент се увелико води, јер Африку аналитичари с правом сматрају континентом будућности. Уз сва природна богатства има највећу стопу наталитета и најмлађе становништво, које сада са информатичком ером много брже прелази фазе развоја за које је државама на другим континентима требало знатно више времена.
Афричко становништво ће 2050. године чинити четвртину укупне светске популације, а већ 2030. године ће афричка младеж чинити 42 посто свих младих у свету.
Међу десет земаља у свету са највећом стопом раста седам је афричких. Реч је дакле о великом и перспективном тржишту, што су многи превидели, па и Србија која није довољнио користила чињеницу да је Београд био један од лидера покрета несврстаних у коме су огромним делом партиципирале управо афричке земље.
Запоставили Африку
Када је у Београду, као родном месту тог покрета, 2011. обележено пола века од његовог настанка, према тадашњим подацима Привредне коморе, робна размена Србије са тим земљама чинила је 10 одсто укупне размене. И у протеклој 12 година ништа се није променило и та тржишта су, могло би се рећи, остала запостављена. У време СФРЈ, међутим, та сарадња је чинила петину њене укупне спољнотрговинске размене са светом и годишње је земљи просечно доносила око 1,5 милијарди долара.
Треба ли подсећати на велике пројекте које смо у Африци радили - на железничке пруге у Нигерији, зграду парламента у тој земљи, артерске бунаре и болнице у Либији, путеве у Габону, највећу зграду у Лусаки, главном граду Замбије високу 90 метара, једно од најчувенијих здања у тој држави , Хотел Шератон у центру Харареа у Зимбабвеу и велики конференцијски центар за потребе одржавања осмог Самита несврстаних. Такође и део универзитетског комплекса у Гани, конференцијску палату у главном граду Габона, Либревилу, коју су многи сматрали најлуксузнијом грађевином те врсте у Африци.
И наравно, аеродром у Уганди, али и међународни конференцијски центар за одржавање самита Афричке уније у тој земљи.
