https://sputnikportal.rs/20230802/jedan-od-najlepsih-valcera-na-svetu-napisao-je-srbin-video-1159436994.html
Један од најлепших валцера на свету написао је Србин /видео/
Један од најлепших валцера на свету написао је Србин /видео/
Sputnik Србија
Ко год је слушао познате тактове једног сетног валцера који су овенчали сцене многих филмова и серија дуго је касније савладаваo навируће емоције. Мало ко зна... 02.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-02T20:45+0200
2023-08-02T20:45+0200
2023-08-02T20:45+0200
култура
култура
култура – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/02/1159437555_0:133:1281:853_1920x0_80_0_0_90efa8f931c851dba40cfed880da6680.jpg
Јован Ивановић или Иосиф Ивановици (1845-1902) био је румунски композитор српског порекла, често називан и румунским краљем валцера. Био је и један од најбољих диригената свог времена, компоновао је и дела за клавирску пратњу, а валцер „Таласи Дунава“ („Valurile Dunării“) донео му је планетарну славу.Иза себе је оставио музички репертоар са 350 композиција, међу којима су и неке широко познате и често извођене широм света.Јован Ивановић рођен је 1845. године у Банату, у Темишвару, тадашњој Аустро-угарској, где је завршио основну и средњу школу. Као сироче био је изложен угњетавањуХабзбуршке власти. Његово интересовање за музику почело је у раном детињству када је научио да свира флауту. Касније је у периоду док је био у војсци (у коју је отишао са 14 година) научио да свира кларинет, пише портал „Rasen.rs“.Ивановићев таленат за музику га је довео до незваничне титуле једног од најбољих музичара војног оркестра. Наставио је да учи са славним Емилом Лером, а касније је постао вођа оркестра и обишао целу Румунију да би 1900. године био постављен за инспектора војне музике што је радио до смрти.Без похађања музичке школе, Јован Ивановић је успео да обогати национални музички репертоар са 350 композиција. У својим делима користио је песме које су пре свега везане за Трансилванију из које је водио порекло и на коју је био неизмерно поносан.Био је препознатљив по својим валцерима од којих му је најпознатији „Таласи Дунава“ и који му је донео планетарну славу. Имао је 36 година када се за његов рад зинтересовало чак 60 земаља.Немачки медији су га прогласили румунским краљем валцера, а његови валцери су се слушали широм Европе, Америке и Азије. Велики успех доживео је у 45. години када је, 1889. године, победио на такмичењу које се одржавало у част руског цара Александра. Тада је у конкуренцији од чак 116 композитора изабран за најбољег.Занимљиво је да је покушао да отвори вишу музичку школу у Београду, али је га је краљ Милан одбио јер, како бележе извори, пара није било у буџету за музику.Јован Ивановић, један од најбољих европских диригената у своје време и композитор раскошног талента, оставио је и радове за клавирску пратњу међу којима је најпознатија „Лепе плаве очи“.Валцер „Дунавски таласи“ је достигао зенит своје светске популарности после Другог светског рата када су га амерички композитори Ал Џолсон и Саул Чаплан прерадили и 1946. године објавили под називом „The Anniversary Song“.Ова верзија, којој су додати стихови, доспела је на Билбордову топ листу и на њој се задржала 14 недеља достигавши 2. место.Свој богат живот Јован Ивановић је завршио 28. септембра 1902. године у Букурешту.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, култура – вести
Један од најлепших валцера на свету написао је Србин /видео/
Ко год је слушао познате тактове једног сетног валцера који су овенчали сцене многих филмова и серија дуго је касније савладаваo навируће емоције. Мало ко зна његово име, а још мање да их није потписао Јохан Штраус јер се у том имену управо помиње Дунав. А Дунавом је био инспирисан и један Србин чије је дело стекло светску славу.
Јован Ивановић или Иосиф Ивановици (1845-1902) био је румунски композитор српског порекла, често називан и румунским краљем валцера. Био је и један од најбољих диригената свог времена, компоновао је и дела за клавирску пратњу, а валцер „Таласи Дунава“ („Valurile Dunării“) донео му је планетарну славу.
Иза себе је оставио музички репертоар са 350 композиција, међу којима су и неке широко познате и често извођене широм света.
Јован Ивановић рођен је 1845. године у Банату, у Темишвару, тадашњој Аустро-угарској, где је завршио основну и средњу школу. Као сироче био је изложен угњетавањуХабзбуршке власти. Његово интересовање за музику почело је у раном детињству када је научио да свира флауту. Касније је у периоду док је био у војсци (у коју је отишао са 14 година) научио да свира кларинет,
пише портал „Rasen.rs“.
Ивановићев таленат за музику га је довео до незваничне титуле једног од најбољих музичара војног оркестра. Наставио је да учи са славним Емилом Лером, а касније је постао вођа оркестра и обишао целу Румунију да би 1900. године био постављен за инспектора војне музике што је радио до смрти.
Без похађања музичке школе, Јован Ивановић је успео да обогати национални музички репертоар са 350 композиција. У својим делима користио је песме које су пре свега везане за Трансилванију из које је водио порекло и на коју је био неизмерно поносан.
Био је препознатљив по својим валцерима од којих му је најпознатији „Таласи Дунава“ и који му је донео планетарну славу. Имао је 36 година када се за његов рад зинтересовало чак 60 земаља.
Немачки медији су га прогласили румунским краљем валцера, а његови валцери су се слушали широм Европе, Америке и Азије. Велики успех доживео је у 45. години када је, 1889. године, победио на такмичењу које се одржавало у част руског цара Александра. Тада је у конкуренцији од чак 116 композитора изабран за најбољег.
Занимљиво је да је покушао да отвори вишу музичку школу у Београду, али је га је краљ Милан одбио јер, како бележе извори, пара није било у буџету за музику.
Јован Ивановић, један од најбољих европских диригената у своје време и композитор раскошног талента, оставио је и радове за клавирску пратњу међу којима је најпознатија „Лепе плаве очи“.
Валцер „Дунавски таласи“ је достигао зенит своје светске популарности после Другог светског рата када су га амерички композитори Ал Џолсон и Саул Чаплан прерадили и 1946. године објавили под називом „The Anniversary Song“.
Ова верзија, којој су додати стихови, доспела је на Билбордову топ листу и на њој се задржала 14 недеља достигавши 2. место.
Свој богат живот Јован Ивановић је завршио 28. септембра 1902. године у Букурешту.
