https://sputnikportal.rs/20230810/srpska-crkva-ruskom-rukom-oslikana-foto-1159728203.html
Српска црква руском руком осликана /фото/
Српска црква руском руком осликана /фото/
Sputnik Србија
На темељима старе цркве, давне 1922. године, у питомом селу у околини Краљева, никла је нова која својом лепотом задивљује, док стилом градње неодољиво подсећа... 10.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-10T14:16+0200
2023-08-10T14:16+0200
2023-08-10T14:16+0200
друштво
србија
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/09/1159689370_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_33cc9c458ad0f4ba48dca2eb6a44ba64.jpg
Првобитну цркву, пре више од два века, подигао је свештеник Никола Костић, по причи мештана као чин покајања због убиства војводе Милића Радовића из Каоне.Није познато да ли је поп Никола служио у својој задужбини, јер је умро убрзо по њеном завршетку. Због материјала од кога је црква грађена и временских услова, релативно брзо је зуб времена нагризао ову светињу. Попуцали зидови, склони паду, представљали су опасност по вернике, те се указала потреба за градњом нове светиње.Захваљујући прилозима верујућег народа, 1922. године је на темељима старе, изграђена је нова црква посвећена Светом Богојављењу, као задужбина народа из Надибра. Један од добротвора био је и краљ Александар Први Карађорђевић, па тако не чуди да ју је пројектовао руски архитект Михаил Глушченко.Михаил Глушченко је дошао у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца након Октобарске револуције, као политички азилант, заједно са преко 40 хиљада Руса. Високо образован, са дипломом Архитектурног факултета Универзитета у Кијеву, предавао је цртање и писање од 1921. до 1923, а водио је и приватну школу модерног цртања и уметности.Да ли понет носталгијом за Русијом из које је емигрирао, или пак жељом да дух отаџбине утисне у светињу земље која га је пригрлила, руски архитекта је цркву градио у руском стилу, па је због тога мештани назваше — руска црква.Архитекта Глушченко је такође пројектовао и иконостас (који је изградио самоуки мајстор из Прогорелице,) за који је 1924. године насликао 20 икона на платну, које су на иконостас и постављене. Спомен-цркву је 28. августа 1936. осветио епископ жички Николај.Црква Светог Богојављења у Врдилима подигнута је као споменик погинулим, умрлим и несталим ратницима у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Налази се на седам километара од Матарушке Бање у селу Врдила код Краљева. Представља непокретно културно добро као споменик културе.У унутрашњости цркве, на дванаест мермерних плоча, уклесана су имена 376 погинулих ратника у ратовима од 1912. до 1918. из 16 околних села.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
србија, србија – друштво, друштво
србија, србија – друштво, друштво
Српска црква руском руком осликана /фото/
На темељима старе цркве, давне 1922. године, у питомом селу у околини Краљева, никла је нова која својом лепотом задивљује, док стилом градње неодољиво подсећа на руске светиње, па је у народу прозваше — руска црква.
Првобитну цркву, пре више од два века, подигао је свештеник Никола Костић, по причи мештана као чин покајања због убиства војводе Милића Радовића из Каоне.
Није познато да ли је поп Никола служио у својој задужбини, јер је умро убрзо по њеном завршетку. Због материјала од кога је црква грађена и временских услова, релативно брзо је зуб времена нагризао ову светињу. Попуцали зидови, склони паду, представљали су опасност по вернике, те се указала потреба за градњом нове светиње.
Захваљујући прилозима верујућег народа, 1922. године је на темељима старе, изграђена је нова црква посвећена Светом Богојављењу, као задужбина народа из Надибра. Један од добротвора био је и краљ Александар Први Карађорђевић, па тако не чуди да ју је пројектовао руски архитект Михаил Глушченко.
Михаил Глушченко је дошао у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца након Октобарске револуције, као политички азилант, заједно са преко 40 хиљада Руса. Високо образован, са дипломом Архитектурног факултета Универзитета у Кијеву, предавао је цртање и писање од 1921. до 1923, а водио је и приватну школу модерног цртања и уметности.
Да ли понет носталгијом за Русијом из које је емигрирао, или пак жељом да дух отаџбине утисне у светињу земље која га је пригрлила, руски архитекта је цркву градио у руском стилу, па је због тога мештани назваше — руска црква.
Архитекта Глушченко је такође пројектовао и иконостас (који је изградио самоуки мајстор из Прогорелице,) за који је 1924. године насликао 20 икона на платну, које су на иконостас и постављене. Спомен-цркву је 28. августа 1936. осветио епископ жички Николај.
Црква Светог Богојављења у Врдилима подигнута је као споменик погинулим, умрлим и несталим ратницима у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године. Налази се на седам километара од Матарушке Бање у селу Врдила код Краљева. Представља непокретно културно добро као споменик културе.
У унутрашњости цркве, на дванаест мермерних плоча, уклесана су имена 376 погинулих ратника у ратовима од 1912. до 1918. из 16 околних села.
