https://sputnikportal.rs/20230811/berlin-kaznjava-srpsku-zbog-smita-a-najvise-stete-od-toga-ce-imati--nemacka--1159766025.html
Берлин кажњава Српску због Шмита а највише штете од тога ће имати – Немачка
Берлин кажњава Српску због Шмита а највише штете од тога ће имати – Немачка
Sputnik Србија
Одлука Немачке да заустави кредитирање четири инфраструктурна пројекта у Републици Српској политичка је порука којом се Берлин ставља на страну политичког... 11.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-11T18:45+0200
2023-08-11T18:45+0200
2023-08-11T18:45+0200
регион
регион
регион – политика
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
немачка
санкције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/01/1143866258_0:419:2150:1628_1920x0_80_0_0_c542cacd10bf4cb08aac983e0d546e81.jpg
Немачка одлука да прекине кредитирање четири пројекта у Републици Српској наставак је политике која траје од потписивања Дејтонског споразума, коментарише одлуку професор Факултета политичких наука у Бањалуци, др Милош Шолаја.Немачка одлука против немачких интересаПрема његовим речима, Немачка, али и остале западне земље, сматрају да је Дејтонски споразум био средство за заустављање рата, а да каснији процеси треба да иду у правцу што јаче централизације БиХ. Ова политика је у сагласју са амбицијама политичког Сарајева.У таквој атмосфери, Немачка оптужује Милорада Додика за сепаратизам, иако је стварност сасвим другачија, а тврд став Берлина чини да се грађани Републике Српске окрећу против ње, док политичко Сарајево, инсистирањем на чврстој централизацији државе чини више против БиХ, него Република Српска, каже Шолаја.Немачка одлука је и својеврсна казна за то што Бањалука не признаје Кристијана Шмита за високог представника, наводи наш саговорник.Немачка одлука наставља се на политику санкција које су званичницима Републике Српске увеле САД и Велика Британија, додаје наш саговорник, и због тога ће Република Српска претрпети одређену политичку штету – према његовој процени, смањиће се обим политичке комуникације са западним земљама.Међутим, наметање санкција биће контрапродуктивно и за Немачку, сматра Шолаја.„То ће омогућити другим великим глобалним играчима да снажније сарађују са Републиком Српском. То ће отворити више простора за Русију и Кину, а можда и за неке друге земље јер се у променама глобалног међународног поретка и растућег антиамериканизма све више траже нови савезници, без обзира на њихове потенцијале и снагу. Тако да мислим да ће немачка одлука на дужи рок бити доста негативна по њу“, истиче Шолаја.Ако Немци неће, има ко хоћеЕкономиста Марко Ђого, пак, каже да када је прочитао вест о немачкој одлуци помислио је да се ради о старој вести, будући да је немачка влада одлучила да прекине финансирање ових пројеката пре годину дана.Подсећамо, ради се о пројектима рехабилитације хидроелектране Требиње (фаза три и четири), ветропарка Хргуд код Невесиња, као и збрињавање отпадних вода у Градишки.Оно што немачке власти желе јесте да пошаљу поруку немачким и европским инвеститорима да није пожељно улагати новац у Републику Српску, додаје Ђого.Што се самих пројеката тиче, могу се наћи и други инвеститори – Ђого подсећа на изјаве Милорада Додика да ће на пројектима радити кинеске фирме. Оно што може да буде проблем јесте трансфер технологије, јер не ради се само о новцу, већ и о томе да се у оквиру пројеката користи технологија држава које пројекте финансирају.Одлуку о престанку кредитирања четири пројекта у Републици Српској, саопштила је немачка амбасада у Сарајеву. У саопштењу се оптужује председник Републике Српске Милорад Додик за наводну сепаратистичку политику.
https://sputnikportal.rs/20230810/dodik-srpska-nije-izolovana-krajem-godine-sastacu-se-s-putinom-1159741173.html
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих), немачка, санкције
регион, регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих), немачка, санкције
Берлин кажњава Српску због Шмита а највише штете од тога ће имати – Немачка
Одлука Немачке да заустави кредитирање четири инфраструктурна пројекта у Републици Српској политичка је порука којом се Берлин ставља на страну политичког Сарајева. Такође, одлука је својеврсна казна зато што Република Српска не признаје Кристијана Шмита за високог представника. Ипак, највише штете од свега ће имати управо – Немачка.
Немачка одлука да прекине кредитирање четири пројекта у Републици Српској наставак је политике која траје од потписивања Дејтонског споразума, коментарише одлуку професор Факултета политичких наука у Бањалуци, др Милош Шолаја.
Немачка одлука против немачких интереса
Према његовим речима, Немачка, али и остале западне земље, сматрају да је Дејтонски споразум био средство за заустављање рата, а да каснији процеси треба да иду у правцу што јаче централизације БиХ. Ова политика је у сагласју са амбицијама политичког Сарајева.
У таквој атмосфери, Немачка оптужује Милорада Додика за сепаратизам, иако је стварност сасвим другачија, а тврд став Берлина чини да се грађани Републике Српске окрећу против ње, док политичко Сарајево, инсистирањем на чврстој централизацији државе чини више против БиХ, него Република Српска, каже Шолаја.
Немачка одлука је и својеврсна казна за то што Бањалука не признаје Кристијана Шмита за високог представника, наводи наш саговорник.
„Немачка стоји чврсто иза њега; на крају крајева, он и јесте представник немачке дипломатије, али мора се схватити да је инсистирање на таквом постављању високог представника противзаконито са било које тачке гледишта посматрано. С друге стране, то не одражава ни оне процесе који треба да воде ка умањењу улоге, не само канцеларије високог представника, већ и улоге међународне заједнице. Јер, уколико међународна заједница и даље буде искључива на основу извршних и других овлашћења, наметања закона и слично, БиХ не само да се неће приближавати ЕУ, него ће јој бити све даље“, констатује Шолаја.
Немачка одлука наставља се на политику санкција које су званичницима Републике Српске увеле САД и Велика Британија, додаје наш саговорник, и због тога ће Република Српска претрпети одређену политичку штету – према његовој процени, смањиће се обим политичке комуникације са западним земљама.
Међутим, наметање санкција биће контрапродуктивно и за Немачку, сматра Шолаја.
„То ће омогућити другим великим глобалним играчима да снажније сарађују са Републиком Српском. То ће отворити више простора за Русију и Кину, а можда и за неке друге земље јер се у променама глобалног међународног поретка и растућег антиамериканизма све више траже нови савезници, без обзира на њихове потенцијале и снагу. Тако да мислим да ће немачка одлука на дужи рок бити доста негативна по њу“, истиче Шолаја.
Ако Немци неће, има ко хоће
Економиста Марко Ђого, пак, каже да када је прочитао вест о немачкој одлуци помислио је да се ради о старој вести, будући да је немачка влада одлучила да прекине финансирање ових пројеката пре годину дана.
Подсећамо, ради се о пројектима рехабилитације хидроелектране Требиње (фаза три и четири), ветропарка Хргуд код Невесиња, као и збрињавање отпадних вода у Градишки.
„Све у свему, то је одлука да се настави нешто што је започето прошле године. Чињеница да се ради о 105 милиона евра није за потцењивање, али с обзиром да су у питању енергетски пројекти, ако су исплативи наћи ће инвеститора. Не ради се о хуманитарној помоћи, већ о типичним пројектима које је финансирала Немачка развојна банка“, објашњава Ђого.
Оно што немачке власти желе јесте да пошаљу поруку немачким и европским инвеститорима да није пожељно улагати новац у Републику Српску, додаје Ђого.
Што се самих пројеката тиче, могу се наћи и други инвеститори – Ђого подсећа на изјаве Милорада Додика да ће на пројектима радити кинеске фирме. Оно што може да буде проблем јесте трансфер технологије, јер не ради се само о новцу, већ и о томе да се у оквиру пројеката користи технологија држава које пројекте финансирају.
„Постоје у свету и друге државе које имају адекватне технологије и финансијска средства“, констатује Ђого.
Одлуку о престанку кредитирања четири пројекта у Републици Српској, саопштила је немачка амбасада у Сарајеву. У саопштењу се оптужује председник Републике Српске Милорад Додик за наводну сепаратистичку политику.
