„Смејали су ми се“ – преживели становник Нагасакија оптужује САД за скривање информација
© AP Photo / Stanley Troutman
Пратите нас
Америчка забрана слободног информисања, након што је атомска бомба бачена на јапански град Нагасаки 9. августа 1945. године, довела је до тога да локално становништво годинама трпи дискриминацију, изјавио је преживели у овом нападу, Јасуаки Јамашита.
Осамдесетчеворогодишњи Јапанац објаснио је како је са породицом преживео ову трагедију, када је имао шест година.
„Говорили су да преживели вероватно имају неку заразну болест и да нас треба изоловати. То се десило зато што није било апсолутно никаквих информација, јер су САД забраниле да се прича о атомској бомби“, испричао је Јамашита на представљању књиге „Хибакуша: Сведочанство Јасуакија Јамашите“ у Мексико Ситију.
Јапански лекари почели су да спроводе истраживања, али када су дошли Американци, запленили су сва истраживања, додао је он.
„Због тога људи нису схватали зашто су почели да нас дискриминишу“, рекао је он.
Он је истакао је да су они одбацивани на професионалном и личном плану и спречавани да заснивају породицу.
„Смејали су ми се, али мој случај није био једини. Многе жене су напустиле Хирошиму и Нагасаки да би се удале и родиле децу, али чим су сви сазнали одакле су, уследио би развод... Из тог разлога међу мушкарцима и женама је било много самоубистава“, истакао је Јамашита, који је емигрирао у Мексико 1968. године.
Ayer se llevó a cabo la charla con Yasuaki Yamashita, sobreviviente de la bomba atómica de Nagasaki en la #LibreríaOctavioPaz ⬇️ pic.twitter.com/nm5JvocrIn
— Fondo de Cultura Económica (@FCEMexico) August 10, 2023
„Тамо је и даље било пуно лешева. (Од зграда) ништа није остало, све је било спаљено и уништено. То је било потпуно црно место. Морали смо да се пробијамо кроз рушевине. Али није било ни хране и вратили смо се кући како бисмо обновили нормалан живот... Не постоји права реч која може да опише колико је страшно било (разарање у Нагасакију)“, оценио је Јамашита.
„Сећања су ми испливавала. Било ми је много тешко када сам говорио, али сам успео да завршим свој говор. У исто време почео сам да осећам да се тај (бол) који сам чувао скоро 50 година смањивао. Осећао сам олакшање. Рекао сам: Ово је моја терапија. Морам да говорим. Цео свет треба да схвати шта се догодило у Хирошими и Нагасакију. Када се укаже прилика, када ме позову, причам о свом искуству“, рекао је Јамашита.
Јамашита је био дете када је атомска бомба од плутонијума 239 бачена на територију Нагасакија.
Неколико дана пре ове трагедије нападнута је лука Нагасаки, па су становници живели у страху шта би могло да се деси наредних недеља.
Јамашита је тог 9. августа 1945. планирао да се игра на планини са својим пријатељима, али је одлучио да остане код куће и то му је спасило живот, пошто су његови другови умрли од последица повреда нанетих атомском бомбом.
