Пропао споразум о признању кривице Хантера Бајдена: Отежана заштита „првог оца и сина“ Америке
Пратите нас
Без обзира што је пропао споразум о признању кривице Хантера Бајдена којим би први син Америке избегао вишегодишњу робију, дубока држава ће учинити све да заштити и њега и његовог оца, мада под знатно отежаним околностима, сматра Срђа Трифковић.
Специјални саветник Министарства правде САД именован је да надгледа федералну истрагу против сина америчког председника Џозефа Бајдена Хантера, повећавајући улог у кривичном предмету који прети да закомпликује кампању за реизбор председника.
Пропао споразум о признању кривице Хантера Бајдена
Државни тужилац Мерик Гарланд именовао је за специјалног саветника Дејвида Вајса, америчког тужиоца округа Делавер ког је поставио још Доналд Трамп и који је до сада водио кривичну истрагу против Хантера Бајдена, дајући му већу независност да се бави политички осетљивим случајем.
Именовање долази после договора о признању кривице који је Хантер Бајден првобитно постигао са савезним тужиоцима прошлог месеца у Делаверу како би избегао затворску казну због оптужби за утају пореза и поседовање оружја. Федерални тужиоци навели су у судском поднеску да су даљи преговори између владе и Хантера Бајдена „у ћорсокаку“, наводи „Фајненшел тајмс“.
Отежана заштита првог сина Америке
Предмет о Хантеру Бајдену био је у рукама главног правобраниоца који је политички именован и све указује да је из Министарства правде вршен притисак да са њим склопи закулисни споразум којим би му била опроштена и утаја пореза, и лагање под заклетвом, и нелегално посредовање оружја, каже за Спутњик др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
Све то би кумулативно могло да води ка вишегодишњој робији али је судија коме је тај споразум између тужиоца и одбране поднесен само на верификацију, почео да испитује позадину целог случаја. А онда је то избило у јавност и постало је савршено јасно да је из политичких разлога државни апарат САД покушао да заштити председниковог сина од криминалне одговорности за коју би било који обични грађанин скупо платио – и робијом и материјалним обештећењем.
У садашњој ситуацији кад се статус тужиоца унапреди у специјалног истражитеља, битно је да ли он има политичку мотивацију да своју истрагу усмери овим или оним правцем. Међутим, Трифковић мисли да тужилац, а сада новоименовани истражитељ, нагиње демократама и да ће на неки начин бити покушан, додуше под знатно отежаним околностима, пут ка неком споразуму који би у сваком случају заштитио председника у години избора.
„Све је очигледније да су демократе почеле да наступају врло дефанзивно истичући да сам председник није примио ни долара од било кога, било од фирме 'Буризма' или од других источноевропских партнера његовог сина. Међутим, исто тако је чињеница да је Хантер Бајден најмање у 20 наврата, према сведочењу његовог пословног партнера, укључивао свом оцу телефонски позив на спикерфон да би га сви чули, што је очигледно био облик продаје бренда, односно продаје сопственог имена као особе од утицаја, што је уосталом једино објашњење за милионе долара које је примио од украјинске енергетске фирме 'Буризма' и из других извора.“
Трампов тужилац није његов савезник
Без обзира што је тужиоца поставио Трамп, пул потенцијалних именовања у САД, квалификованих кандидата за позиције судија и државних тужилаца је ограничен, објашњава Трифковић и додаје да чињеница да је неког државног службеника именовао Трамп не значи нужно да му је он и политички савезник.
Као што смо видели током Трамповог четворогодишњег мандата, он је у сопственом кабинету и у најужем кругу имао политичке непријатеље као што су били саветник за националну безбедност Џон Болтон и потпредседник Мајк Пенс који се изјаснио против његове кандидатуре.
Оптужнице против Трампа очигледно политичке
На питање која је оптужница правно утемељенија, против Доналда Трампа или против Хантера Бајдена, Трифковић одговара да је иронично што се најтежа оптужба против Трампа, а то је да је био свестан да су избори изгубљени а да је свеједно подстрекивао немире, заснива на његовом менталном процесу.
Са правног становишта то је не само слаба него и неодржива оптужница из које произилазе и остале повезане са њом, а изразито су политичке природе, сматра Трифковић.
„Неуједначеност приступа и вредновања потенцијалних поступака очигледна је карактеристика ова два случаја, где је у случају Хантера Бајдена био покушај да се све минимализује, заташка и заврши некаквим споразумом тужиоца и одбране какав никад не би био на располагању обичном грађанину. Док се за Трампа на силу извлаче елементи оптужница, као што је очигледно у случају избора било сасвим легитимно довести у питање њихову регуларност. Али то је онда проглашено за евидентну лаж да би Трамп подстакао своје присталице на немире, премда је био упознат да су избори изгубљени на регуларан начин.“
Карте подељене у Бајденову корист
На питање да ли би ови случајеви могли довести до тога да оба кандидата остану без кандидатуре, Трифковић одговара да је то далеко већа опасност која прети Трампу јер су „карте подељене у Бајденову корист“.
У том контексту цело замешатељство око различитих судских тужби против Трампа своди се на покушај да се спречи његова кандидатура, јер се сматра да би други кандидат републиканаца Рон Десантис био далеко лакши противник с којим би се демократе носиле.
Без обзира на процес против његовог сина Хантера, Џозеф Бајден ће остати „нетакнут до избора“, јер ће се здружена, не тако дубока држава, односно Демократска странка, медијска машина и друштвене платформе удружити да тако буде, прогнозира Трифковић.
Комплетна америчка медијска и информативна сцена је у истом табору са оним елементима државне администрације и судског апарата који су управо намерени да заштите председника чак и ако се клупко са Хантеровим везама са „Буризмом“ и другим елементима буде одмотавало.
Бајденова слаба тачка
И даље, међутим, постоји једна слаба тачка у томе, а то је познати притисак који је Бајден као потпредседник у време другог мандата Барака Обаме вршио на украјинске власти да смене тадашњег државног тужиоца који је покренуо истрагу о „Буризму“, истиче Трифковић.
„То јесте један елемент који би у неком нормалном свету, нормалној земљи што Америка није, значио и те како значајну истрагу о конфликту интереса. Јер нема сумње да такав притисак да се смени неки државни функционер у некој далекој земљи у овом случају није могао да буде мотивисан чисто политичким интересима САД већ да је био у вези са чињеницом да је руководство 'Буризме' затражило од Хантера Бајдена да преко свог оца интервенише да се тај незгодни човек уклони са положаја“, закључио је Трифковић.
