https://sputnikportal.rs/20230812/puc-u-nigeru-kako-su-amerika-i-francuska-izgubile-svog-najvaznijeg-partnera-u-africi-video-1160897863.html
Пуч у Нигеру: Како су Америка и Француска изгубиле свог најважнијег партнера у Африци /видео/
Пуч у Нигеру: Како су Америка и Француска изгубиле свог најважнијег партнера у Африци /видео/
Sputnik Србија
Док је била једна од ретких из Африке да није била на другом Самиту Русија-Африка у Санкт Петербургу, влада у Нигеру оборена је у војном удару под командом... 12.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-12T18:58+0200
2023-08-12T18:58+0200
2023-09-06T16:13+0200
свет
свет
свет – политика
политика
нигер
никола врзић
нови спутњик поредак с николом врзићем
коментари и аналитика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/08/1159621859_0:0:2985:1679_1920x0_80_0_0_ab81a3c2d6b5eefe1d7c7e326bac6868.jpg
Њихов ултиматум – да се на власт врати свргнути председник Мухамед Базум – истекао је у недељу у поноћ. А у понедељак је десант на Нигер извршила Викторија Нуланд, заменица америчког државног секретара која је озлоглашена чак и у самом Стејт департменту.Иронија је, наравно, очигледна: главна промотерка пуча у Украјини сад покушава да осујети пуч у Нигеру; наиме, није допуштена организација пуча ако пуч није организовао Вашингтон.(Гео)стратешки значајАли већ и овај гротескни детаљ у виду Нуландове уверљиво показује колики (гео)стратешки значај наједном има ова сиромашна земља у срцу Западне Африке: војни удари у Нигеру су извршени и 1996, 1999, 2010. и 2021. године, па никада до сада један овако значајан представник режима у Вашингтону није нашао за сходно да одлази тамо, и то усред хаоса изазваног војним ударом.Штавише, када је реч о посетама Нигеру које сведоче о његовом значају, путовао је тамо почетком јула и шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борељ – Нигер је назвао ”чврстим и поузданим партнером, како политички тако и у смислу безбедности” – а у посети својим некадашњим колонијалним господарима у Француској је истовремено боравио министар спољних послова Нигера Хасуми Масаду. Његова домаћица, шефица француске дипломатије Катрин Колона, попут Бореља је, врло самоуверено, похвалила партнерство с властима у Нигеру.Обавештајни фијаскоФијаско, како политички тако и обавештајни, више је него очигледан. Те стога и не могу да чуде вести да је председник Француске Емануел Макрон оптужио Генерални директорат за спољну безбедност (ДГСЕ), своју спољну обавештајну службу, еквивалент америчке ЦИА, да је неспособна јер није видела да се ”било шта спрема” у Нигеру. Док је заузврат у ”Фигаро” из те службе пуштена информација да је неколико сати пре пуча Макрон упозорен шта се спрема, али је одбио да поступи у складу с тим упозорењем. Што би значило да је неспособан, заправо, Макрон.Али не само он. Жестоко су осрамоћени и ЦИА и остале америчке обавештајно-безбедносне структуре, јер, нису у Нигеру присутни само француски војници – њих више од хиљаду који би морали да напусте земљу након што су нове власти поништиле пет споразума о војној сарадњи – већ су тамо и америчке снаге у четири војне базе, међу којима и Ваздухопловна база 201, центар за управљање дроновима у који је уложено вртоглавих 110 милиона долара, и поврх тога још 20 до 30 милиона годишње за њено одржавање. А и мимо тога је Нигер главни корисник америчке војне помоћи у региону Сахела, око пола милијарде долара у последњих 10 година, и ето још једне ироније овог геополитичког момента.Западне војне снаге су, иначе, у Нигеру и околини, тамо где још нису протеране, присутне под изговором борбе против тероризма. С тим у вези, истраживачки портал ”Интерсепт” указује на крајње неугодан податак: када је Америка почела да пружа антитерористичку помоћ Нигеру, у периоду након напада на Њујорк 11. септембра 2001, у читавој Африци забележено је тек 9 терористичких напада 2002. и 2003. заједно. Прошле године, само у Нигеру, Буркини Фасо и Малију: 2.737 напада. Упоредо је, наравно, порастао и број ангажованих америчких војника и њихових база; или су тотално неспособни, или се против тероризма боре тако што га подстичу, како би имали изговор за окупацију овог дела Африке…Заставе РусијеМотива за то им, уосталом, не мањка – од уранијума из Нигера који задовољава око четвртине европских потреба до планираног Транссахарског гасовода из Нигерије који, преко Нигера и Алжира, треба да дође до европских потрошача не би ли надоместио сав онај гас који им више не долази из Русије.Читав свет приметио је заставе Русије у рукама народа који је поздравио уклањање председника с подршком САД и ЕУ. И то говори о квалитету те помоћи коју пружају.Европска унија је сад, пише мадридски дневник ”Паис” позивајући се своје дипломатске изворе, ”екстремно забринута због пуча у Нигеру кога сматрају последњим партнером Запада у региону Сахела… Расте страх да ће се Нигер придружити земљама из региона којима управљају војне хунте, попут Малија и Буркине Фасо, уз директну или индиректну подршку Кремља.”Узгред буди речено: насупрот поменутим државама из ”појаса војних удара” у Западној Африци, сасвим директну подршку Запада већ деценијама има председник Нигерије Бола Тинубу, који је своје огромно богатство, како показују судска документа која објављује портал ”Грејзон”, почео да стиче прањем новца од трговине хероином у Америци. Тиме је, изгледа, и стекао углед каквим је заслужио потоњу америчку подршку…Елем, пише даље ”Паис” уз напомену да нема доказа о руској умешаности, ”Брисел страхује да ће се Русија окористити војним ударом како би раширила своје пипке у региону и повећала утицај у Сахелу”.На истоветну опасност је, у писму ”Вашингтон посту”, ваљда да би додатно испровоцирао америчку реакцију, упозорио и досадашњи председник: ”Читав централни део Сахела могао би да потпадне под руски утицај.”Па је зато Викторија Нуланд брже-боље и долетела у Нигер. Тамо је, како је рекла, имала ”изузетно искрен и повремено прилично тежак разговор”. Са свргнутим Базумом није се састала, није јој дозвољено.Како ће Америка и њени савезници реаговати на пуч у Нигеру? Прети ли Африци рат ширих размера? И зашто се ”црни континент” све више налази у центру пажње широм света?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и научни сарадник Института за међународну политику и привреду Данило Бабић.
нигер
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/08/1159621859_0:0:2729:2047_1920x0_80_0_0_82867d74c65929ef98998952e8e14b86.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, политика, нигер, никола врзић, нови спутњик поредак с николом врзићем, коментари и аналитика
свет, свет – политика, политика, нигер, никола врзић, нови спутњик поредак с николом врзићем, коментари и аналитика
Пуч у Нигеру: Како су Америка и Француска изгубиле свог најважнијег партнера у Африци /видео/
18:58 12.08.2023 (Освежено: 16:13 06.09.2023) Док је била једна од ретких из Африке да није била на другом Самиту Русија-Африка у Санкт Петербургу, влада у Нигеру оборена је у војном удару под командом генерала Абдурахмана Тијанија. Нова власт хоће да прекине безбедносне аранжмане с Француском и САД, а чланице регионалног економског савеза Ековас пучистима су припретиле војном интервенцијом.
Њихов ултиматум – да се на власт врати свргнути председник Мухамед Базум – истекао је у недељу у поноћ. А у понедељак је десант на Нигер извршила Викторија Нуланд, заменица америчког државног секретара која је озлоглашена чак и у самом Стејт департменту.
Иронија је, наравно, очигледна: главна промотерка пуча у Украјини сад покушава да осујети пуч у Нигеру; наиме, није допуштена организација пуча ако пуч није организовао Вашингтон.
Али већ и овај гротескни детаљ у виду Нуландове уверљиво показује колики (гео)стратешки значај наједном има ова сиромашна земља у срцу Западне Африке: војни удари у Нигеру су извршени и 1996, 1999, 2010. и 2021. године, па никада до сада један овако значајан представник режима у Вашингтону није нашао за сходно да одлази тамо, и то усред хаоса изазваног војним ударом.
Штавише, када је реч о посетама Нигеру које сведоче о његовом значају, путовао је тамо почетком јула и шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борељ – Нигер је назвао ”чврстим и поузданим партнером, како политички тако и у смислу безбедности” – а у посети својим некадашњим колонијалним господарима у Француској је истовремено боравио министар спољних послова Нигера Хасуми Масаду. Његова домаћица, шефица француске дипломатије Катрин Колона, попут Бореља је, врло самоуверено, похвалила партнерство с властима у Нигеру.
Фијаско, како политички тако и обавештајни, више је него очигледан. Те стога и не могу да чуде вести да је председник Француске Емануел Макрон оптужио Генерални директорат за спољну безбедност (ДГСЕ), своју спољну обавештајну службу, еквивалент америчке ЦИА, да је неспособна јер није видела да се ”било шта спрема” у Нигеру. Док је заузврат у ”Фигаро” из те службе пуштена информација да је неколико сати пре пуча Макрон упозорен шта се спрема, али је одбио да поступи у складу с тим упозорењем. Што би значило да је неспособан, заправо, Макрон.
Али не само он. Жестоко су осрамоћени и ЦИА и остале америчке обавештајно-безбедносне структуре, јер, нису у Нигеру присутни само француски војници – њих више од хиљаду који би морали да напусте земљу након што су нове власти поништиле пет споразума о војној сарадњи – већ су тамо и америчке снаге у четири војне базе, међу којима и Ваздухопловна база 201, центар за управљање дроновима у који је уложено вртоглавих 110 милиона долара, и поврх тога још 20 до 30 милиона годишње за њено одржавање. А и мимо тога је Нигер главни корисник америчке војне помоћи у региону Сахела, око пола милијарде долара у последњих 10 година, и ето још једне ироније овог геополитичког момента.
Западне војне снаге су, иначе, у Нигеру и околини, тамо где још нису протеране, присутне под изговором борбе против тероризма. С тим у вези, истраживачки портал ”Интерсепт” указује на крајње неугодан податак: када је Америка почела да пружа антитерористичку помоћ Нигеру, у периоду након напада на Њујорк 11. септембра 2001, у читавој Африци забележено је тек 9 терористичких напада 2002. и 2003. заједно. Прошле године, само у Нигеру, Буркини Фасо и Малију: 2.737 напада. Упоредо је, наравно, порастао и број ангажованих америчких војника и њихових база; или су тотално неспособни, или се против тероризма боре тако што га подстичу, како би имали изговор за окупацију овог дела Африке…
Мотива за то им, уосталом, не мањка – од уранијума из Нигера који задовољава око четвртине европских потреба до планираног Транссахарског гасовода из Нигерије који, преко Нигера и Алжира, треба да дође до европских потрошача не би ли надоместио сав онај гас који им више не долази из Русије.
Читав свет приметио је заставе Русије у рукама народа који је поздравио уклањање председника с подршком САД и ЕУ. И то говори о квалитету те помоћи коју пружају.
Европска унија је сад, пише мадридски дневник ”Паис” позивајући се своје дипломатске изворе, ”екстремно забринута због пуча у Нигеру кога сматрају последњим партнером Запада у региону Сахела… Расте страх да ће се Нигер придружити земљама из региона којима управљају војне хунте, попут Малија и Буркине Фасо, уз директну или индиректну подршку Кремља.”
Узгред буди речено: насупрот поменутим државама из ”појаса војних удара” у Западној Африци, сасвим директну подршку Запада већ деценијама има председник Нигерије Бола Тинубу, који је своје огромно богатство, како показују судска документа која објављује портал ”Грејзон”, почео да стиче прањем новца од трговине хероином у Америци. Тиме је, изгледа, и стекао углед каквим је заслужио потоњу америчку подршку…
Елем, пише даље ”Паис” уз напомену да нема доказа о руској умешаности, ”Брисел страхује да ће се Русија окористити војним ударом како би раширила своје пипке у региону и повећала утицај у Сахелу”.
На истоветну опасност је, у писму ”Вашингтон посту”, ваљда да би додатно испровоцирао америчку реакцију, упозорио и досадашњи председник: ”Читав централни део Сахела могао би да потпадне под руски утицај.”
Па је зато Викторија Нуланд брже-боље и долетела у Нигер. Тамо је, како је рекла, имала ”изузетно искрен и повремено прилично тежак разговор”. Са свргнутим Базумом није се састала, није јој дозвољено.
Како ће Америка и њени савезници реаговати на пуч у Нигеру? Прети ли Африци рат ширих размера? И зашто се ”црни континент” све више налази у центру пажње широм света?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили дипломата Зоран Миливојевић и научни сарадник Института за међународну политику и привреду Данило Бабић.