https://sputnikportal.rs/20230813/reprogramiranje-celija-ukida-starenje-naucnik-tvrdi-da-bi-ljudi-mogli-da-zive-20000-godina-1159825704.html
Репрограмирање ћелија укида старење: Научник тврди да би људи могли да живе 20.000 година
Репрограмирање ћелија укида старење: Научник тврди да би људи могли да живе 20.000 година
Sputnik Србија
Људски род хиљадама година је опседнут постизањем бесмртности, али упркос невероватним напрецима у науци и медицини који су постигнути током последњих неколико... 13.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-13T21:27+0200
2023-08-13T21:27+0200
2023-08-13T21:27+0200
наука и технологија
наука и технологија
наука
животни век
старење
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/07/1140801591_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_569e44c781b0274966291f7575eef35a.jpg
Ипак, у не превише далекој будућности, напреци у медицинској технологији могли би веома реално да пруже прилику да се време врати уназад и можда се на крају чак и потпуно заустави.Жоао Педро де Магаљаес, професор молекуларне биогеронтологије на Институту за упалу и старење Универзитета у Бирмингему у Енглеској, има занимљиву теорију.Проучавајући геноме дуговечних животиња попут главатих китова и голог кртичњака, закључио је – елиминишући старење на ћелијском нивоу – да је могуће да људи живе хиљадама година, можда чак и до 20.000 година.Но, постоји једна квака – такав подвиг захтевао би да научници репрограмирају наше ћелије, а то је тренутно немогуће с данашњом технологијом.„Заправо сам пре неколико година направио неке прорачуне и сазнао да бисмо лечењем људског старења могли да живимо више од 1.000 година”, каже де Магаљаес и наставља:Жудња за бесмртношћуЖеља људи за бесмртношћу има дубоке корене у људској психологији, култури и историји. То је питање које сеже унатраг хиљадама година и има различите аспекте, како филозофске, тако и научне.Постоји више културних и филозофских аспекатаСмрт је неизбежна и непозната, а многи људи осећају страх према њој. Тежња за бесмртношћу може произаћи из потребе да се превлада тај страх.Исто тако, људи често траже дубље значење и сврху у свом животу. Бесмртност се може перципирати као начин да се продужи прилика за постизање животних циљева и испуњење.На крају, многе културе имају митове и приче о бесмртности или дуговечности. Ти митови могу да утичу на људске тежње и жеље.Научни аспектиКроз историју, научници су направили значајне кораке у продужењу људског живота кроз медицинске третмане и побољшане животне услове.Научници проучавају процес старења и траже начине како га успорити или чак зауставити. Таква истраживања могу довести до продужења трајања живота и бољег здравља у старијој доби.Такође, напредак у биотехнологији, генетици и регенеративној медицини отвара могућности за интервенције на ћелијском нивоу, а које би могле да продуже животни век.Теорије о клонирању и пресађивању органа отварају могућност за стварање заменских тела или органа како би се продужио живот.Упркос напретку у науци, постизање бесмртности и даље је изазовно и комплексно питање. Већина научника се слаже да је „потпуна бесмртност“, односно бескрајни живот, врло невероватан, а можда и недостижан циљ.Међутим, истраживање процеса старења и развој технологија које продужавају здрав животни век остаје активно подручје научног интереса.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, наука, животни век, старење
наука и технологија, наука, животни век, старење
Репрограмирање ћелија укида старење: Научник тврди да би људи могли да живе 20.000 година
Људски род хиљадама година је опседнут постизањем бесмртности, али упркос невероватним напрецима у науци и медицини који су постигнути током последњих неколико векова, наша врста и даље остаје подједнако рањива на процес старења као што су то били наши преци милионима година уназад.
Ипак, у не превише далекој будућности, напреци у медицинској технологији могли би веома реално да пруже прилику да се време врати уназад и можда се на крају чак и потпуно заустави.
Жоао Педро де Магаљаес, професор молекуларне биогеронтологије на Институту за упалу и старење Универзитета у Бирмингему у Енглеској, има занимљиву теорију.
Проучавајући геноме дуговечних животиња попут главатих китова и голог кртичњака, закључио је – елиминишући старење на ћелијском нивоу – да је могуће да људи живе хиљадама година, можда чак и до 20.000 година.
Но, постоји једна квака – такав подвиг захтевао би да научници репрограмирају наше ћелије, а то је тренутно немогуће с данашњом технологијом.
„Заправо сам пре неколико година направио неке прорачуне и сазнао да бисмо лечењем људског старења могли да живимо више од 1.000 година”,
каже де Магаљаес и наставља:
„Максимално трајање живота, осим несрећа и насилне смрти, могло би да буде чак 20.000 година. То можда звучи много, али неке врсте већ могу да живе стотинама година – у неким случајевима чак и хиљадама“.
Жеља људи за бесмртношћу има дубоке корене у људској психологији, култури и историји. То је питање које сеже унатраг хиљадама година и има различите аспекте, како филозофске, тако и научне.
Постоји више културних и филозофских аспеката
Смрт је неизбежна и непозната, а многи људи осећају страх према њој. Тежња за бесмртношћу може произаћи из потребе да се превлада тај страх.
Исто тако, људи често траже дубље значење и сврху у свом животу. Бесмртност се може перципирати као начин да се продужи прилика за постизање животних циљева и испуњење.
На крају, многе културе имају митове и приче о бесмртности или дуговечности. Ти митови могу да утичу на људске тежње и жеље.
Кроз историју, научници су направили значајне кораке у продужењу људског живота кроз медицинске третмане и побољшане животне услове.
Научници проучавају процес старења и траже начине како га успорити или чак зауставити. Таква истраживања могу довести до продужења трајања живота и бољег здравља у старијој доби.
Такође, напредак у биотехнологији, генетици и регенеративној медицини отвара могућности за интервенције на ћелијском нивоу, а које би могле да продуже животни век.
Теорије о клонирању и пресађивању органа отварају могућност за стварање заменских тела или органа како би се продужио живот.
Упркос напретку у науци, постизање бесмртности и даље је изазовно и комплексно питање. Већина научника се слаже да је „потпуна бесмртност“, односно бескрајни живот, врло невероватан, а можда и недостижан циљ.
Међутим, истраживање процеса старења и развој технологија које продужавају здрав животни век остаје активно подручје научног интереса.
