https://sputnikportal.rs/20230815/ekskluzivno-danica-grujicic-cela-evropa-ce-tek-osetiti-posledice-zbivanja-u-ukrajini-video-1159933058.html
ЕКСКЛУЗИВНО Даница Грујичић: Цела Европа ће тек осетити последице збивања у Украјини /видео/
ЕКСКЛУЗИВНО Даница Грујичић: Цела Европа ће тек осетити последице збивања у Украјини /видео/
Sputnik Србија
Све што се дешава у Украјини осетиће са здравственог аспекта читава Европа, упозорава министар здравља Даница Грујичић која каже да јој није јасно да је... 15.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-15T20:05+0200
2023-08-15T20:05+0200
2023-08-16T07:54+0200
друштво
србија
србија – друштво
друштво
спутњик интервју
даница грујичић
анализе и мишљења
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/0f/1159917211_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_c6cf39f654d850c43250a67d6a3fe811.jpg
У ексклузивном интервјуу за Спутњик говори и о плановима за промену законске регулативе у области здравства, значају дигитализације, јачању примарне здравствене заштите, шансама за забрану пушења у затвореном, али и о полемици о скраћивању боловања које може да одобри изабрани лекар без мишљења комисије.Надувана полемика о боловањимаРеч је о „чисто популистичкој причи“ а та тема је, истиче Грујичићева, надувана из два разлога:„Један је политички — опоненти ове власти гледају да критикују све што покушате да промените , а с друге стране, вероватно придикују они који су злоупотребљавали та боловања И они који су и м прописивали та боловања. То није фама јер злоупотребе постоје: ако имате излечења преко 90 посто 58. дана боловања онда ту нешто дебело није у реду. Притом нико није прочитао нацрт закона и предлог који смо дали јер да су прочитали видели би да су изузети пацијенти који се лече од онколошких болести, инвалиди, труднице и свеже оперисани пацијенти”, наводи професорка.Она додаје да је на молбу председника Србије као политички искуснијег прихватила да тај рок буде месец, уместо 15 дана.Уверена је и да ће дигитализација решити све проблеме око злоупотребе боловања јер ће се тада, уз врло важну заштиту података, све тачно видети и моћи да се исконтролише.Професорка Грујичић најављује и да ће се у циљу заштите података ићи са увођењем здравственог броја за сваког пацијента: „Сви који приступају одређеној врсти података неће видети ни име ни презиме, ни место становања, видеће оно што ћемо се ми подзаконским актима договорити да може да се види”.Наша саговорница очекује такође да ће бити изгласан закон о забрани пушења у затвореном, напомињући да сва испитивања показују да 75 посто и грађана Србије и лекара подржава тај закон.Као важне успехе Министарства здравља издвојила је одлуку да се ради на опоравку Торлака, а циљ је, истиче, да Србија буде вакцинално суверена држава али и да може да извози вакцине.„Морамо да будемо спремни и зато треба финансирати науку. С једне стране имаћемо Торалк, с друге имаћемо Биофор… То што ће Торлак бити у државним рукама је стратешка ствар. Како ће изгледати Биофор у коме ће бити и државни факултети и институти, део Медицинског факултета треба да буде тамо: на једном месту имаћемо и људе који се баве био инжењерингом, и утицајем свега на здравље људи и животну средину, и клинику”, описује професорка.Против Србије и Црне Горе се водио хемијски и нуклеарни ратОдговара и на питање докле се стигло у испитивању последица НАТО бомбардовања имајући у виду да је Скупштина Србије својевремено формирала и Комисију која је требало да се бави утицајем пројектила са осиромашеним уранијумом и гађања хемијских постројења.Против Србије и Црне Горе се, како каже, 1999. водио хемијски и нуклеарни рат.„Моје колеге на ВМА су биле врло спремне да све наше војнике који су били изложени дејству те муниције прате здравствено онако како је то требало да се ради. На жалост, и ту је била јача политика и са тим пројектом се прекинуло. Да ли ћемо ми имати снаге И могућности да са тим наставимо И видимо шта је било са свим тим људима? Видимо да су нам сви генерали који су учествовали у тим ратним дејствима оболели од малигних болести. Неко ће рећи — то је стрес, али дефинитивно може да се докаже да је и осиромашени уранијум, и хемијско загађење — Нови Сад, Бор и Панчево су били проглашени градовима небезбедним за живот. А где је Косово. Зашто је било потребно тако гађати? Ја апсолутно тврдим да је направљен експеримент од кога страдају не само припадници нашег народа него и Хрвати, Мађари…”, истиче професорка Грујичић.Она додаје да је, имајући све то у виду, покушала да у неколико интервјуа допре до оних који одлучују у Украјини и до грађана Украјине, која је пристала да прими са Запада пројектиле с осиромашених уранијумом иако ће, упозорава, сва та загађења имати последице по њихово здравље.„Зар нећете ту да живите?“„Заиста сам се искрено надала да бар неко у врху власти Украјине ко одлучује може да чује тај апел. Ружно је уопште што се води рат, да не улазимо сада у политичке разлоге зашто је до тога дошло, како је дошло и ко га је организовао. Али са здравственог аспекта, заиста је страшно да дозволите употребу осиромашеног уранијума на тој територији, а ви сте у ситуацији да не морате то да примате. Шта то значи? Да ли планирате да негде одете, нећете ту да живите? Не знам која је уопште идеја јер то оружје ће годинама после имати последице по здравље, што је најгоре и деце”, са жаљењем констатује професорка Грујичић, еминентни неурохирург, која је пре избора за министра била на челу Института за онкологију.Она не искључује да баш као што је неко вршио експеримент у СРЈ са применом осиромашеног уранијума, сада то ради и у Украјини. Притом, упозорава наша саговорница, у Србији бар постоје брдско-планински делови, док је Украјина углавном равница И преношење штетних материјала тамо је далеко лакше, мада од хемијског загађења и загађења животне средине нико не може да буде заштићен.Планета је, истиче она, постала једно — преношење и хемијског, и нуклеарног загађења, и честица осиромашеног уранијума, све је то нешто што може да погоди неког ко је хиљадама километара удаљен од места где се воде ратна дејства“.Критично на Косову и МетохијиПрофесорка Грујичић се осврнула и на ситуацију са здравственим системом Србије на територији Косова и Метохије где се здравствене установе жале на недостатак лекова и медицинског материјала.„Мислим да је сада тамо један од најкритичнијих тренутака, ако не рачунамо 1999. и погром 2004. Канцеларија за КиМ и Министарство здравља раде заједно да пронађемо решења да се наше установе снабдеју лековима на начин како је то могуће. Сад више то није питање политике, сад је питање да ли ће било каква здравствена услуга доле да се добије, и у домовина здравља и у болницама. С друге стране, не треба заборавити да наше услуге користе и Албанци и то је у реду. Не смемо дозволити да болестан човек не добије помоћ било којој нацији да припада. Мора постојати некаква граница и у тим политичким поступањима. А та граница је здравље људи“, каже наша саговорница, која је уверена и да западни представници виде да ситуација постаје драматична.
србија
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
србија, србија – друштво, друштво, спутњик интервју, даница грујичић, анализе и мишљења, украјина
србија, србија – друштво, друштво, спутњик интервју, даница грујичић, анализе и мишљења, украјина
ЕКСКЛУЗИВНО Даница Грујичић: Цела Европа ће тек осетити последице збивања у Украјини /видео/
20:05 15.08.2023 (Освежено: 07:54 16.08.2023) Ексклузивно
Све што се дешава у Украјини осетиће са здравственог аспекта читава Европа, упозорава министар здравља Даница Грујичић која каже да јој није јасно да је, упркос искуству Србије и Црне Горе из 1999. године, украјинско руководство пристало да прими од западних земаља муницију са осиромашеним уранијумом.
У ексклузивном интервјуу за Спутњик говори и о плановима за промену законске регулативе у области здравства, значају дигитализације, јачању примарне здравствене заштите, шансама за забрану пушења у затвореном, али и о полемици о скраћивању боловања које може да одобри изабрани лекар без мишљења комисије.
Надувана полемика о боловањима
Реч је о „чисто популистичкој причи“ а та тема је, истиче Грујичићева, надувана из два разлога:
„Један је политички — опоненти ове власти гледају да критикују све што покушате да промените , а с друге стране, вероватно придикују они који су злоупотребљавали та боловања И они који су и м прописивали та боловања. То није фама јер злоупотребе постоје: ако имате излечења преко 90 посто 58. дана боловања онда ту нешто дебело није у реду. Притом нико није прочитао нацрт закона и предлог који смо дали јер да су прочитали видели би да су изузети пацијенти који се лече од онколошких болести, инвалиди, труднице и свеже оперисани пацијенти”, наводи професорка.
Она додаје да је на молбу председника Србије као политички искуснијег прихватила да тај рок буде месец, уместо 15 дана.
Уверена је и да ће дигитализација решити све проблеме око злоупотребе боловања јер ће се тада, уз врло важну заштиту података, све тачно видети и моћи да се исконтролише.
Професорка Грујичић најављује и да ће се у циљу заштите података ићи са увођењем здравственог броја за сваког пацијента: „Сви који приступају одређеној врсти података неће видети ни име ни презиме, ни место становања, видеће оно што ћемо се ми подзаконским актима договорити да може да се види”.
Наша саговорница очекује такође да ће бити изгласан закон о забрани пушења у затвореном, напомињући да сва испитивања показују да 75 посто и грађана Србије и лекара подржава тај закон.
„Мислим да тај закон треба да спроведемо у дело, да ли ће то бити до краја мог мандата или у току следеће године, није ни важно — важно је да заиста будемо цивилизована земља која ће то забранити. Наравно да ће бити отпора индустрије али мислим да здравље људи треба да буде првенствени интерес”, поручује Грујичићева.
Као важне успехе Министарства здравља издвојила је одлуку да се ради на опоравку Торлака, а циљ је, истиче, да Србија буде вакцинално суверена држава али и да може да извози вакцине.
„Морамо да будемо спремни и зато треба финансирати науку. С једне стране имаћемо Торалк, с друге имаћемо Биофор… То што ће Торлак бити у државним рукама је стратешка ствар. Како ће изгледати Биофор у коме ће бити и државни факултети и институти, део Медицинског факултета треба да буде тамо: на једном месту имаћемо и људе који се баве био инжењерингом, и утицајем свега на здравље људи и животну средину, и клинику”, описује професорка.
Против Србије и Црне Горе се водио хемијски и нуклеарни рат
Одговара и на питање докле се стигло у испитивању последица НАТО бомбардовања имајући у виду да је Скупштина Србије својевремено формирала и Комисију која је требало да се бави утицајем пројектила са осиромашеним уранијумом и гађања хемијских постројења.
Против Србије и Црне Горе се, како каже, 1999. водио хемијски и нуклеарни рат.
„Моје колеге на ВМА су биле врло спремне да све наше војнике који су били изложени дејству те муниције прате здравствено онако како је то требало да се ради. На жалост, и ту је била јача политика и са тим пројектом се прекинуло. Да ли ћемо ми имати снаге И могућности да са тим наставимо И видимо шта је било са свим тим људима? Видимо да су нам сви генерали који су учествовали у тим ратним дејствима оболели од малигних болести. Неко ће рећи — то је стрес, али дефинитивно може да се докаже да је и осиромашени уранијум, и хемијско загађење — Нови Сад, Бор и Панчево су били проглашени градовима небезбедним за живот. А где је Косово. Зашто је било потребно тако гађати? Ја апсолутно тврдим да је направљен експеримент од кога страдају не само припадници нашег народа него и Хрвати, Мађари…”, истиче професорка Грујичић.
Она додаје да је, имајући све то у виду, покушала да у неколико интервјуа допре до оних који одлучују у Украјини и до грађана Украјине, која је пристала да прими са Запада пројектиле с осиромашених уранијумом иако ће, упозорава, сва та загађења имати последице по њихово здравље.
„Зар нећете ту да живите?“
„Заиста сам се искрено надала да бар неко у врху власти Украјине ко одлучује може да чује тај апел. Ружно је уопште што се води рат, да не улазимо сада у политичке разлоге зашто је до тога дошло, како је дошло и ко га је организовао. Али са здравственог аспекта, заиста је страшно да дозволите употребу осиромашеног уранијума на тој територији, а ви сте у ситуацији да не морате то да примате. Шта то значи? Да ли планирате да негде одете, нећете ту да живите? Не знам која је уопште идеја јер то оружје ће годинама после имати последице по здравље, што је најгоре и деце”, са жаљењем констатује професорка Грујичић, еминентни неурохирург, која је пре избора за министра била на челу Института за онкологију.
Она не искључује да баш као што је неко вршио експеримент у СРЈ са применом осиромашеног уранијума, сада то ради и у Украјини. Притом, упозорава наша саговорница, у Србији бар постоје брдско-планински делови, док је Украјина углавном равница И преношење штетних материјала тамо је далеко лакше, мада од хемијског загађења и загађења животне средине нико не може да буде заштићен.
„Мислим да ће се све ово што се дешава у Украјини одразити на све земље Европе, питање је само да ли ће то моћи да се докаже и како и да ли ће им политичари дозволити да направе такво испитивање… И осиромашени уранијум, и свака експлозија ослобађа различите врсте и канцерогених и токсичних материја”, образлаже Грујичићева, наглашавајући да не жели да улази у политику већ да говори са чисто здравственог аспекта.
Планета је, истиче она, постала једно — преношење и хемијског, и нуклеарног загађења, и честица осиромашеног уранијума, све је то нешто што може да погоди неког ко је хиљадама километара удаљен од места где се воде ратна дејства“.
Критично на Косову и Метохији
Професорка Грујичић се осврнула и на ситуацију са здравственим системом Србије на територији Косова и Метохије где се здравствене установе жале на недостатак лекова и медицинског материјала.
„Мислим да је сада тамо један од најкритичнијих тренутака, ако не рачунамо 1999. и погром 2004. Канцеларија за КиМ и Министарство здравља раде заједно да пронађемо решења да се наше установе снабдеју лековима на начин како је то могуће. Сад више то није питање политике, сад је питање да ли ће било каква здравствена услуга доле да се добије, и у домовина здравља и у болницама. С друге стране, не треба заборавити да наше услуге користе и Албанци и то је у реду. Не смемо дозволити да болестан човек не добије помоћ било којој нацији да припада. Мора постојати некаква граница и у тим политичким поступањима. А та граница је здравље људи“, каже наша саговорница, која је уверена и да западни представници виде да ситуација постаје драматична.
