https://sputnikportal.rs/20230816/nbs-inflacija-u-srbiji-u-padu-od-aprila-do-kraja-godine-oko-osam-odsto-1159953721.html
НБС: Инфлација у Србији у паду од априла, до краја године око осам одсто, БДП између два и три одсто
НБС: Инфлација у Србији у паду од априла, до краја године око осам одсто, БДП између два и три одсто
Sputnik Србија
Међугодишња инфлација у Србији на крају 2023. године очекује се да буде на нивоу од око осам одсто, наведено је у „Извештају о инфлацији - август 2023“ Народне... 16.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-16T10:53+0200
2023-08-16T10:53+0200
2023-08-16T11:48+0200
економија
економија
србија – економија
јоргованка табаковић
инфлација
нбс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/0f/1148008653_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_6b457b0577fc7d981ae8db1917453dbc.jpg
Према проценама НБС, очекује се да се инфлација врати у границе циља у другом тромесечју 2024, што је нешто раније у односу на претходну пројекцију, рекла је Табаковићева.Инфлација у паду од априлаУ извештају се наводи и да је међугодишња инфлација од априла у паду и да је у јуну она износила 13,7 одсто.Табаковићева је истакла да је међугодишња инфлација у јулу износила 12,5 одсто.Успоравање инфлације, како пише, у највећој мери је резултат мањег раста цена прерађене хране и енергије, али и ниже базне инфлације која се у јуну спустила на 9,9 одсто.Централна банка процењује да би пад међугодишње инфлације био и већи да током маја и јуна услед неповољних агрометеоролошких услова, тачније обилних падавина, цене поврћа нису сезонски неуобичајено порасле.Према новој пројекцији, међугодишња инфлација ће наставити да успорава, чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, даље слабљење глобалних трошкова притисака и висока база код цена енергената и хране.Како је наведено, на смањење инфлације утицаће и и успоравање увозне инфлације и нижа тражња у условима споријег глобалног привредног раста.Истиче се и да је неизвесност у погледу остварења пројекције инфлације и бруто домаћег производа (БДП) и даље у највећој мери потиче од фактора из међународног окружења, као што су глобални привредни раст, постојаност глобалне инфлације, као и геополитичких односа, цена енергената и примарних производа на светском тржишту.Централна банка истиче да ће наставити да прати дешавања на међународном робном и финансијском тржишту и да ће будуће одлуке доносити у зависности од пристиглих података, али да ће приоритет монетарне политике државе и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку развоја привреде и даљем расту запослености и очување повољног инвестиционог амбијента.Стопа раста БДП-а између два и три одстоСтопа раста бруто домаћег производа (БДП) Србије у овој години износиће између два и три одсто, с тим да ће бити ближа доњој граници пројектованог распона, наведено је у „Извештају о инфлацији - август 2023“ који је данас представљен у Народној банци Србије.Како се процењује, раст БДП-а ће бити вођен нето извозом, као резултат реалног раста извоза и пада увоза робе и услуга у досадашњем току године, као и фиксним инвестицијама захваљујући повећаној профитабилности привреде, високим приливом по основу страних директних инвестиција (СДИ), као инвестицијама државе у саобраћајну инфраструктуру.Централна банка очекује од 2024.убрзање раста БДП на три до четири одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто.То ће се постићи, са смањењем глобалних инфлаторних притисака, опоравком светске привреде, а тиме и екстерне тражње, као и услед очекиваних убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре.НБС у извештају наводи и да су фискална кретања у досадашњем току године била боља од очекиваних захваљујући вишим приходима од планираних.Прецизира се да је на консолидованом нивоу, у шест месеци остварен суфицит од 45 милијарди динара или 1, 2 одсто БДП-а, док је на нивоу године био планиран дефицит од око три одсто одсто БДП-а.Такође, јавни дуг опште државе на крају јунаа био је 52,1 одсто БДП-а, што је за 3,5 процентних поена ниже него на крају 2022. године.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, јоргованка табаковић, инфлација, нбс
економија, србија – економија, јоргованка табаковић, инфлација, нбс
НБС: Инфлација у Србији у паду од априла, до краја године око осам одсто, БДП између два и три одсто
10:53 16.08.2023 (Освежено: 11:48 16.08.2023) Међугодишња инфлација у Србији на крају 2023. године очекује се да буде на нивоу од око осам одсто, наведено је у „Извештају о инфлацији - август 2023“ Народне банке Србије, који је данас представила гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Према проценама НБС, очекује се да се инфлација врати у границе циља у другом тромесечју 2024, што је нешто раније у односу на претходну пројекцију, рекла је Табаковићева.
Инфлација у паду од априла
У извештају се наводи и да је међугодишња инфлација од априла у паду и да је у јуну она износила 13,7 одсто.
Табаковићева је истакла да је међугодишња инфлација у јулу износила 12,5 одсто.
Успоравање инфлације, како пише, у највећој мери је резултат мањег раста цена прерађене хране и енергије, али и ниже базне инфлације која се у јуну спустила на 9,9 одсто.
Централна банка процењује да би пад међугодишње инфлације био и већи да током маја и јуна услед неповољних агрометеоролошких услова, тачније обилних падавина, цене поврћа нису сезонски неуобичајено порасле.
Према новој пројекцији, међугодишња инфлација ће наставити да успорава, чему ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова, даље слабљење глобалних трошкова притисака и висока база код цена енергената и хране.
Како је наведено, на смањење инфлације утицаће и и успоравање увозне инфлације и нижа тражња у условима споријег глобалног привредног раста.
Истиче се и да је неизвесност у погледу остварења пројекције инфлације и бруто домаћег производа (БДП) и даље у највећој мери потиче од фактора из међународног окружења, као што су глобални привредни раст, постојаност глобалне инфлације, као и геополитичких односа, цена енергената и примарних производа на светском тржишту.
Централна банка истиче да ће наставити да прати дешавања на међународном робном и финансијском тржишту и да ће будуће одлуке доносити у зависности од пристиглих података, али да ће приоритет монетарне политике државе и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку развоја привреде и даљем расту запослености и очување повољног инвестиционог амбијента.
Стопа раста БДП-а између два и три одсто
Стопа раста бруто домаћег производа (БДП) Србије у овој години износиће између два и три одсто, с тим да ће бити ближа доњој граници пројектованог распона, наведено је у „Извештају о инфлацији - август 2023“ који је данас представљен у Народној банци Србије.
Како се процењује, раст БДП-а ће бити вођен нето извозом, као резултат реалног раста извоза и пада увоза робе и услуга у досадашњем току године, као и фиксним инвестицијама захваљујући повећаној профитабилности привреде, високим приливом по основу страних директних инвестиција (СДИ), као инвестицијама државе у саобраћајну инфраструктуру.
Централна банка очекује од 2024.убрзање раста БДП на три до четири одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто.
То ће се постићи, са смањењем глобалних инфлаторних притисака, опоравком светске привреде, а тиме и екстерне тражње, као и услед очекиваних убрзања реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре.
НБС у извештају наводи и да су фискална кретања у досадашњем току године била боља од очекиваних захваљујући вишим приходима од планираних.
Прецизира се да је на консолидованом нивоу, у шест месеци остварен суфицит од 45 милијарди динара или 1, 2 одсто БДП-а, док је на нивоу године био планиран дефицит од око три одсто одсто БДП-а.
Такође, јавни дуг опште државе на крају јунаа био је 52,1 одсто БДП-а, што је за 3,5 процентних поена ниже него на крају 2022. године.
