https://sputnikportal.rs/20230819/prestiz-i-resursi-zasto-je-vazna-ruska-misija-na-mesec-video-1160117728.html
Престиж и ресурси: Зашто је важна руска мисија на Месец /видео/
Престиж и ресурси: Зашто је важна руска мисија на Месец /видео/
Sputnik Србија
Најновија мисија на Земљин сателит, Луна 25 Русији доноси престиж и отвара врата за истраживање Месеца и његових ресурса, а у перспективи за летове са посадом... 19.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-19T22:43+0200
2023-08-19T22:43+0200
2023-08-20T07:06+0200
русија
русија
русија – друштво
анализе и мишљења
свет са спутњиком
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/0c/1159806376_0:1:3639:2048_1920x0_80_0_0_bede4045affee07735bb60bf97ebb65b.jpg
Станица Луна 25 лансирана је 11. августа са космодрома Восточни, а у орбиту Месеца ушла је 16. августа, док се њено слетање у близини месечевог јужног пола, у кратер Богуславски, очекује 21. августа, објашњава професор Машинског факултета Часлав Митровић.То је, како каже, прва лунарна сонда коју је руска свемирска агенција Роскосмос послала на Месец, ако се не узимају у обзир оне које су послали Совјети.„Она треба да прикупи податке како би касније могло да се истражује и дође до тога да на Месец може безбедно да слети било која посада, односно да се у перспективи направи свемирски град на том јужном делу. То је тамна страна месеца, а она је за нас интересантна јер одатле имамо лакши продор у отворени свемир“, истиче Митровић.Богати ресурсиОн напомиње да је некадашња трка у космосу, која се водила између две водеће силе – САД и СССР имала политички карактер, а да је сада то „трка економија“, при чему је једина ствар која је заједничка и раније и сада – престиж, опет пре свега економски.Професор Митровић подсећа да Месец располаже бројним природним ресурсима који, како каже, могу бити искоришћени у будућности што би омогућило живот на Земљином сателиту, али и умањило трошкове и ризик даљих истраживања свемира уопште.Он прецизира да је Месец богат минералима и металима, то су између осталог, водоник, силицијум, гвожђе, магнезијум, калцијум, алуминијум, манган и титанијум, што је, напомиње, све оно што почиње да код нас на планети понестаје и око тих елемената почињу да се дешавају разноразни сукоби.Астрофизичар и публициста Владимир Кршљанин истиче да је Луна 25 пројекат чија је реализација започета још 1997. године и из многих разлога успорен али да тај заостатак у космичким истраживањима Русија сада убрзано надокнађује. Један од разлога за то је и потреба ефикасне сарадње у космичким истраживањима са Кином, која у томе, према његовој оцени, напредује „корацима од седам миља“.„Кина је и иницијатор пројекта међународне станице на Месецу за који је и Србија позвана да учествује. Улога Русије у томе ће бити велика - она треба да покаже да је једнако компетентна као Кина ако не и више за такве пројекте. Зато су поред Луне 25, разрађени детаљи и пројеката Луна 26 и Луна 27. С друге стране, сфера истраживања космоса је она где никад није било потпуног прекида сарадње између Русије и САД“, наводи Кршљанин.Трагање за већом количином водеОн објашњава да је један од циљева мисије Луна 25 трагање за већом количином воде на Месецу, што је важно за организовање евентуалног дуготрајног човековог присуства на том терену.На питање шта би донело у пракси успостављање станице на Месецу, професор Митровић наводи читав низ плусева: та база би помогла човечанству да открије да ли је на Месецу икад постојао живот, помогла би даљу људску активност у путовању на Марс, била би корисна за астрономију, помогла би у истраживању историје универзума.Поред тога, како каже, велика је могућност искоришћавања соларне енергије на Месецу а изотоп хелијума - хелијум 3 за који се претпоставља да га тамо има могао би да се користи као гориво будућности.Позитивна конкуренцијаУ осврту на историјат космичких истраживања Владимир Кршљанин констатује да Америка јесте велесила у тој сфери, али да истакнуту улогу играју поред Русије и Кина и Индија.„Међу њима постоји одређена конкуренција али она је позитивна, они једне друге подстичу више него што покушавају да победе у нечему. Заправо улазимо у другачији приступ свету, интегрално човечанство. Кинези су склони да ти тако посматрају, док Руси говоре о мултиполарном свету. То је та фаза која је већ почела и која је непосредно пред нама - интегрално човечанство у коме ће сви сарађивати за заједничко добро. А готово да нема сфере људске делатности која се може поредити са истраживањем космоса. Од нас се као од разумних бића очекује да ћемо бити самосвест савременог света и да као цивилизација доживимо космичку експанзију“, закључује Кршљанин.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
русија, русија – друштво, анализе и мишљења, свет са спутњиком
русија, русија – друштво, анализе и мишљења, свет са спутњиком
Престиж и ресурси: Зашто је важна руска мисија на Месец /видео/
22:43 19.08.2023 (Освежено: 07:06 20.08.2023) Најновија мисија на Земљин сателит, Луна 25 Русији доноси престиж и отвара врата за истраживање Месеца и његових ресурса, а у перспективи за летове са посадом и изградњу сталне лунарне станице.
Станица Луна 25 лансирана је 11. августа са космодрома Восточни, а у орбиту Месеца ушла је 16. августа, док се њено слетање у близини месечевог јужног пола, у кратер Богуславски, очекује 21. августа, објашњава професор Машинског факултета Часлав Митровић.
То је, како каже, прва лунарна сонда коју је руска свемирска агенција Роскосмос послала на Месец, ако се не узимају у обзир оне које су послали Совјети.
„Она треба да прикупи податке како би касније могло да се истражује и дође до тога да на Месец може безбедно да слети било која посада, односно да се у перспективи направи свемирски град на том јужном делу. То је тамна страна месеца, а она је за нас интересантна јер одатле имамо лакши продор у отворени свемир“, истиче Митровић.
Он напомиње да је некадашња трка у космосу, која се водила између две водеће силе – САД и СССР имала политички карактер, а да је сада то „трка економија“, при чему је једина ствар која је заједничка и раније и сада – престиж, опет пре свега економски.
Професор Митровић подсећа да Месец располаже бројним природним ресурсима који, како каже, могу бити искоришћени у будућности што би омогућило живот на Земљином сателиту, али и умањило трошкове и ризик даљих истраживања свемира уопште.
Он прецизира да је Месец богат минералима и металима, то су између осталог, водоник, силицијум, гвожђе, магнезијум, калцијум, алуминијум, манган и титанијум, што је, напомиње, све оно што почиње да код нас на планети понестаје и око тих елемената почињу да се дешавају разноразни сукоби.
Астрофизичар и публициста Владимир Кршљанин истиче да је Луна 25 пројекат чија је реализација започета још 1997. године и из многих разлога успорен али да тај заостатак у космичким истраживањима Русија сада убрзано надокнађује. Један од разлога за то је и потреба ефикасне сарадње у космичким истраживањима са Кином, која у томе, према његовој оцени, напредује „корацима од седам миља“.
„Кина је и иницијатор пројекта међународне станице на Месецу за који је и Србија позвана да учествује. Улога Русије у томе ће бити велика - она треба да покаже да је једнако компетентна као Кина ако не и више за такве пројекте. Зато су поред Луне 25, разрађени детаљи и пројеката Луна 26 и Луна 27. С друге стране, сфера истраживања космоса је она где никад није било потпуног прекида сарадње између Русије и САД“, наводи Кршљанин.
Трагање за већом количином воде
Он објашњава да је један од циљева мисије Луна 25 трагање за већом количином воде на Месецу, што је важно за организовање евентуалног дуготрајног човековог присуства на том терену.
„Место слетања Луне 25 изабрано је управо као регион где је највероватније постојање воде али је то и технолошком смислу изазов јер је у близини пола најтеже слетети. Већина летелица које су се спуштале на Месец спуштале су се у близини екватора. Такође, Луна 25 ће копати до два метра дубине и радиће још много других експеримената везаних за месечево тле.“
На питање шта би донело у пракси успостављање станице на Месецу, професор Митровић наводи читав низ плусева: та база би помогла човечанству да открије да ли је на Месецу икад постојао живот, помогла би даљу људску активност у путовању на Марс, била би корисна за астрономију, помогла би у истраживању историје универзума.
Поред тога, како каже, велика је могућност искоришћавања соларне енергије на Месецу а изотоп хелијума - хелијум 3 за који се претпоставља да га тамо има могао би да се користи као гориво будућности.
У осврту на историјат космичких истраживања Владимир Кршљанин констатује да Америка јесте велесила у тој сфери, али да истакнуту улогу играју поред Русије и Кина и Индија.
„Међу њима постоји одређена конкуренција али она је позитивна, они једне друге подстичу више него што покушавају да победе у нечему. Заправо улазимо у другачији приступ свету, интегрално човечанство. Кинези су склони да ти тако посматрају, док Руси говоре о мултиполарном свету. То је та фаза која је већ почела и која је непосредно пред нама - интегрално човечанство у коме ће сви сарађивати за заједничко добро. А готово да нема сфере људске делатности која се може поредити са истраживањем космоса. Од нас се као од разумних бића очекује да ћемо бити самосвест савременог света и да као цивилизација доживимо космичку експанзију“, закључује Кршљанин.
