Потресна фреска у цркви подно Јелице: Како су страдали Новомученици са Косова и Метохије /фото/

© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Подно Јелице планине, на њеним шумовитим обронцима сместило се село Каона у коме се угнездила црква посвећена Усековању главе Светог Јована, на чијим је зидовима осликана једна од најнеобичнијих фресака - фреска Новомученика косовско-метохијских.
Одговор на питање како и зашто се фреска посвећена настрадалим на Косову и Метохији нашла на зиду богомоље наспрам фреске посвећене Трнавским мученицима, који су страдали од Турака пре више од два века, покушали смо добити од протојереја Љубинка Корићанца, пароха цркве у Каони и носиоца саме идеје о изради фреске .

Протојереј Љубинко Корићанац парох цркве у Каони
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Како нам прича, он је у сарадњи са Војиславом Вукашиновићем, председником Удружења ратних војних инвалида Краљева, и командантима јединица које су учествовале у ратним дешавањима 1998. и 1999. године, више од пола године радио на њеној изради и постављању.
На фрески је приказано 12 бораца који су живот изгубили бранећи Отаџбину 1998. и 1999. године . Из сваке јединице приказан је по један погинули припадник. На фрески је осликано и неколико цивила који су својом мученичком смрћу постали синоним патње и страдања српског живља на Косову и Метохији. Приказан је и монах Харитон, који је киднапован након уласка снага Кфора на Косово, а чије је обезглављено тело пронађено након више од годину дана.
И као што ткаља црвеном нити украшава свој рад, тако су новомученици Косовско-Метохијски гримизном бојом своје крви изаткали ћилим историје пресликан на фресци која краси источни зид цркве.

На фресци је приказано 12 бораца који су живот изгубили бранећи Отаџбину 1998. и 1999. године . Из сваке јединице приказан је по један погинули припадник.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Смрт сваког од њих била је страшна, мученичка. Као што је Исус Христ страдао бранећи хришћанство , тако су и Новомученици косовско - метохијски страдали бранећи православну веру, част и Отаџбину.
Отац Љубинко нас у порти цркве и причом враћа вековима уназад у турбулентно време буна и дахија, у време када је црква и саграђена. Као да тка ћилим историје, који ће на крају изложити пред нашим очима, почиње од основе, а основа је Јелена Драгаш Палеолог.
Супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последњих византијских царева Јована VIII и Константина X, била је кћи Константина Драгаша, обласног господара југоисточног дела некада моћног Душановог царства, по коме је, како се претпоставља, Драгачево добило име.

Царица Јелена Драгаш Палеолог приказана поред краља Драгутина
© Sputnik / Лола Ђорђевић
"Само име Драгачево изведено је из имена Драгашево. Сматра се да је неко од Драгаша дошао у ове крајеве", приповеда отац Љубинко и говорећи о менталитету овдашњег становништва додаје:
"Драгачевци су некако другачији од других становника Надибара, крајева изнад Ибра, храбри, али и помало преки", објашњава као увод у причу о војводи Милићу Радовићу пореклом из ових крајева.

Црква посвећена Усековању главе Светог Јована у Каони
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Хајдучки вођ и сердар, војвода Милић Радовић био је један од виђенијих Карађорђевих устаника. Иако је учествовао у многим окршајима са Турцима, настрадао је од руке Србина, тачније, погубљен је по наредби кнеза Милоша Обреновића.
Хајдуковање и учешће у бунама становништва драгачевских села и засеока Османлије су сурово кажњавале. Оковани ланцима, у робље су одвођени жене и деца, док су устаници, свештеници и виђенији људи умирали мученичком смрћу, најчешће набијањем на колац.

Страдање српског живља под Турцима осликано на фресци Трнавски мученици
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Једно такво страдање српског живља осликано је на фресци Трнавски мученици смештеној на западном зиду цркве изнад фрески светаца, међу којима се налази и Свети мученик Николај Други Романов.
На помен руског цара, отац Љубинко говори о нераскидивим везама руског и српског народа кроз векове, наводећи као пример мноштво црквених књига, икона, реликвија... којим је руска црква даривала наше светиње, као и руске добровољце који су долазили да помогну српском народу када му је било најтеже.

Свети мученик Николај Други Романов осликан у унутрашњости цркве посвећене Усековању главе Светог Јована у Каони
© Sputnik / Лола Ђорђевић



