https://sputnikportal.rs/20230821/kancelarija-za-kim-porodice-otetih-novinara-kolege-i-javnost-25-godina-cekaju-pravdu-1160167758.html
Канцеларија за КиМ: Породице отетих новинара, колеге и јавност, 25 година чекају правду
Канцеларија за КиМ: Породице отетих новинара, колеге и јавност, 25 година чекају правду
Sputnik Србија
Отмичари новинара Радија Приштина Ђуре Славуја и Ранка Перенића до данас нису идентификовани и кажњени, а породице отетих новинара, колеге и цела јавност, 25... 21.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-21T09:00+0200
2023-08-21T09:00+0200
2023-08-21T09:00+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
канцеларија за ким
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/213/82/2138272_434:594:1804:1365_1920x0_80_0_0_5facbeb17cb5458e9c8e7dccaa9e4f16.jpg
Канцеларија за Косово и Метохију подсећа да се данас навршава двадесет пет година како су на путу Ораховац-Велика Хоча отети новинари Радија Приштина Ђуро Славуј и Ранко Перенић, док су били на радном задатку и кренули да извештавају о отетим монасима из манастира Свети Врачи у Зочишту.Ђуро Славуј и Ранко Перенић отети су зато што су радили свој посао, али пре свега зато што су Срби, а њихова отмица требало је да покаже преосталим Србима у Ораховцу, али и на целом Косову и Метохији, каква судбина чека српски народ у покрајини, истиче се у саопштењу Канцеларије.Подсећа се и да је спомен обележје, постављено на путу Ораховац - Велика Хоча, на месту где су последњи пут виђени Ђуро Славуј и Ранко Перенић, до сада рушено осам пута.Канцеларија за КиМ указује да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на Косову и Метохији и подсећа да је Љубомир Кнежевић, новинар приштинског Јединства и дописник Политике, отет 6. маја 1999. године код Вучитрна, да је Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао 21. августа 1999. године у Приштини, а да је Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао 9. септембра 2000. године у Приштини.Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, док је Миле Буљевић, радник обезбеђења у Телевизији Приштина, киднапован јуна 1999. године испред избегличког центра у Приштини.Канцеларија за Косово и Метохију поново позива Еулекс и све надлежне међународне и локалне институције да обнове истрагу и пронађу и процесуирају починиоце овог злочина, као и починиоце осталих нерасветљених злочина над новинарима и српским народом на Косову и Метохији.Указује се да се, нажалост, новинари који извештавају на српском језику на Косову и Метохији, и данас суочавају са бројним проблемима у раду, претњама и опструкцијама власти из Приштине, као и забранама да обављају своју професију на простору покрајине.Очекујемо да међународне институције на КиМ, сходно свом мандату, пруже заштиту новинарима и обезбеде им безбедност и цивилизоване услове за рад, наводи Канцеларија за КиМ.Наглашава се да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да у контакту са свим центрима утицаја на Косову и Метохији тражи расветљавање овог и свих осталих злочина и указује на тежак положај српског народа у покрајини.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), канцеларија за ким
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), канцеларија за ким
Канцеларија за КиМ: Породице отетих новинара, колеге и јавност, 25 година чекају правду
Отмичари новинара Радија Приштина Ђуре Славуја и Ранка Перенића до данас нису идентификовани и кажњени, а породице отетих новинара, колеге и цела јавност, 25 година чекају на истину и правду, што представља још једну мрљу на образу оних који су позвани да се старају о правди и владавини права у Покрајини, саопштила је Канцеларија за КиМ.
Канцеларија за Косово и Метохију подсећа да се данас навршава двадесет пет година како су на путу Ораховац-Велика Хоча отети новинари Радија Приштина Ђуро Славуј и Ранко Перенић, док су били на радном задатку и кренули да извештавају о отетим монасима из манастира Свети Врачи у Зочишту.
Ђуро Славуј и Ранко Перенић отети су зато што су радили свој посао, али пре свега зато што су Срби, а њихова отмица требало је да покаже преосталим Србима у Ораховцу, али и на целом Косову и Метохији, каква судбина чека српски народ у покрајини, истиче се у саопштењу Канцеларије.
Подсећа се и да је спомен обележје, постављено на путу Ораховац - Велика Хоча, на месту где су последњи пут виђени Ђуро Славуј и Ранко Перенић, до сада рушено осам пута.
Канцеларија за КиМ указује да нису расветљене ни друге отмице и убиства новинара на Косову и Метохији и подсећа да је Љубомир Кнежевић, новинар приштинског Јединства и дописник Политике, отет 6. маја 1999. године код Вучитрна, да је Александар Симовић, новинар и преводилац, нестао 21. августа 1999. године у Приштини, а да је Марјан Мелонаши, новинар српске редакције Радио Косова, нестао 9. септембра 2000. године у Приштини.
Момир Стокућа, фоторепортер, убијен је 21. септембра 1999. године у породичној кући у центру Приштине, док је Миле Буљевић, радник обезбеђења у Телевизији Приштина, киднапован јуна 1999. године испред избегличког центра у Приштини.
Канцеларија за Косово и Метохију поново позива Еулекс и све надлежне међународне и локалне институције да обнове истрагу и пронађу и процесуирају починиоце овог злочина, као и починиоце осталих нерасветљених злочина над новинарима и српским народом на Косову и Метохији.
Указује се да се, нажалост, новинари који извештавају на српском језику на Косову и Метохији, и данас суочавају са бројним проблемима у раду, претњама и опструкцијама власти из Приштине, као и забранама да обављају своју професију на простору покрајине.
Очекујемо да међународне институције на КиМ, сходно свом мандату, пруже заштиту новинарима и обезбеде им безбедност и цивилизоване услове за рад, наводи Канцеларија за КиМ.
Наглашава се да ће Канцеларија за Косово и Метохију наставити да у контакту са свим центрима утицаја на Косову и Метохији тражи расветљавање овог и свих осталих злочина и указује на тежак положај српског народа у покрајини.
