https://sputnikportal.rs/20230825/alarmantan-podatak-skoro-trecina-stanovnika-srbije-bez-dece-1160361178.html
Алармантан податак: Скоро трећина становника Србије без деце
Алармантан податак: Скоро трећина становника Србије без деце
Sputnik Србија
Према резултатима Пописа 2022. године, скоро трећина становника Србије (31 одсто), старости 15 и више година нема ниједно живорођено дете, саопштио је данас... 25.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-25T13:14+0200
2023-08-25T13:14+0200
2023-08-25T13:14+0200
друштво
друштво
србија – друштво
наталитет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147555594_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_7f37024930a0385d5bf7a19c8ee709ed.jpg
Једно дете има 18 одсто грађана, 40 одсто има двоје деце, 8,64 има троје деце, док 2,4 одсто има четворо или више живорођене/биолошке деце.Како су навели из РЗС-а, приметне су значајне разлике у броју живорођене деце између мушкараца и жена.Код мушкараца је скоро изједначен удео лица без деце и са два детета (око 36 одсто), следе мушкарци са једним биолошким дететом (16,2 одсто) и са троје деце (8,2 одсто).Код жена старости 15 и више година највећи удео имају жене које су родиле двоје деце (42,8 одсто), следе жене које нису рађале (25,7 одсто), затим жене са једним дететом (19,7 одсто) и жене са троје живорођене деце (9,1 одсто).Удео лица са више од троје живорођене деце изразито је низак код оба пола (2,3 одсто код мушкараца и 2,5 одсто код жена).Подаци о броју живорођене деце по полу и старости показују да су удели лица која нису учествовала у репродукцији изразито високи у старосним групама 15–19 година и 20–24 године, како код мушкараца тако и код жена, што је и очекивано, нарочито на почетку плодног периода.Разлике у репродуктивном понашању мушкараца и жена најизраженије су у старосним групама 25–29 година и 30–39 година.Наиме, како наводе из РЗС-а, 37,5 одсто жена старости 25–29 година родило је најмање једно дете, док код мушкараца исте старости свега 19 одсто има децу.У старосној групи 30–39 година 29 одсто жена је без деце, док је процентуални удео мушкараца исте старости који су без деце 48 одсто.Удео лица без деце у старосној групи 40–49 година код жена је 16 одсто, а код мушкараца 27,3 одсто.Подаци о броју живорођене деце жена старости 50–59 година показују да је свака осма жена изашла из периода плодности не учествујући у репродукцији, односно 12,2 одсто жена није родило ниједно живо дете до 49–те године живота.С друге стране, сваки пети мушкарац старости 50–59 година, нема своју биолошку децу, то јест 20 одсто је без деце.Највећи просечан број живорођене деце забележен је у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 деце у просеку), док најмањи просечан број живорођене деце имају становници градских општина Града Београда – Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд, Вождовац, Палилула, као и становници Новог Сада (мање од 1,2 детета у просеку).
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, наталитет
друштво, србија – друштво, наталитет
Алармантан податак: Скоро трећина становника Србије без деце
Према резултатима Пописа 2022. године, скоро трећина становника Србије (31 одсто), старости 15 и више година нема ниједно живорођено дете, саопштио је данас Републички завод за статистику (РЗС).
Једно дете има 18 одсто грађана, 40 одсто има двоје деце, 8,64 има троје деце, док 2,4 одсто има четворо или више живорођене/биолошке деце.
Како су
навели из РЗС-а, приметне су значајне разлике у броју живорођене деце између мушкараца и жена.
Код мушкараца је скоро изједначен удео лица без деце и са два детета (око 36 одсто), следе мушкарци са једним биолошким дететом (16,2 одсто) и са троје деце (8,2 одсто).
Код жена старости 15 и више година највећи удео имају жене које су родиле двоје деце (42,8 одсто), следе жене које нису рађале (25,7 одсто), затим жене са једним дететом (19,7 одсто) и жене са троје живорођене деце (9,1 одсто).
Удео лица са више од троје живорођене деце изразито је низак код оба пола (2,3 одсто код мушкараца и 2,5 одсто код жена).
Подаци о броју живорођене деце по полу и старости показују да су удели лица која нису учествовала у репродукцији изразито високи у старосним групама 15–19 година и 20–24 године, како код мушкараца тако и код жена, што је и очекивано, нарочито на почетку плодног периода.
Разлике у репродуктивном понашању мушкараца и жена најизраженије су у старосним групама 25–29 година и 30–39 година.
Наиме, како наводе из РЗС-а, 37,5 одсто жена старости 25–29 година родило је најмање једно дете, док код мушкараца исте старости свега 19 одсто има децу.
У старосној групи 30–39 година 29 одсто жена је без деце, док је процентуални удео мушкараца исте старости који су без деце 48 одсто.
Удео лица без деце у старосној групи 40–49 година код жена је 16 одсто, а код мушкараца 27,3 одсто.
Подаци о броју живорођене деце жена старости 50–59 година показују да је свака осма жена изашла из периода плодности не учествујући у репродукцији, односно 12,2 одсто жена није родило ниједно живо дете до 49–те године живота.
С друге стране, сваки пети мушкарац старости 50–59 година, нема своју биолошку децу, то јест 20 одсто је без деце.
Највећи просечан број живорођене деце забележен је у Медвеђи, Тутину, Сјеници, Прешеву, Пријепољу, Бојнику и Новом Пазару (више од 1,6 деце у просеку), док најмањи просечан број живорођене деце имају становници градских општина Града Београда – Стари град, Врачар, Савски венац, Звездара, Нови Београд, Вождовац, Палилула, као и становници Новог Сада (мање од 1,2 детета у просеку).
