https://sputnikportal.rs/20230825/robot-je-los-glumac-pod-sloganom-covek-je-takodje-priroda-pocinje-novi-tvrdjava-teatar-marija-jakovljevic-1160364214.html
Робот је лош глумац: Под слоганом „Човек је такође природа“ почиње Нови тврђава театар
Робот је лош глумац: Под слоганом „Човек је такође природа“ почиње Нови тврђава театар
Sputnik Србија
Позориште је једина уметност која ће избећи вештачку интелигенцију. Може робот да личи на човека, да плаче или да нас пољуби, а неће моћи да глуми док му... 25.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-25T16:26+0200
2023-08-25T16:26+0200
2023-08-25T16:26+0200
култура
култура
позориште
фестивал
вида огњеновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/18/1160335404_0:0:1104:621_1920x0_80_0_0_ebadd7eac2d8bd1fdbbb1b02e4460573.png
Овако књижевница Вида Огњеновић за Спутњик образлаже идеју слогана „Човек је такође природа“ десетог амбијенталног позоришног фестивала „Нови тврђава театар“, који ће бити одржан од 25. до 30. августа у Вили Станковић у Чортановцима.Удаљили смо се од своје хумане осеОснивач и директор фестивала Вида Огњеновић истиче да је циљ слогана да нас подсети да смо се удаљили од своје хумане осе и да смо се затрчали према вештачкој интелигенцији, у коју смо уложили превише поверења и своје интелектуалне енергије:На програму фестивала биће пет представа у такмичарском програму и једна ван конкуренције која ће бити изведена у част награђених.„Видела сам много добрих представа. Неке нисам могла да узмем јер су неподобне за приказивање на отвореном, на нашој малој сцени, а неке нисам могла да уврстим због заузетости глумаца. Одабрала сам по квалитету и хтела сам да постигнем разноликост у погледу тема, времена у којима се радња одиграва и идеја којима се баве“, каже Огњеновић.Од Поетесе до ЈугословенкеФестивал ће отворити продукција Новог тврђава театра и Српског народног позоришта, представа Виде Огњеновић „Поетеса“ о нашој првој правој књижевници Милици Стојадиновић Српкињи, „трагичној поетеси 19. века“.Друга на репартоару је „Кабаре Југословенке“ Народног позоришта Суботица, ауторски пројекат сплитског редитеља Ивана Леа Лема.„Лемо је направио музичко позориште, стилизовани кабаре, једну врсту увида и игре на тему ослобађања југословенске жене. Приказује кроз шта је све прошла жена да би се ослободила. Уиграно и лепо направљено, Лемо је све идеје поставио тако да се читају лако, али нису једноставне. Када сам видела ту представу, са сјајним женским ансамблом, рекла сам им да иду на Бродвеј“, каже наша саговорница.Следи представа Југословенског драмског позоришта „Развојни пут Боре Шнајдера“ Александра Поповића у режији Егона Савина.„Савин је одавно откључао дело Аце Поповића што није нимало једноставно. Тај кључ је студиозно тражио док га није нашао па је неколико представа направио на његове текстове. Неке за живота Александра Поповића. У насловној улози је Ненад Јездић. Ту су се улога и глумац толико поклопили да се из тога изнедрио изванредан догађај“, истиче селекторка фестивала.Ангажовано позориште и монодрамеЗа 28. август најављена је драматизација романа Дарка Цвијетића „Што на поду спаваш“ у режији Кокана Младеновића и копродукцији Српског народног позоришта, Казалишта Гавела и Народног позоришта Сарајево.„То је ремек дело, значајан позоришни експеримент, који је и позоришна расправа и позоришна прича и конструкција и деконструкција у исто време и на истом месту, југословенска представа о југословенском проблему - нашег распадања, наше несреће и наших страдања кроз које смо прошли. Ја сам толико била одушевљена том представом да сам рекла да би само та представа била довољна да имам фестивал. Дарко Цвијетић глуми себе, очевица и трпно стање свих тих догађаја. Ја тако замишљам ангажовано позориште, савремено позоришно читање онога што нам се догађало“, наводи Огњеновић.Ауторски пројекат хрватске глумице у редитељке Петре Блашковић „Франкаменте“ у продукцији Градског казалишта Пула на програму је 29. aвгуста.„То је бисер нашег репертоара, представа о глумици која се звала Франка Рама, супрузи Дариа Фоа. Они су протресли италијанско позориште и окренули га с главе на ноге. Дарио Фо је добио Нобелову награду, а може се рећи да ју је и она добила јер су све што су радили, радили у дуету, у одличном сагласју двеју енергија – редитељске, списатељске и глумачке. На сцени ћемо гледати и комичарку и активисткињу“, каже Вида Огњеновић.У част награђених своју монодраму „Неодустајање“ извешће првакиња Народног позоришта у Београду Марија Меденица, која, према речима Виде Огњеновић, анализира глуму као уметничку делатност, стварање улоге и читав процес кроз који пролази без паметовања и извештачености, већ са осећањем збуњености, несигурности, а опет жарке жеље да погоди праве интонације.
https://sputnikportal.rs/20230729/docekivana-s-pocastima-a-skoncala-kao-prosjakinja-tragicna-sudbina-lepe-milice-pretocena-u-dramu-marija-jakovljevic-1159065732.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Марија Јаковљевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
култура, позориште, фестивал, вида огњеновић
култура, позориште, фестивал, вида огњеновић
Робот је лош глумац: Под слоганом „Човек је такође природа“ почиње Нови тврђава театар
Позориште је једина уметност која ће избећи вештачку интелигенцију. Може робот да личи на човека, да плаче или да нас пољуби, а неће моћи да глуми док му глумац не зада ту моћ, а зашто би задавао некој скаламерији уместо да сам глуми? Кажемо да глумац лоше глуми када је извештачен, а шта би тек рекли за извештаченог робота?
Овако књижевница Вида Огњеновић за Спутњик образлаже идеју слогана „Човек је такође природа“ десетог амбијенталног позоришног фестивала „Нови тврђава театар“, који ће бити одржан од 25. до 30. августа у Вили Станковић у Чортановцима.
Удаљили смо се од своје хумане осе
Оснивач и директор фестивала Вида Огњеновић истиче да је циљ слогана да нас подсети да смо се удаљили од своје хумане осе и да смо се затрчали према вештачкој интелигенцији, у коју смо уложили превише поверења и своје интелектуалне енергије:
„Сада смо суочени са својим вештачким дупликатом, који има већу брзину од наше, али нема моћ мишљења и моћ осећања. Вештачка интелигенција је опаснија него што претпостављамо. Зато сам хтела овим слоганом да подсетим да је човек део природе и да се држи своје природне утемељености и природних моћи и особина, да њих развија, а да роботи служе за оне послове који нас непотребно замарају“.
На програму фестивала биће пет представа у такмичарском програму и једна ван конкуренције која ће бити изведена у част награђених.
„Видела сам много добрих представа. Неке нисам могла да узмем јер су неподобне за приказивање на отвореном, на нашој малој сцени, а неке нисам могла да уврстим због заузетости глумаца. Одабрала сам по квалитету и хтела сам да постигнем разноликост у погледу тема, времена у којима се радња одиграва и идеја којима се баве“, каже Огњеновић.
Од Поетесе до Југословенке
Фестивал ће отворити продукција Новог тврђава театра и Српског народног позоришта, представа Виде Огњеновић
„Поетеса“ о нашој првој правој књижевници Милици Стојадиновић Српкињи, „трагичној поетеси 19. века“.
Друга на репартоару је „Кабаре Југословенке“ Народног позоришта Суботица, ауторски пројекат сплитског редитеља Ивана Леа Лема.
„Лемо је направио музичко позориште, стилизовани кабаре, једну врсту увида и игре на тему ослобађања југословенске жене. Приказује кроз шта је све прошла жена да би се ослободила. Уиграно и лепо направљено, Лемо је све идеје поставио тако да се читају лако, али нису једноставне. Када сам видела ту представу, са сјајним женским ансамблом, рекла сам им да иду на Бродвеј“, каже наша саговорница.
Следи представа Југословенског драмског позоришта „Развојни пут Боре Шнајдера“ Александра Поповића у режији Егона Савина.
„Савин је одавно откључао дело Аце Поповића што није нимало једноставно. Тај кључ је студиозно тражио док га није нашао па је неколико представа направио на његове текстове. Неке за живота Александра Поповића. У насловној улози је Ненад Јездић. Ту су се улога и глумац толико поклопили да се из тога изнедрио изванредан догађај“, истиче селекторка фестивала.
Ангажовано позориште и монодраме
За 28. август најављена је драматизација романа Дарка Цвијетића „Што на поду спаваш“ у режији Кокана Младеновића и копродукцији Српског народног позоришта, Казалишта Гавела и Народног позоришта Сарајево.
„То је ремек дело, значајан позоришни експеримент, који је и позоришна расправа и позоришна прича и конструкција и деконструкција у исто време и на истом месту, југословенска представа о југословенском проблему - нашег распадања, наше несреће и наших страдања кроз које смо прошли. Ја сам толико била одушевљена том представом да сам рекла да би само та представа била довољна да имам фестивал. Дарко Цвијетић глуми себе, очевица и трпно стање свих тих догађаја. Ја тако замишљам ангажовано позориште, савремено позоришно читање онога што нам се догађало“, наводи Огњеновић.
Ауторски пројекат хрватске глумице у редитељке Петре Блашковић „Франкаменте“ у продукцији Градског казалишта Пула на програму је 29. aвгуста.
„То је бисер нашег репертоара, представа о глумици која се звала Франка Рама, супрузи Дариа Фоа. Они су протресли италијанско позориште и окренули га с главе на ноге. Дарио Фо је добио Нобелову награду, а може се рећи да ју је и она добила јер су све што су радили, радили у дуету, у одличном сагласју двеју енергија – редитељске, списатељске и глумачке. На сцени ћемо гледати и комичарку и активисткињу“, каже Вида Огњеновић.
У част награђених своју монодраму „Неодустајање“ извешће првакиња Народног позоришта у Београду Марија Меденица, која, према речима Виде Огњеновић, анализира глуму као уметничку делатност, стварање улоге и читав процес кроз који пролази без паметовања и извештачености, већ са осећањем збуњености, несигурности, а опет жарке жеље да погоди праве интонације.
