Србија добила понуду - да престане да постоји /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Србију са Запада покушавају да држе на врућој ватри разним иницијативама попут недавног сусрета у Атини, а све у жељи да полако јењава у отпору према признавању Косова. Међутим, немају шта да јој понуде да би прихватила неприхватљиво, јер би тиме практично престала да постоји као суверена земља, упозорава бивши министар Владислав Јовановић.
Два су кључна питања због ког притискају власти у Београду – признање Косова и увођење санкција Русији, а то је била и једна од тема радне вечере у Атини. Грчки премијер Киријакос Мицотакис појављује се с иницијативом да окупи разне политичке субјекте, наоко без видљивог разлога, али како каже Јовановић, то је била потреба главних архитеката политике на Балкану да се одржи темпо у преговарању и све, а посебно Србију да подсете да постоје фиксирани циљеви који се морају постићи.
„То је Охридски споразум, значи да идемо ка прихватању створеног статуса кво и признања независности Косова и то у предвидљивом року. Ти притисци ће бити стални. Сад се ту додају и други, пре свега проблеми које Запад има у вези са Русијом у вези са неиспуњавнајем њихових очекивања да ће Украјина да произведе жељене последице по саму Русију и да је на неки начин елиминише као велику силу, ако не и као државу. То не само да је застало него се јављају и негативни ефекти - један од њих је што политика санкција нема покриће и да им је потребна потпуна солидарност свих, а Србија ту штрчи“, објашњава бивши шеф југословенске дипломатије.
Србију притискају јер штрчи
Он прецизира да Србија штрчи јер подсећа да се политика санкција води ван УН што није уобичајено, нарочито у таквом обиму и тако дуго, а притом против сталне чланице СБ.
„С друге стране, разочарали су се јер нису очекивали да санкције не само да неће наићи на масовнију подршку него ће наићи на отпор. Уместо да добију солидарност из других праваца посебно јужних они су добили оно што нису очекивали – да већина других држава покушава у ужурбаном темпу да се престроји. То је тренд који они никако не воле и журе да окончају акцију коју су почели али не тако да је изгубе“, сматра Јовановић, уз опаску да отуд и ти спољни и унутршањи притисци према Србији.
Перко Матовић из Центра за националну политику верује, међутим, да су САД у пракси одустале од идеје да ће Србија икад увести санкције Русији, иако ће наставити да јавно говоре да то треба учинити.
„Показало се да притисак на нас не може да делује и да са нама не може да се разговара са позиција моћи ако макар не уврстите у размишљање српско становиште“, примећује Матовић.
У Вашингтону иду на палестинизацију косовског питања?
Што се тиче притисака везаних за Косово, он сматра да се не може променити статусни став Сједињених Држава по овом питању, али да је све више наговештаја да у Вашингтону иду на „палестинизацију косовског проблема“:
„То значи да Охридски споразум можете да ставите ад акта. Палестинизација би значила врсту замрзнутог конфликта са неколико спорадичних сукоба што нама иде у корист. До тога је дошло само зато што је косовски премијер Аљбин Курти сам на своју руку одлучио да убрзано реши неке ствари. Имали бисмо друкчију ситуацију да је с друге стране био неко ко би био опрезнији према америчким интересима а мени је драго што је Курти направио ту грешку.“
Матовић сматра да је и Запад направио грешку тиме што последњих двадесетак година Србе оптужује за све проблеме у региону,а подржава друге национализме пакујући их у грађанске формулације што на крају има за циљ тријумф одређених национализама – бошњачког, албанског...
„На Косову су Србе представили као агресоре иако смо бранили свој суверенитет и иако су они резолуцијом потврдили да тај суверенитет мора да опстане и након што су тај национализам и ОВК представљали као хероје. Онда су 20 година уместо да се баве деконтаминацијом албанског друштва бавили тиме да појачавају њихов национализам. И уместо да се објашњава да треба да се формира грађанаско друштво они су форсирали сепаратну идеју Албанаца“, констатује политиколог.
Контаминирано друштво у Приштини
Резултат је, како каже, друштво толико контаминирано да је насиље над Србима и другим неалбанцима прихватљиво и настојање да се формира етнички чисто албанско друштво, а имају лоби који им омогућава да то представе у јавности како они желе. Ипак, напомиње Матовић, чак се у западним медијима у последње време запажа озбиљан тренд реалног приказивања таквог понашања Албанаца.
На питање, зашто ипак западни центри моћи не осуђују превише гласно све израженије Куртијево залагање за великоалбански пројекат, Владилсав Јовановић оцењује да све што шкоди Србима и њиховим интересима повлашћено је у очима Запада.
Чак и Куртијев рушилачки излет у Северну Македонију, где се измахивало заставама велике Албаније, по мишљењу Јовановића, коришћено је и за притисак на Србију, с поруком да јој предстоји неизвесна будућност са повампиреним албанским национализмом.
„Несрећа је што је Северна Македонија која је испуњавала све што су јој тражили доведена на ивицу националног постојања у сендвичу између бугарске политике која се показује да није потпуно искрена према Македонији, док се Албаницма пружа отворени терен за акције. А њима је важно да нас и даље уверавају да је у нашем интересу да се ослободимо косовског тега на ногама, при чему чак и међу нама има таквих који се с тиме слажу“, примећује бивши министар.
Матовић верује да је најважније за Србију да сачува своје националне интересе у прилично проблематичној ситуацији: сви споразуми које смо потписивали ишли су у развлашћивање Србије не само на КиМ, него и у разним другим областима, што нас је довело у пат позицију.
„Не можемо да прихватимо коначне нове предлоге које нам дају, а више немамо ни могућност да у помоћ у капацитету у ком бисмо желели позовемо Русију и Кину јер смо тим споразумима и технички и логистички упућени да увек помоћ морамо да тражимо у Вашингтону и Бриселу“, објашњава он уз оцену да је маневарски простор Србије сужен.
У таквој ситуацији, сматра Матовић, морамо да проналазимо иновативне начине како ћемо да представљамо своје аргументе и како да у исти мах не нарушимо своје односе са Русијом, али да их не нарушимо ни са САД.
