Јелена Ленголд први лауреат међународне награде „Бранко Радичевић“ из Србије
© Фото : Printscreen/Youtube
Пратите нас
Међународна награда „Бранко Радичевић“ припала је ове године угледној српској песникињи и прозној списатељици Јелени Ленголд.
Као први лауреат ове награде из Србије, Јелена Ленголд се нашла међу истакнутим песницима и писцима из света, досадашњим добитницима овог признања, а то су Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Олга Мартинова (Русија – Немачка), Будимир Дубак (Црна Гора), Јирген Израел (Немачка), Хусеин Дервишевић (БИХ – Федерација) и Ранко Рисојевић ((Бих – Република Српска).
Поетски маштаријум матерњегa језика
Ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.
„Поезија Јелене Ленголд узима детињство и свакодневицу као темпорални и просторни мизансцен где се указују стварносни ликови и судбине, догађаји и доживљаји обичних људи. Пролазно и земаљско, збиљско и конкретно, представљају основу за поетски маштаријум матерњегa језика у књигама Јелене Ленголд. Све су то својеврсне поетске каже што би се могле развити у веће целине, са непрестаним откривањем обиља чуда из ризнице стварности и живота породице, процеса индивидуације и формирања погледа на свет“, истакао је жири у образложењу.
У поезији Јелене Ленголд јављају се, наводи жири, и готово истинити стихови о односу мушког и женског принципа, усхита и падова, љубави и разлаза, са финим валерима хумора и ироније као облика релативизације озбиљности проблема и искушења.
„Изражавајући свест о поезији и писању, Јелена Ленголд демистификује песнике, њихове животе и визије, она пева 'о звездама које их претећи боду у рамена' док љубе 'непознате усне'“.
Свет којем недостају радост и срећа
Јелена Ленголд, како су приметили чланови жирија, слика свет којем недостају радост и срећа, а страх се умножава до претећих размера:
„Она се литерарно не интересује за такозване крупне друштвене или историјске теме, везује се за обичног појединца, за мали људски живот пун неочекиваних питања и обрта и ту проналази своје разлоге за поетско и списатељско деловање. Сусрећемо (анти)јунаке разочаране животом и светом, са великим волуменом самоће и празнине, али и ликове катарзичних изненађења и промена. И у поезији и у прози, мање или више експлицитно, Јелена Ленголд изражава ултрасвест о немогућности стваралачке симбиозе уметности и политике. Она се ослања на прекогнитивна својства талента који јој отвара најшира поља стваралачке слободе“.
Јелена Ленголд објавила је збирке поезије „Распад ботанике“, „Вретено“, „Поднебље мака“, „Пролазак анђела“, „Сличице из живота капелмајстора“, „Бунар тешких речи“, „Изабери једно место“ и „Мутни наговештај кише“, као и књиге прозе „Покисли лавови“, „Лифт“, „Балтимор“, „Вашарски мађионичар“, „Претестериши ме“, „У три код Кандинског“, „Рашчарани свет“ и „Одустајање“.
Јелена Ленголд добитница је значајних награда и признања, а њене књиге су преведене на енглески, италијански, пољски, дански, чешки, бугарски, словеначки, мађарски, македонски и албански језик.
Међународна награда „Бранко Радичевић“ биће уручена Јелени Ленголд на свечаном затварању 52. Бранковог кола 18. септембра у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се Алексије Радичевић школовао од 1835. до 1841. године.
