https://sputnikportal.rs/20230829/u-susret-sednici-u-un-rusija-iznela-jasne-stavove-zapad-joj-zabija-klin-u-tockove--1160550304.html
У сусрет седници у УН: Русија изнела јасне ставове, Запад јој забија клин у точкове
У сусрет седници у УН: Русија изнела јасне ставове, Запад јој забија клин у точкове
Sputnik Србија
Русија је, уочи заседања Генералне скупштине УН у септембру, изнела јасне ставове по питању спољне политике и Украјине, упозоривши Запад да се не уплиће дубље... 29.08.2023, Sputnik Србија
2023-08-29T20:28+0200
2023-08-29T20:28+0200
2024-04-29T16:02+0200
русија
русија
русија – политика
ун
генерална скупштина ун
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111475/45/1114754555_0:50:2732:1587_1920x0_80_0_0_61467a19b1978e5f48e6fb2370b1536d.jpg
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је данас да представници кијевског режима покушавају да што дубље увуку земље Запада у сукоб у Украјини.„Земље Запада свесне су те опасности и да је неминовно да плате цену тога. Зато сада долази до сукоба мишљења (на Западу) и ми то помно пратимо“, истакао је Песков.Песков је тим речима прокоментарисао изјаву саветника шефа канцеларије украјинског председника Михаила Подољака да Запад подржава Кијев у намери да уништи све руско и да су удари на Крим усаглашени.Упозорења ЗападуРаније овог месеца, Москва је упозорила земље Запада да се не уплићу дубље у актуелни украјински сукоб, а тај став је објављен на сајту Министарства спољних послова Русије 9. августа, уочи 78. седнице Генералне скупштине УН заказане за 19. септембар.„Западни савезници Украјине доприносе ескалацији и одржавању сукоба, снабдевајући Кијев тешким наоружањем, пружајући им финансијску и техничку помоћ и регрутујући плаћенике“, указало је руско Министарство.„Оружане снаге Украјине користе оружје земаља НАТО-а за нападе на цивилну инфраструктуру и мирне грађане Донбаса. Тако је Запад практично постао учесник у непријатељствима, одговоран за злочине кијевског режима“.Русија је јасно ставила до знања да је специјална војна операција покренута као одговор на осмогодишњи рат Украјине против народа Доњецке и Луганске Народне Републике. Напади кијевског режима на цивиле, као и намерна саботажа пакета мера за примену Минских споразума од стране Украјине, приморали су Русију да предузме мере за заштиту народа у тој области.Специјална војна операција, покренута 24. фебруара 2022. „води се стриктно у складу са чланом 51 Повеље УН“ и „наставиће се док се не елиминишу претње по безбедност Русије“, наводи се у руском ставу.Кршења међународног хуманитарног права и терористички напади које је извела Украјина „пажљиво се евидентирају, а сви починиоци ће се суочити са казном“, саопштила је Москва.Министарство спољних послова Русије је указало и на чињеницу да „поступци и реторика Кијева показују да није вољна да се сукоб реши мирним средствима“.Русија, пак, „никада није одбацила опцију дипломатског решења и спремна је да размотри могућност преговора, узимајући у обзир ситуацију на терену и сопствене легитимне интересе“, истакло је руско министарство.Народ Донбаса, Запорошке и Херсонске области постао је део Русије након што су се слободном вољом изјаснили на референдуму у септембру 2022. „у складу Повељом УН и Декларацијом о принципима међународног права о пријатељским односима и сарадњи међу државама из 1970“.Москва је истакла да се поменутим документом гарантује територијални интегритет држава, при чему „влада представља цео народ који припада територији без разлике у погледу расе, вероисповести или боје коже“. Међутим, кијевски режим очигледно не испуњава тај критеријум, с обзиром да је годинама прогонио значајан део становништва управо на основу етничког порекла, вероисповести, језика и културе, подвлачи министарство.Признавање референдума 2022. као и на Криму 2014. представља, како је истакла руска влада, главни предуслов за постизање споразума о свеобухватном решавању ситуације у Украјини.Москва се категорички противи ревизији исхода Другог светског рата, а указује на значај резолуције Генералне скупштине УН „Борба против величања нацизма, неонацизма и других начина које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције"Релевантност тог документа је добила нови значај с обзиром на трагичне последице напора кијевских власти да подстакну неонацистичку идеологију у Украјини уз аминовање својих западних покровитеља.Централна улога УН у светским питањимаСтав који је Русија изнела 9. августа даље указује да земље на Уједињене нације и Генералну скупштину гледају као међународно тело које има централну и координирајућу улогу у светским питањима на путу ка преласку на мултиполарни систем међународних односа.Штавише, Русија се доследно залаже за јачање мултилатералног оквира међународних односа и светске економије, заснованог на универзалним нормама међународног права, пре свега одредбама Повеље УН, са тежиштем на безусловном поштовању суверене равноправности држава и немешања у њихова унутрашња питања.Од кључне важности је, како наводи Москва, спречити „мању групу западних земаља да преузме контролу над УН“ и да легитимише концепт „светског поретка заснованог на правилима“ који де факто подразумева правила, стандарде и норме развијене без учешће свих заинтересованих држава на једнаким основама. „Овај концепт се промовише у супротности са колективним приступима заснованим на Повељи УН и представља озбиљну претњу по стабилност међународних односа“, упозорило је руско Министарство спољних послова.Истовремено, Русија истиче потребу спровођења реформи које имају за циљ проширење Савета безбедности УН како би се ојачала заступљеност држава у развоју из Африке, Азије и Латинске Америке у том телу без прејудицирања ефикасности Савета безбедности УН.Москва, такође, охрабрује сарадњу УН са регионалним и субрегионалним организацијама, укључујући Организацију уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Шангајску организацију за сарадњу (ШОС), Заједницу независних држава (ЗНД), БРИКС и Евроазијску економску заједницу (ЕАЕУ). „Актуелност ове теме потврђена је усвајањем резолуција о сарадњи УН–ОДКБ и УН–ЗНД на 77. седници Генералне скупштине УН, што одражава сталан напредак и позитивну динамику у јачању ових односа“, наводи се у ставу Русије.Руска делегација тражила америчке визе, одговора још немаЈасан и логичан став Русије по питању украјинског сукоба и међународних односа очигледно иритира неке снаге на Западу с обзиром да руска делегација тек треба да добије америчке визе за учешће на предстојећем скупу Генералне скупштине УН.Руска делегација је, наиме, затражила визе САД да би учествовала на 78. заседању Генералне скупштине УН. Међутим, одговор још није стигао, изјавио је прошле недеље за Спутњик шеф Комитета Савета Федерације Русије за међународне послове Григориј Карасин.Раније ове године, у априлу, САД нису одобриле визе руским новинарима који су требали да отпутују са шефом руске дипломатије у Њујорк на састанак Савета безбедности УН.Без обзира на то, Русија ће и даље чврсто да заступа своје ставове и стоји иза својих принципа, упркос покушајима колективног запада да јој забије клин у точкове.
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
русија, русија – политика, ун, генерална скупштина ун, украјина
русија, русија – политика, ун, генерална скупштина ун, украјина
У сусрет седници у УН: Русија изнела јасне ставове, Запад јој забија клин у точкове
20:28 29.08.2023 (Освежено: 16:02 29.04.2024) Русија је, уочи заседања Генералне скупштине УН у септембру, изнела јасне ставове по питању спољне политике и Украјине, упозоривши Запад да се не уплиће дубље у украјински сукоб.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је данас да представници кијевског режима покушавају да што дубље увуку земље Запада у
сукоб у Украјини.
„Земље Запада свесне су те опасности и да је неминовно да плате цену тога. Зато сада долази до сукоба мишљења (на Западу) и ми то помно пратимо“,
истакао је Песков.
Песков је тим речима прокоментарисао изјаву саветника шефа канцеларије украјинског председника Михаила Подољака да Запад подржава Кијев у намери да уништи све руско и да су удари на Крим усаглашени.
Раније овог месеца, Москва је упозорила земље Запада да се не уплићу дубље у актуелни украјински сукоб, а тај став је објављен на сајту Министарства спољних послова Русије 9. августа, уочи 78. седнице Генералне скупштине УН заказане за 19. септембар.
„Западни савезници Украјине доприносе ескалацији и одржавању сукоба, снабдевајући Кијев тешким наоружањем, пружајући им финансијску и техничку помоћ и регрутујући плаћенике“, указало је руско Министарство.
„Оружане снаге Украјине користе оружје земаља НАТО-а за нападе на цивилну инфраструктуру и мирне грађане Донбаса. Тако је Запад практично постао учесник у непријатељствима, одговоран за злочине кијевског режима“.
Русија је јасно ставила до знања да је специјална војна операција покренута као одговор на осмогодишњи рат Украјине против народа Доњецке и Луганске Народне Републике. Напади кијевског режима на цивиле, као и намерна саботажа пакета мера за примену Минских споразума од стране Украјине, приморали су Русију да предузме мере за заштиту народа у тој области.
Специјална војна операција, покренута 24. фебруара 2022. „води се стриктно у складу са чланом 51 Повеље УН“ и „наставиће се док се не елиминишу претње по безбедност Русије“, наводи се у руском ставу.
Кршења међународног хуманитарног права и терористички напади које је извела Украјина „пажљиво се евидентирају, а сви починиоци ће се суочити са казном“, саопштила је Москва.
Министарство спољних послова Русије је указало и на чињеницу да „поступци и реторика Кијева показују да није вољна да се сукоб реши мирним средствима“.
Русија, пак, „никада није одбацила опцију дипломатског решења и спремна је да размотри могућност преговора, узимајући у обзир ситуацију на терену и сопствене легитимне интересе“, истакло је руско министарство.
Народ Донбаса, Запорошке и Херсонске области постао је део Русије након што су се слободном вољом изјаснили на референдуму у септембру 2022. „у складу Повељом УН и Декларацијом о принципима међународног права о пријатељским односима и сарадњи међу државама из 1970“.
Москва је истакла да се поменутим документом гарантује територијални интегритет држава, при чему „влада представља цео народ који припада територији без разлике у погледу расе, вероисповести или боје коже“. Међутим, кијевски режим очигледно не испуњава тај критеријум, с обзиром да је годинама прогонио значајан део становништва управо на основу етничког порекла, вероисповести, језика и културе, подвлачи министарство.
Признавање референдума 2022. као и на Криму 2014. представља, како је истакла руска влада, главни предуслов за постизање споразума о свеобухватном решавању ситуације у Украјини.
Москва се категорички противи ревизији исхода Другог светског рата, а указује на значај резолуције Генералне скупштине УН „Борба против величања нацизма, неонацизма и других начина које доприносе ескалацији савремених облика расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетолеранције"
Релевантност тог документа је добила нови значај с обзиром на трагичне последице напора кијевских власти да подстакну неонацистичку идеологију у Украјини уз аминовање својих западних покровитеља.
Централна улога УН у светским питањима
Став који је Русија изнела 9. августа даље указује да земље на Уједињене нације и Генералну скупштину гледају као међународно тело које има централну и координирајућу улогу у светским питањима на путу ка преласку на мултиполарни систем међународних односа.
Штавише, Русија се доследно залаже за јачање мултилатералног оквира међународних односа и светске економије, заснованог на универзалним нормама међународног права, пре свега одредбама Повеље УН, са тежиштем на безусловном поштовању суверене равноправности држава и немешања у њихова унутрашња питања.
Од кључне важности је, како наводи Москва, спречити „мању групу западних земаља да преузме контролу над УН“ и да легитимише концепт „светског поретка заснованог на правилима“ који де факто подразумева правила, стандарде и норме развијене без учешће свих заинтересованих држава на једнаким основама. „Овај концепт се промовише у супротности са колективним приступима заснованим на Повељи УН и представља озбиљну претњу по стабилност међународних односа“, упозорило је руско Министарство спољних послова.
Истовремено, Русија истиче потребу спровођења реформи које имају за циљ проширење Савета безбедности УН како би се ојачала заступљеност држава у развоју из Африке, Азије и Латинске Америке у том телу без прејудицирања ефикасности Савета безбедности УН.
Москва, такође, охрабрује сарадњу УН са регионалним и субрегионалним организацијама, укључујући Организацију уговора о колективној безбедности (ОДКБ), Шангајску организацију за сарадњу (ШОС), Заједницу независних држава (ЗНД), БРИКС и Евроазијску економску заједницу (ЕАЕУ). „Актуелност ове теме потврђена је усвајањем резолуција о сарадњи УН–ОДКБ и УН–ЗНД на 77. седници Генералне скупштине УН, што одражава сталан напредак и позитивну динамику у јачању ових односа“, наводи се у ставу Русије.
Руска делегација тражила америчке визе, одговора још нема
Јасан и логичан став Русије по питању украјинског сукоба и међународних односа очигледно иритира неке снаге на Западу с обзиром да руска делегација тек треба да добије америчке визе за учешће на предстојећем скупу Генералне скупштине УН.
Руска делегација је, наиме, затражила визе САД да би учествовала на 78. заседању Генералне скупштине УН. Међутим, одговор још није стигао, изјавио је прошле недеље за Спутњик шеф Комитета Савета Федерације Русије за међународне послове Григориј Карасин.
Раније ове године, у априлу, САД
нису одобриле визе руским новинарима који су требали да отпутују са шефом руске дипломатије у Њујорк на састанак Савета безбедности УН.
Без обзира на то, Русија ће и даље чврсто да заступа своје ставове и стоји иза својих принципа, упркос покушајима колективног запада да јој забије клин у точкове.
