Одбрана „Јужног тока“ на све могуће начине: Орбаново оштро упозорење Украјини
21:16 31.08.2023 (Освежено: 16:02 29.04.2024)
© Sputnik / Лола ЂорђевићВиктор Орбан
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Орбанова порука да би диверзију на „Турском току“ Мађарска и Србија сматрале поводом за рат оштро је упозорење Украјинцима, јер уколико би до тога дошло, опстанак Мађарске био би доведен у питање, сматра политиколог др Александар Митић.
Мађарска и Србија су након дизања у ваздух гасовода „Северни ток“ упозориле да ће ударац на руте које користе за допремање руског гаса сматрати поводом за рат, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан у разговору са америчким новинаром Такером Карлсоном.
Напад на „Јужни ток“ – повод за рат
Мађарска је одмах оквалификовала избацивање из строја „Северног тока“ као терористички акт, а одсуство тако оштре реакције Немачке, Орбан је назвао „испољавањем дефицита суверенитета“.
„Ми Мађари одмах смо јасно ставили до знања да постоји још један гасовод – не 'Северни ток', већ 'Јужни ток', којим гас долази из Русије дуж јужног коридора у Турску, Бугарску, Србију и Мађарску. Заједно са премијером Србије јасно сам ставио до знања да, ако неко жели да са јужним коридором уради исто што је урађено са северним, онда ћемо то сматрати као повод за рат, терористички напад и одмах ћемо реаговати“, нагласио је Орбан.
„Зато немојте то да радите. Можда то можете да радите са Немцима, али не можете са овим регионом“, упозорио је Орбан.
Орбан није прецизирао коме је упућено упозорење, рекавши само да се не ради о Русији.
Одбрана „Турског тока“ – борба за опстанак Мађарске
Орбанова изјава није изненађујућа и у складу је са оним што су он и председник Србије Александар Вучић говорили у прошлости, а то је да ће се на све могуће начине заштити инфраструктура „Јужног тока“, каже за Спутњик Александар Митић, сарадник Института за међународну политику и привреду.
У контексту нових извештаја немачких медија ЗДФ-а и „Шпигла“ у којима се говори о кривцима за диверзију над „Северним током“, а то су Украјинци, очигледно је да је Орбан желео да упозори да ће сваки евентуални напад на „Турски ток“ бити спречен. Орбан такође жели да упозори да евентуални напад на „Јужни ток“ неће третирати на исти начин како су то урадили Немци, односно колективни Запад.
„Видели смо у извештајима немачких медија је да је припремана диверзија и на 'Турски ток' али да до ње није дошло али нису познати разлози за то. То је сигурно додатно узнемирило Орбана, с обзиром да он врло добро зна да Украјинци намеравају да престану са испорукама гаса преко своје територије ка Мађарској идуће године и да ће практично једина рута остати та која иде преко Турске, Бугарске и Србије. Дакле, у питању је енергетска безбедност, економија Мађарске уопште, сам опстанак Мађарске и једноставно, због тога је то за њега апсолутно недопустиво“.
Порука Украјинцима
Без обзира на истраживања и обавештајне податке, Немачка није донела никакву политичку или правну одлуку која се тиче санкционисања било кога ко је био укључен у диверзију на „Северном току“, што је, по Орбану недопустиво.
Иако је и пре диверзије Немачка одлучила да не преузима гас преко „Северног тока“, Немачкој је тај напад нанео огромну штету, а нанеће јој и у будућности уколико уопште одлучи да се врати испорукама руског гаса.
„Претходних дана премијер Саксоније Михаел Кречмер, члан Демохришћанске странке, иако опозиционе тренутно најмоћније по свим истраживањима у Немачкој, изјавио је да је у неком тренутку сасвим нормално да се 'Северни ток' поправи и стави у функцију. Тако да је очигледно да је ово пре свега порука упућена Украјинцима, али и свима онима који би имали било какву намеру да се укључе у ову диверзију“.
Може ли се поновити сценарио диверзије „Северног тока“
Уколико би дошло до диверзије на „Турском току“ тешко је предвидети какве би могле бити директне реакције Београда и Будимпеште, али је сасвим сигурно да би пре свега било речи о политичко-правним, дипломатским и економским мерама. Ако би се доказало да је реч о некој конкретној земљи која би стајала иза диверзије, дошло би и до снажног упозорења, сматра Митић.
Тешко је у овом тренутку спекулисати да ли би то довело до конкретне конфронтације са било којим актером, јер уколико би дошло до напада он би био изведен на сличан начин као што је изведен и на „Северни ток“. А такав напад извеле би одређене терористичке групације и диверзантске групе одређених обавештајних служби и покушала би се прикрити било каква веза са политичким врхом државе одакле би те групе дошле.
„Очигледно је да би се поновио један сличан сценарио као онај што смо имали у случају 'Северног тока' и баш због тога би било тешко било коме, па и Будимпешти и Београду да реагују на војни начин против онога ко би се усудио да тако нешто предузме. Али остаје нада да ће ове мере које су и Будимпешта и Београд предузели, а надамо се и Бугарска и Турска, бити довољне да се ипак не покуша са понављањем сценарија 'Северног тока'“.