https://sputnikportal.rs/20230901/danas-se-obelezava-godisnjica-pocetka-drugog-svetskog-rata-1160661404.html
Годишњица почетка Другог светског рата
Годишњица почетка Другог светског рата
Sputnik Србија
Нападом нацистичке Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године почео је Други светски рат који је трајао шест година и у којем је погинуло око 80 милиона људи. 01.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-01T09:47+0200
2023-09-01T09:47+0200
2023-09-01T12:42+0200
свет
свет
свет – политика
русија
други светски рат
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112247/56/1122475632_0:129:3185:1921_1920x0_80_0_0_75df804fdc06f1349d7f089cce6cb2bf.jpg
Људски губици СССР-а током рата износили су 26, 6 милиона људи. Од тога, око 8,7 милиона становника погинуло је на фронту, док је 7, 42 милиона људи страдало услед планског истребљења нациста на окупираним територијама, а више од 4,1 милиона грађана погинуло је услед сурових услова окупационог режима.Историчари наводе да су Велика Британија и Француска током 1930. године циљано гурале Трећи рајх у рат против Совјетског савеза. Такозвана „политика смиривања“, претпостављају истраживачи, била је покушај Лондона да искористи немачко напредовање на Исток за сопствене циљеве. Притом, ти планови су укључивали да Немачка окупира Пољску као платформу за будући напад на СССР.За кључни корак у том правцу сматра се Минхенски пакт из 1938. године, када је Чехословачка, окупирана од Немачке, постала жртва такве политике. Као одговор, Хитлер је обећао да неће нападати Велику Британију и Француску, потписавши са њима одговарајуће декларације, у суштини, пактове о ненападању.На енглеско-француско-совјетским преговорима који су вођени у лето 1939. године у Москви разговарало се о могућем војном савезу против Немачке, али ни Британци и Французи нису давали јасне одговоре на конкретне предлоге совјетске стране. У много чему је до слома преговора довела политика пољског руководства, које је изјављивало да је спремно да прихвати војну помоћ само од Велике Британије и Француске, али не и од Совјетског Савеза.Истовремено је Лондон иза леђа Москве водио тајне преговоре са Берлином и, да би се заштитио од напада нациста, изјављивао да је спреман да учини знатне уступке, на пример, да одустане од обавеза у вези са Пољском.У то време, совјетско руководство је већ располагало плановима немачког напада на Пољску. У случају пораза, Вермахт би изашао директно на границу са Совјетским Савезом. Исто би се десило и у случају Хитлерове агресије на балтичке земље, које су биле преслабе да се одупру нацистичкој ратној машини. Због тога се СССР нашао лицем у лице са Немачком, док су Британци и Французи остављени по страни (слично као што су Лондон и Париз фактички били неми посматрачи инвазије Трећег Рајха на Пољску 1. септембра 1939. године, која је означила почетак Другог светског рата).У исто време Црвена армија се борила против јапанских трупа у Монголији, у региону реке Халхин Гол. Јапанци су планирали да наставе велику офанзиву у случају да победе, а СССР се суочио са претећом перспективом да буде увучен у рат на два фронта.Стаљин је био принуђен да донесе тешку, али, по мишљењу стручњака, једину исправну одлуку са становишта осигурања безбедности земље – да закључи пакт о ненападању са Немачком.Министри спољних послова обе земље Вјачеслав Молотов и Јоахим фон Рибентроп потписали су споразум у Кремљу 23. августа 1939. године. Како наглашавају историчари, садржај споразума није се разликовао од норми међународног права и праксе усвојене за таква регулисања.Други светски рат је трајао од 1939. до 1945. године. У њему је учествовала већина тадашњих држава света, укључујући и све велике силе. Рат у Европи се завршио совјетским освајањем Берлина и безусловном немачком предајом 8. маја 1945. године.Последњих година водеће западне земље све више покушавају да оптуже Совјетски Савез за распиривање Другог светског рата и ставе га у раван са нацистичком Немачком. Истовремено, покушавају да се оправдају злочини оних политичких снага и режима који су сарађивали са Трећим рајхом, али нису добили одговарајућу правну оцену у Нирнбершком процесу, укључујући и украјинске националистичке организације.
https://sputnikportal.rs/20230705/infografika-bitka-kod-kurska-1158106450.html
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, русија, други светски рат, немачка
свет, свет – политика, русија, други светски рат, немачка
Годишњица почетка Другог светског рата
09:47 01.09.2023 (Освежено: 12:42 01.09.2023) Нападом нацистичке Немачке на Пољску 1. септембра 1939. године почео је Други светски рат који је трајао шест година и у којем је погинуло око 80 милиона људи.
Људски губици СССР-а током рата износили су 26, 6 милиона људи. Од тога, око 8,7 милиона становника погинуло је на фронту, док је 7, 42 милиона људи страдало услед планског истребљења нациста на окупираним територијама, а више од 4,1 милиона грађана погинуло је услед сурових услова окупационог режима.
Историчари наводе да су Велика Британија и Француска током 1930. године циљано гурале Трећи рајх у рат против Совјетског савеза. Такозвана „политика смиривања“, претпостављају истраживачи, била је покушај Лондона да искористи немачко напредовање на Исток за сопствене циљеве. Притом, ти планови су укључивали да Немачка окупира Пољску као платформу за будући напад на СССР.
За кључни корак у том правцу сматра се Минхенски пакт из 1938. године, када је Чехословачка, окупирана од Немачке, постала жртва такве политике. Као одговор, Хитлер је обећао да неће нападати Велику Британију и Француску, потписавши са њима одговарајуће декларације, у суштини, пактове о ненападању.
На енглеско-француско-совјетским преговорима који су вођени у лето 1939. године у Москви разговарало се о могућем војном савезу против Немачке, али ни Британци и Французи нису давали јасне одговоре на конкретне предлоге совјетске стране. У много чему је до слома преговора довела политика пољског руководства, које је изјављивало да је спремно да прихвати војну помоћ само од Велике Британије и Француске, али не и од Совјетског Савеза.
Истовремено је Лондон иза леђа Москве водио тајне преговоре са Берлином и, да би се заштитио од напада нациста, изјављивао да је спреман да учини знатне уступке, на пример, да одустане од обавеза у вези са Пољском.
У то време, совјетско руководство је већ располагало плановима немачког напада на Пољску. У случају пораза, Вермахт би изашао директно на границу са Совјетским Савезом. Исто би се десило и у случају Хитлерове агресије на балтичке земље, које су биле преслабе да се одупру нацистичкој ратној машини. Због тога се СССР нашао лицем у лице са Немачком, док су Британци и Французи остављени по страни (слично као што су Лондон и Париз фактички били неми посматрачи инвазије Трећег Рајха на Пољску 1. септембра 1939. године, која је означила почетак Другог светског рата).
У исто време Црвена армија се борила против јапанских трупа у Монголији, у региону реке Халхин Гол. Јапанци су планирали да наставе велику офанзиву у случају да победе, а СССР се суочио са претећом перспективом да буде увучен у рат на два фронта.
Стаљин је био принуђен да донесе тешку, али, по мишљењу стручњака, једину исправну одлуку са становишта осигурања безбедности земље – да закључи пакт о ненападању са Немачком.
Министри спољних послова обе земље Вјачеслав
Молотов и Јоахим фон
Рибентроп потписали су
споразум у Кремљу 23. августа 1939. године. Како наглашавају историчари, садржај споразума није се разликовао од норми међународног права и праксе усвојене за таква регулисања.
Други светски рат је трајао од 1939. до 1945. године. У њему је учествовала већина тадашњих држава света, укључујући и све велике силе. Рат у Европи се завршио совјетским освајањем Берлина и безусловном немачком предајом 8. маја 1945. године.
Последњих година водеће западне земље све више покушавају да оптуже Совјетски Савез за распиривање Другог светског рата и ставе га у раван са нацистичком Немачком.
Истовремено, покушавају да се оправдају злочини оних политичких снага и режима који су сарађивали са Трећим рајхом, али нису добили одговарајућу правну оцену у Нирнбершком процесу, укључујући и украјинске националистичке организације.
