Милена Рашић за Спутњик: Поносна сам на девојке и „Тићу змаја“ – даће Бог да освојимо!
20:28 02.09.2023 (Освежено: 22:41 02.09.2023)
© AP Photo / Koji SasaharaОдбојкашица Србије Милена Рашић у мечу полуфинала против Холандије на Светском првенству у Јапану.
© AP Photo / Koji Sasahara
Пратите нас
Ексклузивно
Чувена одбојкашица Србије Милена Рашић говорила је за Спутњик пред финале Светског првенства прошле године и то се показало као берићетно. Зашто мењати добитну комбинацију? Рашићева је сада изнела очекивања и пред финале Европског првенства у којем ће Србија у недељу играти против Турске. Оптимизам је ту.
Милена је у пребогатој акријери освојила сребро и бронзу на Олимпијским играма, злато на Светском првенству у Јапану, два злата на Европском првенству као и сребро и бронзу. Да не набрајамо даље, све вам је јасно.
Са таквим искуством истиче да јој се свиђа како је Србија ишла кроз турнира и стигла до финала које ће играти против Турске у недељу од 20 часова.
„Даће Бог да освојимо и ово као и прошле године“, кроз осмех поручује Рашићева за Спутњик.
Потом додаје:
„Кроз цео турнир девојке су искористиле почетне утакмице у групи да би нашле игру и подизале форму како би биле спремне за мечеве од осмине финала па надаље. Дешавало се да је било падова у игри и слично, али ми је драго да су успеле да се извуку из тога и сваки меч преокрену у своју корист. Што је у принципу и добро. Глупо би било да све иде глатко. Увек је занимљивије и слађе победити тако, а-ха-ха“
Када је само финале у питању, наше девојке очекује тежак посао.
„Биће тешко, Турска је процветала ове године доласком Варгас на место коректора и доласком селектора. Добиле су на самопоуздању и играју јако лепо. Биће занимљива и узбудљива утакмица, нијансе ће одлучити победника, односно шампиона“.
Варгас је буквално појачање Турске, иако је у питању репрезентација. Нешто што виђамо све чешће.
„Она је родом са Кубе и добила је турски пасош пре две године. Она се води као Туркиња и игра турско првенство као домаћа играчица. Дешава се то у свим спортовима. Ја сам увек била за то да у репрезентацији играју играчи који су из те земље. Некако ми је то била чар играња за репрезентацију. Видимо да је то постало модерно и не можемо ништа против тога“.
Странци ме питају: Како је могуће да сте ви Срби тако добри у спорту?
Не крије Милена понос због чињенице да су одбојкашице већ годинама најконстантнији представници српског спорта.
„Како да нисам поносна. Земља попут Србије која је мала по броју становника, а тако јака у спорту. Освајали смо одличја у буквално свим спортовима. Странци су ме питали како је то могуће, па шта ви радите када сте тако добри у спорту, чиме вас хране, а-ха-ха. Али, ето, имамо срећу да смо јако талентовани. Сви кажу да ради српски инат, а мислим да ми кад уђемо у нешто идемо до краја. Тако и одбојкашка секција траје годинама, кренуло је некако од Рија и медаље се од тада само нижу. Драго ми је да сам била део те генерације и да су успеси сада наставили да се нижу са новим девојкама“.
Селектори се мењају, медаље остају. Отишао је Данијеле Сантарели, дошао је Ђовани Гвидети, али је наш тим поново у финалу.
„Генерално је наша репрезентација почела са Терзићем да зна зашто је ту и за шта се бори. Па се то наставило са новим селекторима. Једноставно, немају они сад ту нешто много посла, а-ха-ха. Девојке су уигране, знају шта им је посао. Што би Ђовани рекао: Селектор је диригент, музику праве играчи. Мислим да девојке добро знају зашто су ту и како да се боре за своју земљу. Тако да је и Сантарелију и Ђованију велика част да воде такву екипу. Зато што су светске шампионке. Очекују их радници који стварно раде, нема ту забушаната. Није им претерано тежак задатак“.
Тијана Бошковић је прва виолина тог оркестра вуче целу екипу, Маја Огњеновић се вратила, све делује као на филму.
„У свакој екипи имате тог једног играча који се истиче, код нас је то Тића Бошковић, а то и јесте посао коректора, да прави поене. Имамо срећу да је Тића део нашег тима, девојка је змај, бори се, и када је тешко сачека, стрпљива је упорна. Сачека моменат и одигра најбоље. За Тићу сви знамо ту нема говора. Имамо и одличне средњаке, Јовану, Мину и Мају Алексић, ту нема зиме. Вечито смо имали добре кандидате, знам и да Маја воли да игра са њима. И Тићи значи да има помоћ са те стране, а ту су и примачи. Надам се да ће сви допринети у недељу“.
Може ли Тића змај да, метафорички речено - „спржи“ Туркиње?
„Биће то јако занимљива утакмица. Очекујем од Тиће да заблиста, што је радила и до сада. Очекујем неких тридесетак поена од ње, а-ха-ха. Шалу на страну, надам се да ће наћи најбоље издање и да ће уз помоћ осталих девојака стићи до златног одличја“, констатовала је Милена у разговору за Спутњик.
Иначе, Милена је шест година живела у Аранђеловцу, после тога и у Панчеву, „својатају“ је и једни и други, али она и поред љубави према ова два града истиче да је пре свега „Косовка девојка“ и да је то једино исправно рећи.
Косовка девојка која се иначе у неким појединим иностраним текстовима и рангирањима сврстава међу најбоље одбојкашице свих времена.
Нека поново буде берићетна по своје наследнице, нека поново буде злато.