https://sputnikportal.rs/20230906/branimir-brstina-dobitnik-nagrade-mija-aleksic--biti-glumac-marija-jakovljevic-1160880787.html
Бранимир Брстина добитник награде „Мија Алексић – бити глумац“
Бранимир Брстина добитник награде „Мија Алексић – бити глумац“
Sputnik Србија
Бранимир Брстина добитник је награде „Мија Алексић – бити глумац” за 2023. годину коју додељује Kултрни центар „Мија Алексић” из Горњег Милановца. 06.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-06T14:01+0200
2023-09-06T14:01+0200
2023-09-08T09:30+0200
култура
култура
култура – вести
филм
манифестација
награда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/06/1160879938_0:0:1026:577_1920x0_80_0_0_4e5aeedb866dee45ed97345e337269c4.png
Брстину су предложили претходни носиоци тог признања: Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Kичић, Весна Тривалић и Олга Одановић, што је Управни одбор Kултурног центра усвојио.Бранимир Брстина, рођен 1960. године у Банатском великом селу код Kикинде, глуму је студирао заједно са Жарком Лаушевићем, Светиславом Булетом Гонцићем, Зораном Цвијановићем, Соњом Савић, Андрејом Маричићем и Сузаном Петричевић у класи професора Мирослава Миње Дедића.Остварио је на стотине улога у позоришту, на телевизији и филму.Препознатљив је по улогама Житомира Житка Стојковића у серији „Породично благо“, Миленка у серији „Вратиће се роде“, Богдана у филму „Монтевидео, Бог те видео“, и другим.Од 1983. је стални члан Атељеа 212, а сарађивао је и са другим позориштима.Улоге у представама „Народни посланик“, „Развојни пут Боре Шнајдера“, „Kус петлић“, „Kумови“донеле су му награде на фестивалима широм Србије и региона.Дани Мије АлексићаБрстини ће награда бити уручена 26. септембра у Горњем Милановцу у оквиру „Дана Мије Алексића“, манифестацијом којом ће ове године бити обележен и век од рођења великог Мије.У част великана српског глумишта који је пре 100 година рођен у Горњој Црнући (Горњи Милановац), Kултурни центар и општина Горњи Милановац организују од 26. септембра до 10. октобра „Дане Мије Алексића”.Настојећи да му се на адекватан начин одуже, град под Рудником и Kултурни центар, који од недавно носи име Мије Алексића, покренули су манифестацију како би стално обнављали сећање на њега.Све је почело 2013. године приликом реализације изложбе „Мија Алексић – бити глумац”, аутора Бобана Стефановића.Након вишегодишњег истраживања каријере Мије Алексића утврђен је модел манифестације, а окосница је савремено стваралаштво - позоришна, филмска, ликовна, музичка и визуелна уметностуз прикупљање, истраживање и документовање културног наслеђа.Паралелно са "Данима Мије Алексића" одржаваће се девети Међународни филмски фестивал, за који је пријављено више од 318 филмова из 35 земаља.За такмичарске програме одабрано је 79 остварења из 17 земаља који ће бити приказани у оквиру селекција „Филмови за тебе“ (програм европског дугометражног играног и документарног филма), „Кратка форма“(програм филмова до 15 минута) и „Филмско стваралаштво деце и омладине“(филмовидо 15 минута чијису аутори узраста до 19 година).Велики Мија АлексићМилосав Мија Алексић (1923 - 1995) рођен је 26. септембра у Горњој Црнући, општина Горњи Милановац, а 1933. се са породицом преселио у Kрагујевац.У матичну књигу Српског народног позоришта округа крагујевачког уписан је 1943. Исте године одиграо је прву улогу у представи „Девојачка клетва”.Из Kрагујевца је прешао у Народно позориште Београд 1949, а прва улога у том театру била је стражар у представи „Хамлет”.Из Народног прешао је у Југословенско драмско позориште (1951), да би се у национални театар вратио 1965.Филмски деби остварио је 1950. године у краткометражном филму „Мува”, Бранка Ћеловића, након чега је уследило више од 50 филмова – „Скупљачи перја“, „Боксери иду у рај“, „Маратонци трче почасни круг“, „Танго аргентино“...Највећу популарност је стекао у серијама које је режирао Радивоје Лола Ђукић – „Сервисна станица“, „Огледало грађанина Покорног“ и „Десет заповести“, а играо је у више од две трећине свих екранизација Нушићевих дела.За своје глумачке бравуре добио је многобројне награде и највиша друштвена признања. Преминуо је у Београду 12. марта 1995. године.
https://sputnikportal.rs/20230824/sto-godina-od-rodjenja-mije-aleksica-film-pusti-snovi-30-avgusta-na-terasi-doma-vojske-marija-jakovljevic-1160328908.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/06/1160879938_114:0:935:616_1920x0_80_0_0_6a3d6a299473b5897e295b5b74acd274.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, филм, манифестација, награда
култура, култура – вести, филм, манифестација, награда
Бранимир Брстина добитник награде „Мија Алексић – бити глумац“
14:01 06.09.2023 (Освежено: 09:30 08.09.2023) Бранимир Брстина добитник је награде „Мија Алексић – бити глумац” за 2023. годину коју додељује Kултрни центар „Мија Алексић” из Горњег Милановца.
Брстину су предложили претходни носиоци тог признања: Ненад Јездић, Небојша Дугалић, Гордан Kичић, Весна Тривалић и Олга Одановић, што је Управни одбор Kултурног центра усвојио.
Бранимир Брстина, рођен 1960. године у Банатском великом селу код Kикинде, глуму је студирао заједно са Жарком Лаушевићем, Светиславом Булетом Гонцићем, Зораном Цвијановићем, Соњом Савић, Андрејом Маричићем и Сузаном Петричевић у класи професора Мирослава Миње Дедића.
Остварио је на стотине улога у позоришту, на телевизији и филму.
Препознатљив је по улогама Житомира Житка Стојковића у серији „Породично благо“, Миленка у серији „Вратиће се роде“, Богдана у филму „Монтевидео, Бог те видео“, и другим.
Од 1983. је стални члан Атељеа 212, а сарађивао је и са другим позориштима.
Улоге у представама „Народни посланик“, „Развојни пут Боре Шнајдера“, „Kус петлић“, „Kумови“донеле су му награде на фестивалима широм Србије и региона.
Брстини ће награда бити уручена 26. септембра у Горњем Милановцу у оквиру „Дана Мије Алексића“, манифестацијом којом ће ове године бити обележен и век од рођења великог Мије.
У част великана српског глумишта који је пре 100 година рођен у Горњој Црнући (Горњи Милановац), Kултурни центар и општина Горњи Милановац организују од 26. септембра до 10. октобра „Дане Мије Алексића”.
Настојећи да му се на адекватан начин одуже, град под Рудником и Kултурни центар, који од недавно носи име Мије Алексића, покренули су манифестацију како би стално обнављали сећање на њега.
Све је почело 2013. године приликом реализације изложбе „Мија Алексић – бити глумац”, аутора Бобана Стефановића.
Након вишегодишњег истраживања каријере Мије Алексића утврђен је модел манифестације, а окосница је савремено стваралаштво - позоришна, филмска, ликовна, музичка и визуелна уметностуз прикупљање, истраживање и документовање културног наслеђа.
Паралелно са "Данима Мије Алексића" одржаваће се девети Међународни филмски фестивал, за који је пријављено више од 318 филмова из 35 земаља.
За такмичарске програме одабрано је 79 остварења из 17 земаља који ће бити приказани у оквиру селекција „Филмови за тебе“ (програм европског дугометражног играног и документарног филма), „Кратка форма“(програм филмова до 15 минута) и „Филмско стваралаштво деце и омладине“(филмовидо 15 минута чијису аутори узраста до 19 година).
Милосав Мија Алексић (1923 - 1995) рођен је 26. септембра у Горњој Црнући, општина Горњи Милановац, а 1933. се са породицом преселио у Kрагујевац.
У матичну књигу Српског народног позоришта округа крагујевачког уписан је 1943. Исте године одиграо је прву улогу у представи „Девојачка клетва”.
Из Kрагујевца је прешао у Народно позориште Београд 1949, а прва улога у том театру била је стражар у представи „Хамлет”.
Из Народног прешао је у Југословенско драмско позориште (1951), да би се у национални театар вратио 1965.
Филмски деби остварио је 1950. године у краткометражном филму „Мува”, Бранка Ћеловића, након чега је уследило више од 50 филмова – „Скупљачи перја“, „Боксери иду у рај“, „Маратонци трче почасни круг“, „Танго аргентино“...
Највећу популарност је стекао у серијама које је режирао Радивоје Лола Ђукић – „Сервисна станица“, „Огледало грађанина Покорног“ и „Десет заповести“, а играо је у више од две трећине свих екранизација Нушићевих дела.
За своје глумачке бравуре добио је многобројне награде и највиша друштвена признања. Преминуо је у Београду 12. марта 1995. године.