https://sputnikportal.rs/20230907/nbs-zadrzala-referentnu-kamatnu-stopu-na-nivou-od-650-odsto-1160930924.html
НБС задржала референтну каматну стопу на нивоу од 6,50 одсто
НБС задржала референтну каматну стопу на нивоу од 6,50 одсто
Sputnik Србија
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто. 07.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-07T12:59+0200
2023-09-07T12:59+0200
2023-09-07T12:59+0200
економија
економија
србија – економија
нбс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/1e/1125791852_0:241:2560:1681_1920x0_80_0_0_8349e4e22bc95f25034ccc2e7acaeba7.jpg
На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто), објавила је НБС.Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља у хоризонту монетарне политике.Такође, приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти претходних подизања основних каматних стопа, саопштила је НБС.Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.Ипак, у циљу одлучне борбе против инфлације Народна банка Србије одлучила је да путем обавезне резерве повуче део високих вишкова динарске ликвидности и тиме додатно пооштри домаће монетарне услове.Уколико процени да је потребно, Извршни одбор не искључује могућност даљег пооштравања монетарне политике.Слабљење глобалних инфлаторних притисака је настављено, пре свега по основу нижих цена енергената и примарних производа на светском тржишту чије су цене и даље знатно ниже у поређењу са претходном годином, решавања застоја у међународним ланцима снабдевања, као и ефеката заоштравања монетарних политика водећих централних банака.У зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, укупна међугодишња инфлација је непромењена у августу у односу на јул, али је смањена базна инфлација, која се изједначила са укупном инфлацијом.Наредне одлуке Европске централне банке ће у великој мери зависити од података који буду пристизали имајући у виду још увек присутну неизвесност у погледу темпа дезинфлације у наредном периоду због наставка раста зарада у зони евра, рекордно ниске незапослености и високих профитних маржи компанија.Сличан став у погледу монетарне политике изнео је и Систем федералних резерви на последњем састанку, при чему је процес дезинфлације у Сједињеним Америчким Државама бржи него у зони евра.Извршни одбор Народне банке Србије истиче да је опрезност монетарне политике и даље неопходна због присутних геополитичких тензија, као и, иако смањених, и даље присутних ризика у погледу цена енергената и њихове расположивости у наредном периоду, као и светских цена примарних пољопривредних производа.Међугодишња инфлација у Србији се од априла налази на опадајућој путањи и у јулу је додатно успорила на 12,5 одсто, уз забележену месечну дефлацију, што је у складу с ранијим проценама Народне банке Србије.Успоравање инфлације је у највећој мери резултат успоравања раста цена прерађене хране и енергије, као и цена у оквиру базне инфлације, која се од јуна креће на једноцифреном нивоу и у јулу је износила 9,4 одсто међугодишње.Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, смањујући се просечно месечно за око један процентни поен, тако да би крајем године требало да износи око осам одсто.На овакво кретање инфлације утицаће и слабљење глобалних трошковних притисака и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године.Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у другом тромесечју 2024. допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.Раст бруто домаћег производа је у другом тромесечју убрзан на 1,7 одсто међугодишње, као што је била и прва процена Републичког завода за статистику.Тиме је привредни раст у првој половини године износио 1,3 одсто међугодишње, што је у складу с пројекцијом Народне банке Србије да ће на нивоу године он бити у распону од два до три одсто.Оствареном расту највише доприноси нето извоз захваљујући расту извоза робе и услуга, упркос томе што је очекивани раст светске економије ове и наредне године успорен због пооштрених услова на међународном финансијском тржишту, структурних промена услед пандемије и нижих инвестиција.Приликом доношења одлука о монетарној политици, Извршни одбор је узео у обзир и ризик да смањена екстерна тражња у одређеној мери може умањити производњу и извоз прерађивачке индустрије у Србији у наредном периоду.Народна банка Србије наводи да ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације.Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 6. октобра 2023. године, наведено је у саопштењу.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, нбс
економија, србија – економија, нбс
НБС задржала референтну каматну стопу на нивоу од 6,50 одсто
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50 одсто.
На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто),
објавила је НБС.
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определио је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља у хоризонту монетарне политике.
Такође, приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти претходних подизања основних каматних стопа, саопштила је НБС.
Преношење досадашњег повећања референтне каматне стопе на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике путем канала каматне стопе.
Ипак, у циљу одлучне борбе против инфлације Народна банка Србије одлучила је да путем обавезне резерве повуче део високих вишкова динарске ликвидности и тиме додатно пооштри домаће монетарне услове.
Уколико процени да је потребно, Извршни одбор не искључује могућност даљег пооштравања монетарне политике.
Слабљење глобалних инфлаторних притисака је настављено, пре свега по основу нижих цена енергената и примарних производа на светском тржишту чије су цене и даље знатно ниже у поређењу са претходном годином, решавања застоја у међународним ланцима снабдевања, као и ефеката заоштравања монетарних политика водећих централних банака.
У зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, укупна међугодишња инфлација је непромењена у августу у односу на јул, али је смањена базна инфлација, која се изједначила са укупном инфлацијом.
Наредне одлуке Европске централне банке ће у великој мери зависити од података који буду пристизали имајући у виду још увек присутну неизвесност у погледу темпа дезинфлације у наредном периоду због наставка раста зарада у зони евра, рекордно ниске незапослености и високих профитних маржи компанија.
Сличан став у погледу монетарне политике изнео је и Систем федералних резерви на последњем састанку, при чему је процес дезинфлације у Сједињеним Америчким Државама бржи него у зони евра.
Извршни одбор Народне банке Србије истиче да је опрезност монетарне политике и даље неопходна због присутних геополитичких тензија, као и, иако смањених, и даље присутних ризика у погледу цена енергената и њихове расположивости у наредном периоду, као и светских цена примарних пољопривредних производа.
Међугодишња инфлација у Србији се од априла налази на опадајућој путањи и у јулу је додатно успорила на 12,5 одсто, уз забележену месечну дефлацију, што је у складу с ранијим проценама Народне банке Србије.
Успоравање инфлације је у највећој мери резултат успоравања раста цена прерађене хране и енергије, као и цена у оквиру базне инфлације, која се од јуна креће на једноцифреном нивоу и у јулу је износила 9,4 одсто међугодишње.
Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањом, смањујући се просечно месечно за око један процентни поен, тако да би крајем године требало да износи око осам одсто.
На овакво кретање инфлације утицаће и слабљење глобалних трошковних притисака и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године.
Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у другом тромесечју 2024. допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Раст бруто домаћег производа је у другом тромесечју убрзан на 1,7 одсто међугодишње, као што је била и прва процена Републичког завода за статистику.
Тиме је привредни раст у првој половини године износио 1,3 одсто међугодишње, што је у складу с пројекцијом Народне банке Србије да ће на нивоу године он бити у распону од два до три одсто.
Оствареном расту највише доприноси нето извоз захваљујући расту извоза робе и услуга, упркос томе што је очекивани раст светске економије ове и наредне године успорен због пооштрених услова на међународном финансијском тржишту, структурних промена услед пандемије и нижих инвестиција.
Приликом доношења одлука о монетарној политици, Извршни одбор је узео у обзир и ризик да смањена екстерна тражња у одређеној мери може умањити производњу и извоз прерађивачке индустрије у Србији у наредном периоду.
Народна банка Србије наводи да ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације.
Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 6. октобра 2023. године, наведено је у саопштењу.
