https://sputnikportal.rs/20230908/ukleti-brod-bio-je-ponos-jugoslavije-a-sada-niko-nece-na-njega-1160970890.html
Уклети брод: Био је понос Југославије, а сада нико неће на њега
Уклети брод: Био је понос Југославије, а сада нико неће на њега
Sputnik Србија
Школски брод „Галеб“, некадашњи понос Југославије и Ратне морнарице ЈНА, резиденцијална јахта Јосипа Броза Тита, данас је као уклети брод. По други пут је... 08.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-08T23:00+0200
2023-09-08T23:00+0200
2023-09-08T23:00+0200
друштво
друштво
регион
регион – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/08/1160970188_118:0:1722:902_1920x0_80_0_0_63331d22da0671a24a14501c8fe561ce.png
Радови на обнови и претварању брода „Галеб“ у плутајући музеј у завршној су фази у бродоградилишту Краљевица, али пројект и даље није заокружен једном важном ставком - на конкурс за хотел и угоститељски објект, за које је град Ријека предвидела 993 квадратна метра површине брода, није се јавио нико.На конкурс за „Галеб“ нико се није јавиоБио је то већ други конкурс за комерцијалне садржаје на „Галебу“ чија је укупна површина 5.549 квадрата, а ријечке власти ће сада морати још једном да анализирају услове за будућег концесионара те да прилагоде и мењају оно што је одбило потенцијалне улагаче којих, наводно, има, преноси Јутарњи лист.Конкурс је расписан летос, а после продужетка рока, затворен је 28. августа и на њега није стигла ниједна понуда.Према речима градоначелника Ријеке Марка Филиповића, неколико предузетника је уочи конкурса и током њега показала интересовање за угоститељску и делатност смештаја, али се нико није јавио. Филиповић каже да се пренамена брода у музеј наставља.За угоститељски објект и хотел предвиђено је мање од петине укупне површине брода, а тражена цена закупа била је 10.943 евра месечно. Иако су и цена закупа, као и депозит, који сада износи 41.036 евра, смањени у односу на први конкурс, формално исказаног интереса и даље нема.У конкурсу, међутим и други пут је било ставки које су неодређене, па је тако замишљено да будући концесионар плаћа 17,9 одсто укупних трошкова одржавања и испитивања свих техничких система брода са свим потребним сервисима, осим система климатизације и вентилације. Будући да је ово први случај да се неки брод претвара у музеј, још није познато колико би ти трошкови могли износити.Нису познати ни трошкови уређења хотела, ресторана и терасе које би будући концесионар, према последњем конкурсу, требало да преузме на себе, за шта ће бити ослобођен плаћања закупа на пет година. Према цени закупа одређеној у конкурсу, ради се о око 200.000 евра, али је питање да ли се за тај новац може извести преуређење.Није познато ни место на ком ће „Галеб“ бити везан. Наиме, иако се, када је покренут пројекат брода музеја, говорило да би локација требало да буде на ријечкој риви, уз неки од гатова, или на почетку лукобрана Моло лонго, близу Путничког терминала, сада је одређена локација покрај дизалица на Моло лонгу. То је око километар, односно десетак минута хода од Риве Бодули, дакле центра Ријеке, што смањује атрактивност локације.Такође, у овом тренутку још није познато хоће ли и под којим условима ријечка путничка обала, односно рива, бити претворена у марину за суперјахте, што је жеља компаније АЦИ Гитоне која гради марину у Порто Барошу. Суперјахте би могле да блокирају поглед на „Галеб“ који, завучен код дизалица, с њима пада у други план и тешко да може оправдати улогу атракције у ријечкој луци.Титов бродОбнова „Галеба“, који је остао запамћен као Титова пловећа резиденција и школски брод Југославенске ратне морнарице на којем је војну обуку прошло на хиљаде „Титових морнара“, почела је 2019, али рокови су неколико пута пробијани.Сада су радови у завршној фази, урађено је више од 90 одсто, а након завршетка реконструкције и рестаурације следи опремање музеја. Ријечке власти кажу да се изводе радови на полагању опреме и електрокабла, а планирани завршетак је у пролеће 2024. године.Иначе, брод „Галеб“ је заштићено културно добро. Саграђен је у Италији 1938. године као брод за превоз банана, а током Другог светског рата користила га је италијанска ратна морнарица. После капитулације Италије 1943. године запленили су га Немци и користили као минополагач. Тешко је оштећен 1944. када је налетео на мину у Јадранском мору, а на поправци у Ријеци потопила га је савезничка авијација.Извучен је из мора почетком 1948. и потом обновљен у пулском бродоградилишту. Од 1952. године био је школски брод ратне морнарице и у исто време Титов председнички брод. Тито је на броду провео укупно 318 дана и прешао 157.000 километара широм света. На овом броду боравила су 102 светска државника која су се срела са југословенским маршалом, а међу њима Винстон Черчил, грчки краљ Павле, етиопски цар Хајле Селасије, марокански краљ Хасан II, а председници Гамал Абдел Насер, Џавахарлал Нехру, Ахмед Сукарно, Кваме Нкрумах, Хабиб Бургиба, Сиримаво Бандаранаике, Секу Туре, Никита Хрушчов...У време распада Југославије повучен је у Боку Которску, потом је био у власништву владе Црне Горе, која га је продала грчком бизнисмену. Он је послао брод на ремонт у ријечко бродоградилиште, али није платио трошкове, па је „Галеб“ преузела градска управа Ријеке.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, регион, регион – друштво
друштво, регион, регион – друштво
Уклети брод: Био је понос Југославије, а сада нико неће на њега
Школски брод „Галеб“, некадашњи понос Југославије и Ратне морнарице ЈНА, резиденцијална јахта Јосипа Броза Тита, данас је као уклети брод. По други пут је пропао конкурс за издавање његовог дела јер се није јавио нико.
Радови на обнови и претварању брода „Галеб“ у плутајући музеј у завршној су фази у бродоградилишту Краљевица, али пројект и даље није заокружен једном важном ставком - на конкурс за хотел и угоститељски објект, за које је град Ријека предвидела 993 квадратна метра површине брода, није се јавио нико.
На конкурс за „Галеб“ нико се није јавио
Био је то већ други конкурс за комерцијалне садржаје на „Галебу“ чија је укупна површина 5.549 квадрата, а ријечке власти ће сада морати још једном да анализирају услове за будућег концесионара те да прилагоде и мењају оно што је одбило потенцијалне улагаче којих, наводно, има,
преноси Јутарњи лист.
Конкурс је расписан летос, а после продужетка рока, затворен је 28. августа и на њега није стигла ниједна понуда.
Према речима градоначелника Ријеке Марка Филиповића, неколико предузетника је уочи конкурса и током њега показала интересовање за угоститељску и делатност смештаја, али се нико није јавио. Филиповић каже да се пренамена брода у музеј наставља.
За угоститељски објект и хотел предвиђено је мање од петине укупне површине брода, а тражена цена закупа била је 10.943 евра месечно. Иако су и цена закупа, као и депозит, који сада износи 41.036 евра, смањени у односу на први конкурс, формално исказаног интереса и даље нема.
У конкурсу, међутим и други пут је било ставки које су неодређене, па је тако замишљено да будући концесионар плаћа 17,9 одсто укупних трошкова одржавања и испитивања свих техничких система брода са свим потребним сервисима, осим система климатизације и вентилације. Будући да је ово први случај да се неки брод претвара у музеј, још није познато колико би ти трошкови могли износити.
Нису познати ни трошкови уређења хотела, ресторана и терасе које би будући концесионар, према последњем конкурсу, требало да преузме на себе, за шта ће бити ослобођен плаћања закупа на пет година. Према цени закупа одређеној у конкурсу, ради се о око 200.000 евра, али је питање да ли се за тај новац може извести преуређење.
Није познато ни место на ком ће „Галеб“ бити везан. Наиме, иако се, када је покренут пројекат брода музеја, говорило да би локација требало да буде на ријечкој риви, уз неки од гатова, или на почетку лукобрана Моло лонго, близу Путничког терминала, сада је одређена локација покрај дизалица на Моло лонгу. То је око километар, односно десетак минута хода од Риве Бодули, дакле центра Ријеке, што смањује атрактивност локације.
Такође, у овом тренутку још није познато хоће ли и под којим условима ријечка путничка обала, односно рива, бити претворена у марину за суперјахте, што је жеља компаније АЦИ Гитоне која гради марину у Порто Барошу. Суперјахте би могле да блокирају поглед на „Галеб“ који, завучен код дизалица, с њима пада у други план и тешко да може оправдати улогу атракције у ријечкој луци.
Обнова „Галеба“, који је остао запамћен као Титова пловећа резиденција и школски брод Југославенске ратне морнарице на којем је војну обуку прошло на хиљаде „Титових морнара“, почела је 2019, али рокови су неколико пута пробијани.
Сада су радови у завршној фази, урађено је више од 90 одсто, а након завршетка реконструкције и рестаурације следи опремање музеја. Ријечке власти кажу да се изводе радови на полагању опреме и електрокабла, а планирани завршетак је у пролеће 2024. године.
Иначе, брод „Галеб“ је заштићено културно добро. Саграђен је у Италији 1938. године као брод за превоз банана, а током Другог светског рата користила га је италијанска ратна морнарица. После капитулације Италије 1943. године запленили су га Немци и користили као минополагач. Тешко је оштећен 1944. када је налетео на мину у Јадранском мору, а на поправци у Ријеци потопила га је савезничка авијација.
Извучен је из мора почетком 1948. и потом обновљен у пулском бродоградилишту. Од 1952. године био је школски брод ратне морнарице и у исто време Титов председнички брод. Тито је на броду провео укупно 318 дана и прешао 157.000 километара широм света. На овом броду боравила су 102 светска државника која су се срела са југословенским маршалом, а међу њима Винстон Черчил, грчки краљ Павле, етиопски цар Хајле Селасије, марокански краљ Хасан II, а председници Гамал Абдел Насер, Џавахарлал Нехру, Ахмед Сукарно, Кваме Нкрумах, Хабиб Бургиба, Сиримаво Бандаранаике, Секу Туре, Никита Хрушчов...
У време распада Југославије повучен је у Боку Которску, потом је био у власништву владе Црне Горе, која га је продала грчком бизнисмену. Он је послао брод на ремонт у ријечко бродоградилиште, али није платио трошкове, па је „Галеб“ преузела градска управа Ријеке.
_03.jpg){kind=link}