https://sputnikportal.rs/20230909/zapadna-batina-za-neposlusne-delovi-srbije-pod-torturom-ilegalnih-dosljaka--po-planu-eu-1161028362.html
Западна батина за непослушне: Делови Србије под тортуром илегалних дошљака – по плану ЕУ
Западна батина за непослушне: Делови Србије под тортуром илегалних дошљака – по плану ЕУ
Sputnik Србија
Србија и Европа су на удару новог великог мигрантског таласа који прети Европи, сличног оном из 2015.. Сигурно је да ће мигранти поново бити коришћени као... 09.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-09T21:13+0200
2023-09-09T21:13+0200
2023-09-09T21:13+0200
србија
србија
србија – политика
анализе и мишљења
мигрантска криза
илегални мигранти
република српска (рс)
предраг ћеранић
александар митић
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/1a/1146843615_0:125:3199:1924_1920x0_80_0_0_6b746dbd719e02fec3b2b2860ce397d4.jpg
Овако за Спутњик немире које мигранти изазивају по југу и северу Србије, али и њихов све већи прилив у Европу, коментарише декан Факултета за безбедност у Бањалуци Предраг Ћеранић и додаје: „План је Брисела да западни Балкан буде скровиште, некаква сива зона где би мигранти били на ободу ЕУ, а тамо им више не дозвољавају, стопа толерантности за мигранте је сада нулта“. Мигрантска криза није престајала Наш саговорник подсећа да мигрантска криза, после првог великог таласа, никада није ни престала, само су је засенили други догађаји, пандемија короне, а затим и дешавања у Украјини. То добро знају становници крајњег југа и севера Србије. Само током лета на измаку, у Војводини је откривено неколико илегалних кампова са више хиљада људи који илегално бораве у нашој земљи. Многи су код себе имали ватрено оружје. Забележене су бројне пљачке, провале у напуштене, али и куће у којима се живи. Грађани у Војводини кажу да преживљавају психичку тортуту, не осећају се безбедно ни дању, ни ноћу. Пре неколико дана група миграната је ножевима напала посетиоце кафића у центру Пирота, дан раније у том граду код ухапшене групе пронађене су аутоматске пушке и пиштољи. Неискрена политика ЕУ Ћеранић истиче да Европска унија није искрена према земљама западног Балкана, јер би требала да штити своје границе јужније, границе Грчке би требало да буду границе ЕУ. Мигранти фактички у Србију долазе из Европске уније, из Грчке, преко Северне Македоније. „ЕУ је консолидовала редове и управо оно што су замерали премијеру мађарске Виктору Орбану, почеле су чинити и друге чланице Европске уније. И Бугарска је направила жичану ограду према Турској, Аустрија, Словенија, предузели су све мере да заштите своју границу. Границе Хрватске су сматране границама ЕУ, па је хрватска полиција у низу случајева показала једну бруталност, која се толерисала, јер су штитили границе ЕУ од миграната“, каже Ћеранић. Мигранти продукт америчке политике Научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Александар Митић такође сматра да су до већих безбедносних проблема на нашим просторима довеле мере које је Европске унија донела да би себе заштитила после искуства из мигрантске кризе коју су покренули ратови у Сирији и Авганистану. Велике проблеме имају Француска и Грчка, која је прва на удару, а највеће Италија која је, како Митић каже, веома нервозна, због свега што се сада дешава у Африци, пре свега после дешавања у Нигеру, али и шире, у Сахелу, одакле би могао доћи још већи број илегалних миграната, којима је Италија прва дестинација. Пропаст геополитичких сила Митић подсећа да је и ова, нова криза, последица пропасти одређених геополитичких сила које су проузроковале конфликте и подстакле миграције, ради се, каже, о пропасти америчке политике у Агванистану, пропасти америчке политике у Ираку, Сирији, а ова друга је довела и до притиска на Турску. „Европска унија покушава да ово питање реши, с једне стране на безбедносни начин, јачањем спољних граница, а са друге, поготово у аранжману са Турском, да у неку руку плати одређеним државама да буду врста паркиралишта за мигранте. Иако је то прилично ружан термин, чињеница је шта се тамо дешава са сиријским избеглицама. С обзиром на аранжман са Бриселом, то постаје предмет затезања и трговине између Анкаре и Брисела, које у сваком тренутку може да се подстакне неки нови миграциони талас“. Република Српска се донекле заштитила Ћеранић додаје да се и Србији, као и Босни и Херцеговини нуди одређени новац за збрињавање миграната, јер је план Брисела да западни Балкан буде скровиште, место где ће мигранти чекати на ободу Европске уније, док тамо нису пожељни. „Влада Републике Српске није дозволила да се граде мигрантски кампови, али они постоје у БиХ на четири локације и ми тако и посредно имамо неке проблеме, али су проблеми Српске занемариви у односу на оне са којима се суочавају грађани Сарајева или Бихаћа. Зашто је Србија дозволила мигрантске кампове, зашто се ту нису предузеле неке мере које ЕУ предузима, не знам, али је сигурно да ће у времену које долази они сигурно поново бити коришћени као батина за непослушне владе и државе“, истиче Ћеранић. Он додаје да Србија треба да ревидира своју мигрантску политику и предузме управо оне мере које су предузеле поједине земље ЕУ, као што је Мађарска, Бугарска, као што су Аустрија и Словенија, јер се не треба заваравати, нити гајити илузије да је мигрантска криза искључиво хуманитарно питање. Она је пре свега безбедносни изазов. Решење у Африци Митић каже да решење проблема треба тражити много даље од Балкана и Европе, на континенту са којега се тек очекује прилив избеглица у Европу. „Уколико се на адекватан начин не реши питање економског развоја Африке, са развојем инфраструктуре, на чему Европа уопште није радила, за разлику од Кине, која је јако пуно уложила, за разлику од Русије која улаже у многе ствари у Африци, за Европу је то огроман проблем. Просечна старост у Африци је 18,8 година, а до 2030. ће, према проценама УН, више од 42 одсто младих у свету бити из Африке. Уколико се не реши питање њиховог запошљавања, животног стандарда, многи ће наставити да се крећу ка Европи“, закључује Митић.
https://sputnikportal.rs/20230902/eu-se-suocava-sa-rekordnim-brojem-migranata-1160717172.html
србија
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – политика, анализе и мишљења, мигрантска криза, илегални мигранти, република српска (рс), предраг ћеранић, александар митић, европска унија (еу)
србија, србија – политика, анализе и мишљења, мигрантска криза, илегални мигранти, република српска (рс), предраг ћеранић, александар митић, европска унија (еу)
Западна батина за непослушне: Делови Србије под тортуром илегалних дошљака – по плану ЕУ
Србија и Европа су на удару новог великог мигрантског таласа који прети Европи, сличног оном из 2015.. Сигурно је да ће мигранти поново бити коришћени као батина за непослушне владе и државе. Да би се безбедносно заштитила од миграната, али и те политике, Србија треба да уради управо оно што су урадиле земље ЕУ, које су критковале Орбана.
Овако за Спутњик немире које мигранти изазивају по југу и северу Србије, али и њихов све већи прилив у Европу, коментарише декан Факултета за безбедност у Бањалуци Предраг Ћеранић и додаје:
„План је Брисела да западни Балкан буде скровиште, некаква сива зона где би мигранти били на ободу ЕУ, а тамо им више не дозвољавају, стопа толерантности за мигранте је сада нулта“.
Мигрантска криза није престајала
Наш саговорник подсећа да мигрантска криза, после првог великог таласа, никада није ни престала, само су је засенили други догађаји, пандемија короне, а затим и дешавања у Украјини.
То добро знају становници крајњег југа и севера Србије. Само током лета на измаку, у Војводини је откривено неколико илегалних кампова са више хиљада људи који илегално бораве у нашој земљи. Многи су код себе имали ватрено оружје.
Забележене су бројне пљачке, провале у напуштене, али и куће у којима се живи. Грађани у Војводини кажу да преживљавају психичку тортуту, не осећају се безбедно ни дању, ни ноћу.
Пре неколико дана група миграната је ножевима напала посетиоце кафића у центру Пирота, дан раније у том граду код ухапшене групе пронађене су аутоматске пушке и пиштољи.
Ћеранић истиче да Европска унија није искрена према земљама западног Балкана, јер би требала да штити своје границе јужније, границе Грчке би требало да буду границе ЕУ. Мигранти фактички у Србију долазе из Европске уније, из Грчке, преко Северне Македоније.
„ЕУ је консолидовала редове и управо оно што су замерали премијеру мађарске Виктору Орбану, почеле су чинити и друге чланице Европске уније. И Бугарска је направила жичану ограду према Турској, Аустрија, Словенија, предузели су све мере да заштите своју границу. Границе Хрватске су сматране границама ЕУ, па је хрватска полиција у низу случајева показала једну бруталност, која се толерисала, јер су штитили границе ЕУ од миграната“, каже Ћеранић.
Мигранти продукт америчке политике
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Александар Митић такође сматра да су до већих безбедносних проблема на нашим просторима довеле мере које је Европске унија донела да би себе заштитила после искуства из мигрантске кризе коју су покренули ратови у Сирији и Авганистану.
„У међувремену су се многе ствари промениле, заоштрила су се питања политике транзита, контроле на одређеним границама, укључујући и физичке баријере. То доводи до све већег отежавања транзита мигрантима, а самим тим и до раста илегалних, практично криминалних групација које се баве кријумчарењем. И они се сукобљавају међу собом, с обзиром да се ради о изузетно профитабилном послу за криминалне групе и разне мафије, не само у региону, већ и сиром широм света“, објашњава Митић.
Велике проблеме имају Француска и Грчка, која је прва на удару, а највеће Италија која је, како Митић каже, веома нервозна, због свега што се сада дешава у Африци, пре свега после дешавања у Нигеру, али и шире, у Сахелу, одакле би могао доћи још већи број илегалних миграната, којима је Италија прва дестинација. Пропаст геополитичких сила Митић подсећа да је и ова, нова криза, последица пропасти одређених геополитичких сила које су проузроковале конфликте и подстакле миграције, ради се, каже, о пропасти америчке политике у Агванистану, пропасти америчке политике у Ираку, Сирији, а ова друга је довела и до притиска на Турску.
„Европска унија покушава да ово питање реши, с једне стране на безбедносни начин, јачањем спољних граница, а са друге, поготово у аранжману са Турском, да у неку руку плати одређеним државама да буду врста паркиралишта за мигранте. Иако је то прилично ружан термин, чињеница је шта се тамо дешава са сиријским избеглицама. С обзиром на аранжман са Бриселом, то постаје предмет затезања и трговине између Анкаре и Брисела, које у сваком тренутку може да се подстакне неки нови миграциони талас“.
Република Српска се донекле заштитила
Ћеранић додаје да се и Србији, као и Босни и Херцеговини нуди одређени новац за збрињавање миграната, јер је план Брисела да западни Балкан буде скровиште, место где ће мигранти чекати на ободу Европске уније, док тамо нису пожељни.
„Влада Републике Српске није дозволила да се граде мигрантски кампови, али они постоје у БиХ на четири локације и ми тако и посредно имамо неке проблеме, али су проблеми Српске занемариви у односу на оне са којима се суочавају грађани Сарајева или Бихаћа. Зашто је Србија дозволила мигрантске кампове, зашто се ту нису предузеле неке мере које ЕУ предузима, не знам, али је сигурно да ће у времену које долази они сигурно поново бити коришћени као батина за непослушне владе и државе“, истиче Ћеранић.
Он додаје да Србија треба да ревидира своју мигрантску политику и предузме управо оне мере које су предузеле поједине земље ЕУ, као што је Мађарска, Бугарска, као што су Аустрија и Словенија, јер се не треба заваравати, нити гајити илузије да је мигрантска криза искључиво хуманитарно питање. Она је пре свега безбедносни изазов.
Митић каже да решење проблема треба тражити много даље од Балкана и Европе, на континенту са којега се тек очекује прилив избеглица у Европу.
„Уколико се на адекватан начин не реши питање економског развоја Африке, са развојем инфраструктуре, на чему Европа уопште није радила, за разлику од Кине, која је јако пуно уложила, за разлику од Русије која улаже у многе ствари у Африци, за Европу је то огроман проблем. Просечна старост у Африци је 18,8 година, а до 2030. ће, према проценама УН, више од 42 одсто младих у свету бити из Африке. Уколико се не реши питање њиховог запошљавања, животног стандарда, многи ће наставити да се крећу ка Европи“, закључује Митић.
