ЕКСКЛУЗИВНО Гуру из Русије: Осмислио револуционарни систем да се спречи пуцњава у школама /видео/
© Sputnik . Гавро Дешић
Пратите нас
Захваљујући Игору Ашманову и његовом тиму који су осмислили систем „Крибрум“, око 95 одсто школских пуцњава у Русији спречено је у самом зачетку. Циљ је спречити формирање култа убица и деловање друштвено деструктивних организација, каже ексклузивно за „Спутњик“ Ашманов, човек кога називају „гуруом руског Интернета“.
Игор Ашманов је повереник Владимира Путина и члан Савета за развој грађанског друштва и права човека при кабинету председника Русије.
Он је и шеф катедре дигиталне социологије на Московском државном универзитету Ломоносов. Један је аутора система правописа ОРФО који је примењен и уграђен у „Мајкрософтов“ офис пакет, бивши извршни директор претраживача „Рамблер“, а са Натлијом Касперском написао је књигу „Дигитална хигијена“. Представљање ове књиге у Србији и републици Српској био је повод да Ашманов дође у наше крајеве.
Школске пуцњаве имају исти образац
Своју пажњу Ашманов је, како каже, од 2018. фокусирао на решење једног од најакутнијих проблема савремених друштава – спречавање школских пуцњава.
Ангажован је пошто је председнику Владимиру Путину достављен извештај о томе како ће школске пуцњаве у будућности представљати проблем; шест месеци касније, догодила се прва школска пуцњава у Русији, а Ашманов је креирао „Крибрум“, уз помоћ кога аналитичари прикупљају садржаје са друштвених мрежа, анализирају их и податке достављају службама безбедности.
Школске пуцњаве догађају се по истом обрасцу, оном који је пратио први случај те врсте, пуцњаву у америчкој школи „Колумбајн“ коју су у априлу 1999. извршили Ерик Харис и Дилан Клеболд.
„Убрзо је од тога направљен култ на друштвеним мрежама. Њих двојица су били бели расисти и овај злочин су извршили 12. Априла на Хитлеров рођендан. Овај култ је почео да се шири и све пуцњаве су сличне овој – други извршиоци се труде да копирају овај злочин. Много тога је било постављено на друштвене мреже – од оружја које су користили до тога како су били обучени, шта су говорили, како су поставили експлозив. Све групе које пратимо преко друштвених мрежа садрже управо ове информације. Сви извршиоци се труде на набаве оружје које су користили Клибард и Харис, да се за време извршења злочина на исти начин обуку и, најчешће, да изврше самоубиство као што су и они урадили“, наводи Ашманов.
Објашњавајући како функционише пропаганда која велича школске пуцњаве, Ашманов истиче да се деца не мотивишу одмах да почине убиства, већ да постоји „левци увлачења“.
„„Левци увлачења“ тешко се препознају јер су заогрнути одређеном врстом романтике и убеђује децу да је све то „кул“ и да личи на Запад. Потребно је људе који преносе ове наративе са западних друштвених мрежа што пре препознати и хапсити их и што строже кажњавати, јер то један од најважнијих делова политике спречавања овог понашања“, објашњава Ашманов.
Шта је „Крибрум“ који спречава школске пуцњаве
Његов и задатак његових сарадника је да, уз помоћ „Крибрума“, прате друштвене мреже; аналитичари анализирају податке и праве извештаје које даље прослеђују службама безбедности, а на овај начин спречено је, како Ашманов каже, између 90 и 95 одсто школских пуцњава у Русији.
„Крибрум“ је, објашњава, велики претраживач за друштвене мреже, Телеграм канале, блогове, за све оно што се назива социјалним Интернетом, сличан Гуглу или Јандексу.
„То су велике фарме сервера које извлаче информације са друштвених мрежа. Пратимо око 400 милиона налога на различитим друштвеним мрежама, на руском, а однедавно смо почели да пратимо и друге државе бившег СССР-а. Извлачимо између 100-150 милиона објава на дан. То су објаве, лајкови, форварди, коментари итд, практично све што се објави на друштвеним мрежама на овој територији, на овим језицима. То је око 10 000 коментара или лајкова у секунди и све се то бележи последњих 11, 12 година“, каже он.
У Русији постоје још два мања слична система, постоје такви системи и у САД, по један постоји у Израелу и Канади. До сада, путем „Крибрума“ прикупљено је око четири петабајта података, који су разврстани по кластерима, тако да може да се прави ретроспектива о томе како се неки корисник друштвених мрежа понашао у неком периоду, додаје наш саговорник.
Спречити стварање култа убице
Психолози и психијатри слажу се да пуцњаве по школама у првом реду нису убиства, већ врста самоубиства. Извршиоци школских пуцњава жели да из живота изађу на „елегантан начин“ и зато се ове пуцњаве најчешће завршавану самоубиствима, каже Ашманов.
„На тај начин, самоубица који пре тога постаје убица, улази у центар пажње, о њему сви говоре и то је оно што је он желео да постигне. Због тога је потребно, ма како то парадоксално звучало, да се, упркос слободи говора и извештавања, што мање говори и што мање извештава о свему томе. Јер велика популарност овога код друге деце изазива жељу да и они то направе да би дошли у центар пажње“, истиче он.
И у Русији је покушано да се од масовних убица по школама направи својеврстан култ – да се, како Ашманов каже, извршиоци тих пуцњава прикажу као „кул“ момци, да остали постану„фенси“ тако што ће бити налик на њих… Девојке пишу коментаре да су заљубљене у њих, иако су они већ мртви… то је реприза култа која се појављује на локалном нивоу.
Зато је, према његовом мишљењу, смањивање медијске пажње и популарности једини начин да се смањи привлачност овог начина самоубиства међу онима који су одлучили да дођу у центар пажње.
„Значи, ни у комслучају не узимати интервју од убице, уколико је остао жив, нити од његових рођака и ближњих, ни у ком случају не показивати фотографије или видео материјал са места догађаја… И, уопште, што мање јавности, што мање публицитета, јер публицитет, нажалост,привлачи будуће починиоце оваквих злочина“, напомиње он.
„Психолошке удице“ и стварање зависности код деце
Интернет је пун опасности, поготово за децу. Људско биће навикло је да се креће у организованом и заштићеном простору. Међутим, Интернет је џунгла. Зато држава треба и мора да се умеша и да се стручно брине о томе како да овај простор оспособи за боравак наше деце, каже у ексклузивном интервјуу за Спутњик Игор Ашманов, „гуру руског Интернета“.
Реално друштво је организовано, у њему се човек мање-више осећа сигурно – држава обезбеђује питку воду, редовно снабдевање струјом и гасом, док полиција обезбеђује сигурност. На Интернету, међутим, није тако, објашњава наш саговорник. И Интернет, као и мобилни телефони опасни су сами по себи, по својој структури у коју су уграђене „психолошке удице“ које стварају зависност. „психолошке удице“ су, каже, модели који нехотице, без обзира на садржај, стварају зависност и смањују пажњу.
„Деца, по статистици, проводе између седам и осам сати дневно на Интернету, највећим делом на друштвеним мрежама. То узрокује смањене пажње; деца више не могу да се фокусирају на неки проблем, изазива се тзв. „блиц свест“, где пажња не може да се одржи дуже од неколико минута. Поред тога, постоји илузија знања, с обзиром да се сва знања пребацују на лак доступ, на „Википедију“ или неке друге сајтове и више нема потребе да се нешто памти“, каже Ашманов.
С обзиром да се појављују нове технике привлачења, сви негативни утицаји Интернета на децу не могу да до краја буду проучени, додаје он и као пример штетне друштвене мреже наводи Тик-Ток.
„Постоје сервиси као што је, на пример, ТиК-Ток, који су у потпуности токсични, без обзира на садржај јер уништавају све чега се дотакну – дечју психу, слободно време, фокус, концетрацију, пажњу… једино што се после неколико сатри боравка на Тик-Току може рећи је да дете уопште свесно тога шта је гледало – једино што је било ангажовано су његов велики прст, палац и очи. Тик-Ток садржи психолошке моделе, удице и до те мере је „лепљив“ да, без обзира на садржај који се гледа, он лоше делује на децу и једини начин да се са њим изађе на крај је да се забрани“, констатује наш саговорник.
У републици Српској, Ашманов је имао бројне састанке са високим функционерима, али се срео и са професорима и наставницима, а књига „Дигитална хигијена“ ће, по одлуци председника Републике Српске Милорада Додика бити подељена свим школама у Српској. Према Ашмановљевим речима, професори и наставници из Српске веома добро схватају које опасности постоје на Интернету и веома су забринути за будућност деце.
„Родитељи и наставници су веома забринути због дигиталне зависности код деце и свих негативних ствари које дигитализација собом носи, на које треба обратити пажњу. Заједнички смо закључили да ће књига бити корисна професорима и наставницима и преговарамо о организовању курсева за наставно особље у РС који ће помоћи да се ова знања прошире“, закључује Ашманов.
