https://sputnikportal.rs/20230911/evro-slabi-prema-dolaru-vec-osam-nedelja-ima-li-razloga-za-brigu--sta-kazu-prognoze-1161103763.html
Евро слаби према долару већ осам недеља: Има ли разлога за бригу – шта кажу прогнозе
Евро слаби према долару већ осам недеља: Има ли разлога за бригу – шта кажу прогнозе
Sputnik Србија
Заједничка европска валута изгубила је више од пет одсто вредности од средине јула. Да ли је то знак реакције инвеститора на све већи јаз између успоравања... 11.09.2023, Sputnik Србија
2023-09-11T20:45+0200
2023-09-11T20:45+0200
2023-09-11T20:45+0200
економија
свет – економија
банке и берза
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/215/75/2157539_0:260:4967:3053_1920x0_80_0_0_6f74f63e3814c993ad31e09de03c6151.jpg
Евро је на путу да и осму недељу узастопно забележи клизање у односу на долар. Заједничка валута изгубила је више од пет одсто од средине јула, а њом се у петак после подне трговало за 1,0707 долара. Континуиран пад одражава сумње инвеститора да ли ће Европска централна банка поново повећати каматне стопе на састанку овог четвртка усред очигледних сигнала погоршања економске ситуације.Привлачност долараИндустријска производња у Немачкој, традиционалном мотору раста 20 земаља евра, пала је трећи месец заредом у јулу. У међувремену су захтеви за накнаде за незапослене у САД неочекивано пали, што је најновији знак отпорности тржишта рада.То ће вероватно подстаћи Федералне резерве да каматне стопе дуже држе вишим, повећавајући привлачност долара. Вредност европских акција је у петак остала непромењена, након седмодневног низања губитака, пише „Фајненшел тајмс“.Тржишта се кладе на око 35 одсто шансе да ЕЦБ 14. септембра подигне своју каматну стопу на депозите с 3,75 одсто на четири одсто.Шансе су се смањиле након низа лоших показатеља последњих недеља. БДП еврозоне у другом тромесечју је смањен са 0,3 одсто на 0,1 одсто, а пословне анкете указују на даље успоравање у августу.„Изгледи за привреду нису добри и то би требало да донесе још дезинфлације“, рекао је Дирк Шумахер, бивши службеник ЕЦБ-а, који сада ради као економиста у француској банци „Натиxис“. Он предвиђа да ће се ЕЦБ одлучити за паузу у којој не подиже стопе, али јасно даје до знања да је још врло забринут због инфлације и спреман да настави с пооштравањем ако инфлаторни притисци постану тврђи.„То би тржиште држало више на ногама, уместо раста стопа, за који би улагачи одмах претпоставили да је последњи“, рекао је Шумахер, пренео је „Пословни дневник“.Назнаке рецесијеДео инвеститора мисли да ће претећи знакови рецесије у Европи отежати намеру ЕЦБ-а да још једном подигне трошкове задуживања, чак и ако сматра да је то потребно за њено приближавање циљаних два одсто. Темељна инфлација, која искључује волатилне цене енергије и хране, износи 5,3 одсто.Даље слабљење заједничке валуте могло би Франкфурту да закомпликује обарање инфлације повећањем трошкова увоза, попут енергије и прехрамбених производа. Повећање цене нафте, након што су Саудијска Арабија и Русија прошле недеље продужиле смањење производње, такође је допринело ценовним притисцима.Цена нафте типа „брент“ порасла је изнад 90 долара по барелу, на највиши ниво од новембра прошле године. Међу инвеститорима се све више могу чути размишљања да еврозона улази у раздобље стагфлације, комбинације високе инфлације и стагнантног раста економије.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, банке и берза
свет – економија, банке и берза
Евро слаби према долару већ осам недеља: Има ли разлога за бригу – шта кажу прогнозе
Заједничка европска валута изгубила је више од пет одсто вредности од средине јула. Да ли је то знак реакције инвеститора на све већи јаз између успоравања привреде еврозоне и снажнијег раста у САД?
Евро је на путу да и осму недељу узастопно забележи клизање у односу на долар. Заједничка валута изгубила је више од пет одсто од средине јула, а њом се у петак после подне трговало за 1,0707 долара. Континуиран пад одражава сумње инвеститора да ли ће Европска централна банка поново повећати каматне стопе на састанку овог четвртка усред очигледних сигнала погоршања економске ситуације.
Индустријска производња у Немачкој, традиционалном мотору раста 20 земаља евра, пала је трећи месец заредом у јулу. У међувремену су захтеви за накнаде за незапослене у САД неочекивано пали, што је најновији знак отпорности тржишта рада.
То ће вероватно подстаћи Федералне резерве да каматне стопе дуже држе вишим, повећавајући привлачност долара. Вредност европских акција је у петак остала непромењена, након седмодневног низања губитака, пише „Фајненшел тајмс“.
„Подаци из САД су неумољиви и долазе у време када је европски производни сектор врло слаб. Постоје сумње у то да ли ЕЦБ може да угура још једно коначно повећање“, рекао је руководилац ФX стратегије у ИНГ Крис Тарнер.
Тржишта се кладе на око 35 одсто шансе да ЕЦБ 14. септембра подигне своју каматну стопу на депозите с 3,75 одсто на четири одсто.
Шансе су се смањиле након низа лоших показатеља последњих недеља. БДП еврозоне у другом тромесечју је смањен са 0,3 одсто на 0,1 одсто, а пословне анкете указују на даље успоравање у августу.
„Изгледи за привреду нису добри и то би требало да донесе још
дезинфлације“, рекао је Дирк Шумахер, бивши службеник ЕЦБ-а, који сада ради као економиста у француској банци „Натиxис“. Он предвиђа да ће се ЕЦБ одлучити за паузу у којој не подиже стопе, али јасно даје до знања да је још врло забринут због инфлације и спреман да настави с пооштравањем ако инфлаторни притисци постану тврђи.
„То би тржиште држало више на ногама, уместо раста стопа, за који би улагачи одмах претпоставили да је последњи“, рекао је Шумахер,
пренео је „Пословни дневник“.
Део инвеститора мисли да ће претећи знакови рецесије у Европи отежати намеру ЕЦБ-а да још једном подигне трошкове задуживања, чак и ако сматра да је то потребно за њено приближавање циљаних два одсто. Темељна инфлација, која искључује волатилне цене енергије и хране, износи 5,3 одсто.
Даље слабљење заједничке валуте могло би Франкфурту да закомпликује обарање инфлације повећањем трошкова увоза, попут енергије и прехрамбених производа. Повећање цене нафте, након што су Саудијска Арабија и Русија прошле недеље продужиле смањење производње, такође је допринело ценовним притисцима.
Цена нафте типа „брент“ порасла је изнад 90 долара по барелу, на највиши ниво од новембра прошле године. Међу инвеститорима се све више могу чути размишљања да еврозона улази у раздобље стагфлације, комбинације високе инфлације и стагнантног раста економије.
